Rusija je u Viborgu prikazala eksperimentalnu plutajuću vatrenu platformu „Plot-40“ (Splav-40), namenjenu zaštiti pomorskih baza, luka i energetskih objekata od bespilotnih površinskih plovila. Fotografije i snimke objavio je guverner Lenjingradske oblasti Aleksandar Drozdenko tokom radne posete gradu, gde je prototip demonstriran na vodi.
Projekat nije pokrenula ruska mornarica, Ministarstvo odbrane niti neki od velikih državnih koncerna, već regionalne vlasti nakon analize napada na pomorsku infrastrukturu. Drozdenko je naveo da je razvoj počeo na njegov zahtev, a posao su sproveli članovi Pomorskog saveta pod rukovodstvom Lenjingradske oblasti. Njihova procena bila je da su novi oblici napada pokazali ranjivost klasično organizovane odbrane luka i sidrišta.
Rezultat je splav sa daljinski upravljanim mitraljeskim modulom, sposoban da duže ostane na vodi i služi kao vatrena tačka i osmatračnica. Regionalne vlasti tvrde da „Plot-40“ trenutno nema analog u Rusiji, dok podaci o dimenzijama, deplasmanu, autonomiji i brzini nisu objavljeni.
Nije poznato ni da li splav ima sopstvenu posadu, da li se kontroliše sa obale ili može delimično samostalno da prati i klasifikuje ciljeve. Prototip je već dobio preliminarno odobrenje specijalizovanog istraživačkog instituta ruske mornarice, ali javno prikazana konfiguracija za sada deluje daleko od kompletnog sistema za odbranu pomorske baze, već više kao dopunska jedinica.
Mitraljez na plutajućoj vatrenoj tački
Glavno naoružanje „Plota-40“ čini daljinski upravljani mitraljeski modul postavljen na izdignutom delu platforme. Takva konfiguracija omogućava operateru da otvori vatru bez neposrednog izlaganja na palubi, pod uslovom da se sistemom zaista upravlja sa udaljene stanice.
Objavljeni materijal ne otkriva tačan tip mitraljeza, količinu municije, sektore dejstva niti stabilizaciju oružja na talasima. Nema podataka ni o tome može li modul pouzdano da prati mali i brzi pomorski dron koji manevriše prema luci pod nepovoljnim vremenskim uslovima.
Mitraljez može biti efikasan protiv pojedinačnog bespilotnog plovila nakon što ono uđe u relativno mali završni prostor odbrane. Problem počinje kada napad uključuje više ciljeva koji dolaze iz različitih pravaca, koriste zaklon obale, prilaze noću ili pokušavaju da zasite vatrene položaje.
Brzina paljbe sama po sebi ne rešava takvu situaciju. Operater mora da otkrije cilj, potvrdi da nije civilno plovilo, usmeri oružje i pogodi malu metu dovoljno rano da je njena eksplozija ne ugrozi objekat koji se brani.
Plutajuća platforma može da se postavi ispred ulaza u luku, između zaštitnih barijera ili na prilazu vojnom sidrištu. Dug boravak na vodi omogućava joj da rastereti patrolne čamce i ljudstvo, posebno tokom neprekidnog dežurstva.
Nepokretna ili spora konstrukcija istovremeno postaje lako uočljiva tačka čiji se položaj može unapred snimiti. Bez mogućnosti brze promene položaja, maskiranja i zaštite od udara iz vazduha, sama platforma može postati prva meta napada.
Senzori su veći problem od samog oružja
Najvažniji deo sistema za odbranu od pomorskih dronova nije mitraljez, već mreža koja cilj otkriva dovoljno daleko od baze. Javno predstavljeni „Plot-40“ za sada nije prikazan sa radarom, termovizijskom glavom, dnevno-noćnim optičkim sistemom ili zasebnim uređajima za akustičko otkrivanje.
Bez sopstvenih senzora platforma zavisi od spoljnog navođenja. Podatke bi mogla da prima sa obalskih radara, kamera, bespilotnih letelica, patrolnih čamaca ili osmatračkih mesta, ali takva integracija nije pomenuta u objavljenom opisu.
Pomorski dronovi često imaju nizak profil, mali radarski odraz i relativno slab toplotni trag. Talasi, kiša, magla, civilni čamci i lučka infrastruktura stvaraju veliki broj smetnji koje otežavaju razlikovanje napadačkog plovila od bezopasnog objekta.
Daljinski upravljani mitraljez tada predstavlja samo poslednju kariku. Bez ranog upozorenja posada dobija svega nekoliko trenutaka za reakciju, posebno kada se meta kreće velikom brzinom i nosi bojevu glavu namenjenu napadu na brod, rezervoar goriva ili lučki objekat.
Nije razjašnjeno ni da li „Plot-40“ koristi softver za automatsko praćenje ciljeva. Tvrdnje o veštačkoj inteligenciji nisu iznete, pa nema osnova da se platformi pripisuju sposobnosti samostalne identifikacije i izbora mete.
