Boing je počeo proizvodnju prvih prototipova lovca F-47, budućeg glavnog aviona američkog ratnog vazduhoplovstva za vazdušnu nadmoć, ali prvi let neće biti izveden pre 2028. godine. Potvrđeni raspored ostavlja američki program četiri godine iza kineskih letelica šeste generacije koje su razvile avio-korporacije Čengdu i Šenjang, a čiji su prototipovi prvi put primećeni u vazduhu još 2024. godine.
General Dejl R. Vajt, direktor programa za kritične velike sisteme naoružanja, izjavio je 27. jula 2026. u Dejtonu da razvoj F-47 za sada ostaje u predviđenim rokovima. Njegova poruka da će avion poleteti tokom mandata sadašnje administracije ne uklanja najveći problem programa: motor sa adaptivnim ciklusom verovatno neće biti spreman za prvi prototip.
F-47 će zato gotovo sigurno započeti letna ispitivanja sa privremenim pogonskim rešenjem, dok se puna integracija motora NGAP ne očekuje pre početka naredne decenije. Kao mogući kandidat pominje se prilagođena verzija motora F135, koji danas pokreće F-35.
Kina u međuvremenu ne testira samo jedan, već dva različita pristupa lovcu sledeće generacije, što joj daje više prostora za poređenje konstrukcija, tehnologija i operativnih koncepata. Prve kineske letelice mogle bi da uđu u službu oko 2030. godine, dok se operativno uvođenje F-47 u pojedinim procenama pomera čak na početak 2040-ih.
Takav vremenski jaz primorava Pentagon da paralelno razvija novi avion, produžava životni vek F-22 i razmatra duboku modernizaciju F-35. F-47 zato nije još jedan skup lovac, već pokušaj da Sjedinjene Države spreče gubitak prednosti u vazduhu u trenutku kada je kineski program već prešao iz crteža u stvarne letelice.
Boing je počeo da sklapa prve avione
Početak proizvodnje prototipova označava prelazak F-47 iz faze projekata, simulacija i demonstratora tehnologije u izgradnju fizičkih aviona namenjenih ispitivanjima. Inženjeri sada moraju da objedine konstrukciju, stelt materijale, avioniku, računarske sisteme, senzore, softver i privremeni pogonski sklop u letelicu sposobnu za bezbedan prvi let.
Program je početkom 2025. formalno ušao u fazu inženjerskog i proizvodnog razvoja. Taj korak predstavlja prelaz sa dokazivanja pojedinačnih tehnologija na razvoj kompletnog borbenog aviona koji bi jednog dana trebalo da zameni F-22 Raptor.
Rani prototipovi neće biti potpuno operativni lovci. Njihov zadatak biće da potvrde aerodinamičke karakteristike, stabilnost, upravljivost, rad sistema, ponašanje konstrukcije pri velikim opterećenjima i osnovne osobine smanjene radarske uočljivosti.
Kasniji avioni biće korišćeni za ispitivanje radara, elektronskog ratovanja, komunikacionih sistema, unutrašnjih spremnika naoružanja i povezivanja sa bespilotnim letelicama. Svaka izmena napravljena tokom letnih proba može da utiče na masu, domet, hlađenje elektronike i oblik konstrukcije, zbog čega će razvoj trajati godinama i posle prvog leta.
Boing je u F-47 uložio više sopstvenog novca nego u bilo koji prethodni vojni program kompanije. Uspeh projekta od presudnog je značaja za povratak Boinga u prvi plan američke borbene avijacije nakon višedecenijske dominacije kompanije Lockheed Martin kroz programe F-22 i F-35.
Najveći problem nije trup, već motor
F-47 je projektovan oko motora NGAP (XA103) sa adaptivnim ciklusom, koji bi trebalo da razvija između 35.000 i 40.000 funti potiska, odnosno približno 156 do 178 kilonjutna. Sama snaga ipak nije njegov najvažniji kvalitet.
Adaptivni motor menja način protoka vazduha u zavisnosti od režima leta. Tokom borbenih manevara može da obezbedi veći potisak, dok u dugotrajnom krstarenju treba da smanji potrošnju goriva i poveća domet.
Takav sistem mora da proizvodi i znatno više električne energije od današnjih motora. Budući lovac koristiće snažne senzore, sisteme elektronskog ratovanja, računare za obradu velikog broja podataka i komunikacione veze sa satelitima i dronovima.
