Kineski program lovca šeste generacije ušao je u novu fazu tempom koji trenutno nema poređenje ni na Istoku ni na Zapadu. Snimci objavljeni 23. jula prvi put su potvrdili letna ispitivanja petog prototipa veoma teškog lovca ultra dugog dometa koji razvija kompanija Chengdu Aircraft Corporation.
Pojava novog aviona otvorila je istovremeno i pitanje da li je nekoliko dana ranije snimljen isti prototip iz drugačijeg ugla ili još jedna, dodatno izmenjena letelica. Kvalitet ranijih fotografija nije omogućio sigurno razlikovanje detalja, ali je bilo primetno da avion ne izgleda potpuno isto kao prethodni primerci.
Razmak između pojavljivanja četvrtog i petog prototipa bio je znatno duži nego tokom ranijih faza programa, što je podstaklo procene da najnovija letelica donosi ozbiljnije izmene, a ne samo manja podešavanja. Prvi prototip otkriven je u letu 26. decembra 2024, treći 25. decembra 2025, dok se četvrti pojavio samo 36 dana kasnije, 30. januara 2026. godine.
Tempo razvoja od tada ukazuje da program ne prolazi kroz simbolična ispitivanja, već kroz ubrzano približavanje konfiguraciji namenjenoj serijskoj proizvodnji. Više izvora već razmatra mogućnost da peti prototip predstavlja prvi predprodukcijski avion, znatno bliži konačnom standardu nego raniji demonstratori. Takav razvoj bi značio da Kina ne testira samo osnovni koncept lovca šeste generacije, već postepeno zaključava aerodinamičko rešenje, pogonsku konfiguraciju, senzore i unutrašnji raspored naoružanja.
Peti prototip ili još jedan novi avion
Snimak objavljen 23. jula jasno je potvrdio let aviona koji se smatra petim prototipom programa iz Čengdua. Nekoliko dana ranije pojavio se drugi snimak letelice koja je pokazivala određene razlike u odnosu na prethodne prototipove, ali udaljenost, ugao i slab kvalitet slike nisu omogućili pouzdano utvrđivanje identiteta.
Moguće je da je reč o istom avionu snimljenom iz nepovoljnog ugla. Postoji i mogućnost da su u pitanju različite letelice, što bi značilo da program već ima više prototipova nego što se trenutno javno pretpostavlja.
Kineski programi razvoja lovaca obično prolaze kroz niz prototipova koji se postepeno približavaju standardu serijskih aviona. Svaka nova letelica može da dobije izmenjene usisnike vazduha, kontrolne površine, poklopce unutrašnjih spremnika, senzorske otvore, oblik trupa ili raspored pogonskih sistema.
Najnoviji avion pojavio se posle dužeg perioda bez javno potvrđenog novog prototipa. Upravo zbog toga se očekuje da razlike u odnosu na četvrti primerak budu veće nego tokom prethodnog, veoma brzog prelaza između treće i četvrte letelice.
Takav razmak mogao je da bude iskorišćen za analizu podataka iz letnih ispitivanja, korekcije softvera upravljanja, izmene konstrukcije i približavanje aviona predserijskoj konfiguraciji. Peti prototip bi zato mogao da bude prvi primerak na kome se testira raspored sistema približan budućoj operativnoj verziji.
Bez repa, ali bez očekivanog gubitka manevarskih sposobnosti
Jedan od najtežih zahteva u razvoju lovaca šeste generacije jeste prelazak na bezrepu konstrukciju. Uklanjanje vertikalnih i horizontalnih repnih površina smanjuje radarski odraz iz većeg broja uglova i u različitim talasnim opsezima.
Takva aerodinamička konfiguracija istovremeno stvara ozbiljan problem upravljivosti. Konvencionalni lovci koriste horizontalne repne površine za kontrolu nagiba, stabilnost i nagle promene položaja tokom manevara.
Bezrepa letelica nema klasične površine koje pilotu i sistemu upravljanja omogućavaju brzo podizanje ili spuštanje nosa. Konstrukcija je prirodno manje stabilna i mnogo zavisnija od računara koji neprekidno ispravlja položaj aviona.