Automatsko praćenje bilo bi korisno tek nakon pouzdanog otkrivanja. Odluka o otvaranju vatre u luci punoj civilnih plovila, radnika i infrastrukture zahteva stroga pravila, više izvora podataka i sigurnu komunikaciju sa komandnim mestom.
Regionalni projekat umesto programa ruske mornarice
Institucionalno poreklo „Plota-40“ otkriva koliko je projekat udaljen od klasičnog državnog programa naoružanja. Razvoj vodi Pomorski savet Lenjingradske oblasti pod nadzorom civilnog guvernera, dok se proizvodnja u potpunosti odvija unutar regiona.
Drozdenko je inicijativu predstavio kao deo „narodnog vojno-industrijskog kompleksa“ Lenjingradske oblasti. Taj koncept podrazumeva podršku lokalnim firmama, konstruktorima i inicijativama koje nisu deo velikih ruskih odbrambenih sistema.
Takav model može ubrzati izradu prototipa jer uklanja deo birokratije velikih programa. Lokalna firma može brzo da spoji postojeću plutajuću konstrukciju, daljinski modul, komunikacionu opremu i dostupne komercijalne komponente.
Brzina razvoja ipak ne znači da je dobijen završen vojni sistem. Platforma mora da prođe ispitivanja stabilnosti, otpornosti na talase, pouzdanosti veze, preciznosti gađanja, zaštite municije, rada pri niskim temperaturama i preživljavanja nakon pogotka.
Preliminarno odobrenje mornaričkog istraživačkog instituta pokazuje da prototip nije odbačen kao neupotrebljiv. Takvo mišljenje nije isto što i odluka o serijskoj proizvodnji, uvođenju u jedinice ili integraciji u odbranu baza ruske mornarice.
Tvrdnja da platforma nema analog u zemlji može se čitati i kao reklamiranje regionalnog projekta. Istovremeno pokazuje da ruska mornarica, barem prema javno dostupnim podacima, još nije predstavila standardizovanu plutajuću vatrenu tačku za odbranu svih svojih luka.
Jedan modul ne zaustavlja koordinisani napad
„Plot-40“ može biti koristan protiv sporog izviđačkog čamca, pojedinačnog pomorskog drona ili oštećene letelice koja je već prošla kroz druge slojeve odbrane. Njegova vrednost naglo opada kada se samostalno suoči sa koordinisanim napadom.
Ukrajinsko-zapadni koncept napada pomorskim dronovima ne oslanja se nužno na jedno plovilo koje prilazi pravo prema meti. Dronovi mogu da dolaze u grupama, koriste različite pravce, kombinuju se sa bespilotnim letelicama u vazduhu i pokušavaju da preopterete operatere i senzore.
Jedan mitraljeski modul ima ograničen sektor dejstva, vreme potrebno za prelazak sa cilja na cilj i konačnu količinu municije. Pogodak takođe ne garantuje trenutno uništenje, pošto oštećeni dron može da nastavi kretanje ili eksplodira u blizini zaštićenog objekta.
Efikasna odbrana luke zahteva otkrivanje na velikoj udaljenosti, identifikaciju, elektronsko ometanje, fizičke prepreke, patrolna plovila i više vatrenih tačaka. Automatski topovi veće brzine, laki vođeni projektili i bespilotni presretači mogu da pokriju ciljeve koji probiju prvi prsten.
„Plot-40“ bi u takvom rasporedu imao mesto blizu završne linije, između zaštitnih mreža i ulaza u luku. Postavljanje platforme kao glavnog sredstva odbrane ostavilo bi zaštićeni objekat zavisnim od jednog mitraljeza i jednog kanala upravljanja.
U Viborgu prikazani i ruski pomorski dronovi
Tokom iste prezentacije u Viborgu prikazani su eksperimentalni uzorci ruskih bespilotnih površinskih plovila namenjenih udarnim i izviđačkim zadacima. Ti sistemi se još nalaze u fazi ispitivanja, a njihove karakteristike nisu detaljno predstavljene.
Pojava sopstvenih pomorskih dronova pokazuje da regionalni program ne pokušava samo da odgovori na napad već i da razvije sredstva za izviđanje i udare na vodi. Takve platforme mogu da patroliraju ispred luke, proveravaju sumnjive objekte ili nose senzore dalje od obale.
Predstavljena su i druga specijalna sredstva namenjena odbrani vazdušnog prostora Lenjingradske oblasti. Regionalne vlasti time pokušavaju da objedine više malih projekata nastalih kao odgovor na napade bespilotnim sistemima duboko unutar ruske teritorije.
„Plot-40“ za sada ostaje eksperimentalna vatrena tačka čije stvarne mogućnosti zavise od opreme koja nije prikazana. Bez radara, optoelektronskih senzora, elektronskog ometanja i veze sa drugim jedinicama, platforma može da reaguje tek kada je pomorski dron već stigao u neposrednu blizinu luke.
Njena dalja ispitivanja treba da pokažu kako se ponaša na talasima, koliko precizno gađa pokretne ciljeve, koliko dugo može da ostane na položaju i da li će ruska mornarica zahtevati dodavanje senzora, jačeg naoružanja i zaštite pre eventualne serijske proizvodnje.