Upravljanje temperaturom postaje jednako važno kao potisak. Savremena avionika proizvodi ogromnu količinu toplote, dok stelt konstrukcija ne dozvoljava jednostavno postavljanje velikih spoljašnjih otvora koji bi povećali radarski odraz.
NGAP zbog toga predstavlja osnovu čitavog projekta, ali njegov razvoj kasni za trupom. Privremeni motor omogućiće Boingu da proveri aerodinamiku i osnovne sisteme, ali neće pokazati puni domet, potrošnju goriva, električnu snagu i termalne mogućnosti konačnog aviona.
Moguća adaptacija motora F135 predstavlja najbrži put do prvog leta. Takvo rešenje bilo bi dovoljno za početna ispitivanja, mada bi zahtevalo prilagođavanje usisnika vazduha, upravljanja motorom, nosača i sistema hlađenja.
Kasnija zamena pogonskog sklopa mogla bi da izazove nove probleme. Promena mase, centra težišta, protoka vazduha i potrošnje goriva često zahteva dodatna ispitivanja, zbog čega privremeni motor može da ubrza prvi let, ali i da zakomplikuje prelazak na konačnu konfiguraciju.
F-47 neće biti samo naslednik F-22
Američko ratno vazduhoplovstvo ne razvija F-47 kao klasičnog samostalnog lovca. Avion predstavlja centralni deo šireg programa vazdušne dominacije sledeće generacije, poznatog kao NGAD.
Njegova uloga biće da komanduje umreženim sistemom sastavljenim od drugih aviona, autonomnih dronova, satelita, udaljenih senzora i platformi za elektronsko ratovanje. Pilot neće pratiti samo podatke sa sopstvenog radara, već objedinjenu sliku formiranu informacijama sa velikog broja izvora.
Veštačka inteligencija trebalo bi da sortira ciljeve, prepoznaje pretnje, predlaže prioritete i smanjuje opterećenje pilota. Konačna odluka o upotrebi oružja ostala bi u rukama čoveka, dok bi računarski sistem preuzimao analizu podataka koju posada u uslovima velikog broja istovremenih pretnji ne može dovoljno brzo da obavi.
F-47 je zamišljen kao komandna platforma za Kolaborativne borbene avione, poznate kao CCA. Reč je o bespilotnim letelicama koje bi letele ispred ili pored aviona sa posadom i obavljale izviđanje, ometanje, napade ili ulogu mamca.
Jedan dron mogao bi da uključi radar i privuče pažnju protivničke odbrane, drugi da ometa komunikacije, dok bi treći nosio dodatne rakete. F-47 bi ostao dalje od najopasnije zone i koordinirao njihovo delovanje.
Takav koncept povećava broj senzora i projektila koje pilot može da koristi bez slanja dodatnih aviona sa posadom u neposrednu opasnost. Gubitak bespilotne letelice bio bi vojno i politički prihvatljiviji od obaranja skupog lovca i zarobljavanja ili pogibije pilota.
Pacifik diktira veliki domet i nisku uočljivost
Glavno područje za koje se F-47 razvija jeste Indo-Pacifik, gde udaljenosti između aerodroma, ostrva i mogućih zona sukoba daleko prevazilaze evropske uslove. Američki lovci morali bi da deluju iz baza udaljenih stotinama ili hiljadama kilometara od kineske obale.
Protivničke rakete dugog dometa mogle bi da napadnu velike američke baze na Guamu, u Japanu i drugim delovima regiona. F-47 zato mora da poleti sa udaljenijih aerodroma, dugo ostane u vazduhu i uđe duboko u prostor pokriven radarima, lovcima i sistemima protivvazdušne odbrane.
Zvanični podaci o borbenom radijusu ostaju poverljivi, ali veća izdržljivost predstavlja jedan od osnovnih zahteva. Efikasniji motor, velika količina unutrašnjeg goriva i smanjen otpor trebalo bi da omoguće dejstvo bez preteranog oslanjanja na tankere.
Avioni za dopunu goriva predstavljaju velike i ranjive ciljeve. Njihovo udaljavanje od zone borbe neposredno smanjuje domet lovaca koje podržavaju, zbog čega F-47 mora da ostane operativan i bez tankera u neposrednoj blizini.
Niska uočljivost biće prilagođena savremenim radarima koji rade u više frekvencijskih opsega. Konstrukcija mora da smanji radarski odraz ne samo iz prednje polusfere, već iz više pravaca, jer će avion delovati u prostoru pokrivenom kopnenim, vazdušnim, pomorskim i svemirskim senzorima.