Konstruktori zato moraju da koriste napredan softver za upravljanje letom, pokretne površine ugrađene u krila, diferencijalno upravljanje potiskom i veoma preciznu koordinaciju svih aerodinamičkih elemenata. Greška u softveru ili kašnjenje komande može imati daleko ozbiljnije posledice nego kod klasičnog lovca sa repnim površinama.
Snimci objavljeni krajem juna pokazali su, prema procenama posmatrača, iznenađujuće visoku manevarsku sposobnost kineskog aviona. Takve performanse ranije nisu viđene kod bezrepe letelice ovih dimenzija.
Ogromna veličina aviona dodatno pojačava značaj tih manevara. Teška letelica sa velikom količinom goriva, unutrašnjim spremnicima naoružanja i tri motora ne bi trebalo lako da ostvaruje ponašanje koje se očekuje od klasičnog lovca.
Zapadni analitičari su zbog dimenzija aviona dugo tvrdili da je možda reč o bombarderu, udarnoj platformi ili demonstratoru velikog dometa, a ne lovcu u tradicionalnom smislu. Letne performanse prikazane tokom poslednjih meseci ozbiljno su oslabile takva tumačenja.
Avion pokazuje karakteristike koje ukazuju da nije namenjen samo lansiranju raketa sa velike udaljenosti. Konstrukcija očigledno mora da zadrži dovoljno manevarskih sposobnosti za borbu protiv drugih aviona, izbegavanje raketa i dejstvo u neprijateljski kontrolisanom vazdušnom prostoru.
Tri motora i borbeni radijus veći od 4.000 kilometara
Lovac koji razvija Čengdu prvi je poznati program šeste generacije sa tromotornom konfiguracijom. Takav raspored nije izabran bez ozbiljnog razloga, jer treći motor povećava masu, potrošnju, složenost održavanja i cenu aviona.
Prednost se nalazi u količini dostupnog potiska, proizvodnji električne energije i mogućnosti da veoma velika letelica nosi ogromne količine goriva i naoružanja. Tri motora mogu da podrže i rad velikog broja senzora, sistema elektronskog ratovanja i radara velike snage.
Očekivani borbeni radijus procenjuje se na više od 4.000 kilometara. Takav domet bio bi u posebnoj kategoriji među lovačkim avionima i omogućio bi operacije duboko iznad Pacifika bez stalnog oslanjanja na vazdušne tankere.
Poređenja radi, kombinovani borbeni radijus kineskog lovca pete generacije J-20 procenjuje se na više od 2.000 kilometara, dok najsposobnije zapadne verzije F-35A i F-35C imaju borbeni radijus od približno 1.000 kilometara, u zavisnosti od profila misije.
Novi kineski avion bi zato mogao da deluje na udaljenostima koje su do sada bile rezervisane za bombardere. Razlika je u tome što bi posedovao manevarske sposobnosti lovca, naprednu prikrivenost i veliko unutrašnje naoružanje za vazdušnu borbu.
Takav domet omogućio bi mu da samostalno pokriva veliki deo zapadnog Pacifika, ugrožava avione za dopunjavanje gorivom, komandne letelice, nosače aviona i udaljene baze bez neposrednog oslanjanja na gustu mrežu podrške.
Američko ratno vazduhoplovstvo velikim delom zasniva operacije u Pacifiku na tankerima, avionima za rano upozoravanje i kontrolu, komandnim platformama i bazama raspoređenim na ostrvima. Lovac sa radijusom većim od 4.000 kilometara bio bi razvijan upravo za prodor prema tim najvažnijim, ali ranjivim ciljevima.
Najveći lovački radar na svetu?
Izuzetno veliki nosni deo aviona ukazuje na prostor za radar kakav do sada nije ugrađivan u lovačke avione. Veća antena pruža više prostora za predajno-prijemne module, veću izlaznu snagu i mogućnost otkrivanja ciljeva sa znatno veće udaljenosti.
Takav radar bi mogao da bude posebno važan protiv stelt aviona, krstarećih raketa, dronova i ciljeva koji koriste elektronsko ometanje. Velika antena ne garantuje automatski nadmoć, ali u kombinaciji sa snažnim računarima i naprednim algoritmima daje ozbiljne prednosti.
Lovac bi zbog sopstvenog radara mogao manje da zavisi od aviona za rano upozoravanje i kontrolu. Samostalnost je posebno važna tokom operacija duboko iznad Pacifika, gde velike i slabo pokretljive platforme za podršku mogu da postanu mete raketa veoma dugog dometa.