Kina je već podigla dva programa u vazduh
Najveći pritisak na američki program dolazi iz Kine. Avio-korporacije Čengdu i Šenjang izvele su prve letove svojih demonstratora ili prototipova šeste generacije tokom 2024. godine.
Postojanje dva programa, Čengdu J-36 i Šenjang J-50, ukazuje da Peking istražuje različite konstrukcione i operativne pristupe. Jedna letelica može biti usmerena na veliki domet, komandovanje dronovima i nošenje teškog naoružanja, dok druga može imati drugačiju ulogu u zaštiti vazdušnog prostora ili pomorskim operacijama.
Četiri godine između kineskih prvih letova i planiranog poletanja F-47 ne predstavljaju automatski konačnu prednost od četiri godine. Demonstratori mogu da prođu kroz dug razvoj, promene konstrukcije i probleme koji odlažu serijsku proizvodnju.
Kineska prednost ipak nije samo simbolična. Letni prototip omogućava prikupljanje stvarnih podataka o aerodinamici, motorima, upravljanju i ponašanju konstrukcije, dok američki program još prolazi kroz sklapanje prvih fizičkih aviona.
Procene da bi kineske letelice mogle da uđu u službu oko 2030. stvaraju ozbiljan problem za Vašington. F-47 bi tada još bio u ranoj fazi letnih ispitivanja, dok bi američko ratno vazduhoplovstvo moralo da se oslanja na F-22 i F-35.
F-35 treba da popuni prazninu do dolaska F-47
Kašnjenja i rizici u programu F-47 podstakli su Pentagon da pokrene razgovore sa kompanijom Lockheed Martin o podizanju F-35 na standard koji se opisuje kao „generacija 5+“.
Generalni direktor Lockheed Martina Džim Tejklet izjavio je u septembru 2025. da postoji veliko interesovanje vlade, administracije i Bele kuće za takvu modernizaciju. Kompanija tvrdi da bi unapređeni F-35 mogao da pruži oko 80 procenata sposobnosti aviona šeste generacije po približno upola nižoj ceni.
Paket bi mogao da obuhvati poboljšanu stelt zaštitu, nove senzore, snažnije elektronsko ratovanje, naprednije naoružanje, obradu podataka i mogućnost upravljanja bespilotnim pratiocima. Tačne mogućnosti i cena nisu objavljene.
Modernizovani F-35 ne bi bio potpuna zamena za F-47. Njegov domet, prostor za gorivo, dimenzije unutrašnjih spremnika i električna snaga ograničeni su osnovnom konstrukcijom razvijenom mnogo ranije.
Takav avion ipak može da spreči da Sjedinjene Države tokom 2030-ih ostanu bez odgovora na kineske lovce sledeće generacije. Već izgrađena proizvodna linija i velika međunarodna flota omogućile bi brže uvođenje novih sistema nego kod potpuno novog aviona.
SAD prvi put stavljaju budućnost na samo jedan lovac
Američko ratno vazduhoplovstvo je prethodno razvijalo F-22 i F-35 kao dopunsku kombinaciju skupljeg lovca za vazdušnu nadmoć i brojnijeg višenamenskog aviona. Problemi sa cenom, održavanjem i malim brojem F-22 doveli su do prekida njegove proizvodnje mnogo ranije nego što je prvobitno planirano.
F-47 je trenutno jedini novi lovac svoje generacije koji američko ratno vazduhoplovstvo namerava da kupi. Takvo oslanjanje na jedan program povećava posledice svakog kašnjenja, tehničkog problema ili rasta troškova.
Američka mornarica razvija sopstveni program F/A-XX, ali postoji mogućnost da na kraju naruči mornarički derivat F-47 umesto potpuno zasebnog aviona. Zajednički projekat mogao bi da poveća broj naručenih letelica i smanji cenu po primerku.
Zahtevi mornarice ipak nisu isti. Palubni avion mora da podnosi lansiranje katapultom, gruba sletanja na nosač, koroziju od morske vode i sklapanje krila, što bi zahtevalo ozbiljne promene osnovne konstrukcije.
Neposredni zadatak Boinga ostaje završetak prvih prototipova i priprema leta 2028. godine. Do tog trenutka kineski programi imaće četiri godine stvarnih letnih ispitivanja, dok će američki F-47 tek početi da dokazuje da obećani domet, stelt, veštačka inteligencija i upravljanje rojevima dronova mogu da funkcionišu zajedno u jednom avionu.