Veliki radarski sistem mogao bi istovremeno da obavlja pretragu vazdušnog prostora, prati ciljeve, upravlja raketama, mapira kopnene i pomorske objekte i podržava elektronsko ratovanje. Integracija tih uloga u jedan avion povećava njegovu sposobnost da predvodi druge letelice ili bespilotne pratioce.
Očekuje se i izuzetno veliki kapacitet unutrašnjih spremnika za naoružanje. Dimenzije trupa omogućavaju nošenje većeg broja raketa vazduh-vazduh, projektila velikog dometa i verovatno oružja namenjenog uništavanju brodova i kopnenih ciljeva.
Unutrašnje nošenje smanjuje radarski odraz i omogućava da avion zadrži prikrivenost tokom misije. Spoljno postavljeno naoružanje bi verovatno bilo korišćeno tek u situacijama kada smanjena uočljivost nije glavni zahtev ili kada je potreban maksimalan borbeni teret.
Čengdu priprema naslednika J-20
Chengdu Aircraft Corporation već proizvodi J-20, vodeći kineski lovac pete generacije. Kinesko ratno vazduhoplovstvo nabavlja taj avion brzinom koju trenutno ne dostiže nijedan drugi program teških lovaca u svetu.
Procene govore o proizvodnji između 100 i 120 aviona godišnje, dok bi u operativnoj upotrebi moglo da bude približno 500 primeraka. Tačan broj nije zvanično potvrđen, ali rast flote pokazuje da Kina već poseduje industrijsku osnovu potrebnu za masovnu proizvodnju složenih stelt lovaca.
Takva proizvodna baza daje Čengduu veliku prednost prilikom prelaska na šestu generaciju. Kompanija ne razvija novi avion iz početne industrijske pozicije, već koristi iskustvo stečeno tokom projektovanja, usavršavanja i serijske proizvodnje J-20.
Kineski planovi obuhvataju najmanje dva različita lovca šeste generacije. Čengdu razvija ultratešku platformu ultra dugog dometa, dok Shenyang Aircraft Corporation radi na lakšem, ali i dalje veoma teškom avionu približnih dimenzija kao J-20.
Dva različita programa mogu da imaju podeljene uloge. Čengduov avion mogao bi da bude namenjen dubokim operacijama iznad Pacifika, lovu na tankere i komandne avione, presretanju bombardera i napadima na pomorske grupe.
Šenjangov tip mogao bi da bude pogodniji za operacije bliže kineskoj obali, pratnju, vazdušnu borbu i eventualno dejstvo sa nosača aviona. Konačna raspodela zadataka još nije poznata, ali paralelni razvoj pokazuje da Kina ne ulaže u samo jedan eksperimentalni projekat.
Ulazak u službu možda već 2029. ili 2030. godine
Prvi prototip Čengduovog aviona otkriven je u letu 26. decembra 2024. godine. Pojava više letelica u kratkom periodu pokazuje da razvojni program napreduje daleko brže od uobičajenog tempa za potpuno novu generaciju borbenih aviona.
Ranije procene predviđale su ulazak u operativnu upotrebu početkom tridesetih godina. Brzina prolaska kroz prototipske faze navela je pojedine analitičare da razmotre mogućnost da prvi avioni postanu operativni već tokom 2029. ili 2030. godine.
Takav raspored bi zahtevao da osnovni dizajn bude već prilično zreo, da su glavni pogonski i avionski sistemi dostupni i da se testiranje odvija paralelno na više prototipova. Veliki broj letelica omogućava istovremeno proveravanje različitih sistema, umesto čekanja da jedan avion završi sve faze.
Mogućnost da peti prototip bude predprodukcijski primerak dodatno bi podržala takav vremenski okvir. Predserijski avion obično služi za proveru proizvodnih procesa, održavanja, pristupa sistemima i konfiguracije koja bi trebalo da bude preneta na prve operativne jedinice.
Kina očekuje rast vojnog pritiska SAD i njihovih partnera početkom tridesetih godina. Američki strateški fokus već se postepeno premešta sa Istočne Evrope i Bliskog istoka prema Istočnoj Aziji i Pacifiku.
Uvođenje lovca šeste generacije pre tog perioda dalo bi Pekingu decenijsku prednost nad državama koje još nemaju prototip u vazduhu. Takva prednost ne bi se merila samo kvalitetom jednog aviona, već vremenom potrebnim protivniku da razvije taktiku, senzore, rakete i infrastrukturu za suprotstavljanje.
F-47 kasni čitavu generaciju testiranja
Kina i Sjedinjene Američke Države trenutno su jedine države za koje se očekuje da razviju stvarne lovce šeste generacije pre pedesetih godina ovog veka. Razlika je u tome što je kineski avion već javno potvrđen u letu sa više prototipova.
Američki F-47 još nije javno prikazan u punoj konfiguraciji, Tramp tvrdi da se pravi, a procene njegovog ulaska u službu uglavnom se vezuju za početak četrdesetih godina. Pomorski F/A-XX mogao bi da stigne još kasnije, verovatno pred kraj iste decenije.
Takav vremenski razmak bi značio da kineski lovci šeste generacije mogu da postanu operativni desetak godina pre američkih pandana. U svetu borbene avijacije deset godina predstavlja čitavu generaciju razvoja senzora, softvera, raketa, taktike i proizvodnih kapaciteta.
Rusija i evropske države nazivaju više svojih projekata lovcima šeste generacije, ali nijedan od tih programa nije blizu letnih ispitivanja. Njihove tehnološke, finansijske i industrijske mogućnosti znatno su ograničenije od kineskih i američkih.
Evropski koncepti i dalje koriste vertikalne repne površine, što smanjuje mogućnost postizanja veoma niskog radarskog odraza iz svih uglova. Takav kompromis može pojednostaviti aerodinamiku i upravljanje, ali ograničava prikrivenost, posebno protiv radara koji rade u dužim talasnim opsezima.
Navodi o mogućoj upotrebi kanarda na američkim lovcima šeste generacije takođe otvaraju pitanja. Kanardi manje narušavaju radarsku prikrivenost od klasičnih vertikalnih repova, ali pokretne površine ispred krila i dalje mogu da povećaju radarski odraz iz pojedinih uglova.
Kineski avion za sada pokazuje radikalniji pristup. Bez vertikalnog repa, bez klasičnih horizontalnih površina i sa ogromnim trupom, on pokušava da spoji maksimalnu prikrivenost, veliki domet, tešku nosivost i manevarske sposobnosti.
Šira mreža iza novog lovca
Novi avion nije razvijen izolovano. Kina paralelno širi satelitske komunikacije, razvija nove rakete vazduh-vazduh, povećava broj aviona za rano upozoravanje i kontrolu i proizvodi tankere brže nego bilo koja druga država.
Takva infrastruktura omogućava lovcu da prima podatke sa satelita, kopnenih radara, drugih aviona i pomorskih platformi. Informacije mogu da mu omoguće napad bez uključivanja sopstvenog radara ili usmeravanje raketa prema ciljevima koje sam još nije otkrio.
Ogroman domet aviona ipak pokazuje da je projektovan i za situacije u kojima podrška neće biti stalno dostupna. Duboko u Pacifiku tankeri i avioni za rano upozoravanje postaju ranjivi, dok satelitske veze mogu biti ometane ili prekinute.
Veliki radar, moćni računari, unutrašnji rezervoari i velika količina naoružanja zato imaju zajedničku svrhu. Avion mora da bude sposoban da nastavi misiju i kada ostane daleko ispred sopstvene mreže podrške.
Napredna prikrivenost trebalo bi da mu omogući prodor kroz područja koja pokrivaju američki i saveznički radari. Visoka manevarska sposobnost povećava šanse za preživljavanje nakon otkrivanja, dok veliki domet omogućava izbor pravca napada koji protivnik nije očekivao.
Takva kombinacija direktno pogađa osnovu američkih planova za vazdušni rat protiv Kine. Američke snage računaju na udaljene baze, tankere, komandne avione i nosače aviona kao oslonac operacija preko ogromnog prostora Pacifika.
Čengduov lovac projektovan je da te ciljeve traži i napada sa udaljenosti na kojima današnji lovci ne mogu samostalno da deluju. Peti prototip približava taj koncept trenutku kada više neće biti demonstrator kineskih ambicija, već avion spreman za prve operativne eskadrile.
