Dok se Sjedinjene Države upuštaju u vojni sukob sa Iranom pod izgovorom njegovog nuklearnog programa, devet zemalja koje poseduju nuklearno oružje povećalo je broj bojevih glava raspoređenih na raketama i drugim sistemima za isporuku. Ovo je prvo takvo povećanje u poslednjih nekoliko godina.
Prema najnovijim podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), procenjuje se da je na raketnim i bombarderskim bazama raspoređeno 4.012 nuklearnih bojevih glava.
Ovaj broj predstavlja povećanje od oko 100 raspoređenih nuklearnih bojevih glava u poređenju sa procenom iz januara 2025. godine. Povećanje je uglavnom posledica nove procene raspoređivanja ruskih nuklearnih bojevih glava, kao i SIPRI-jeve procene novih raspoređivanja nuklearnih bojevih glava Kine i Indije tokom 2025. godine.
SIPRI procenjuje da je između 2.100 i 2.200 raspoređenih nuklearnih bojevih glava bilo u stanju visoke operativne pripravnosti, postavljenih na balističkim raketama. Skoro sve ove bojeve glave pripadale su Rusiji i Sjedinjenim Državama, dok su manji broj držale Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Izveštaj SIPRI-ja takođe ukazuje da su Kina i Indija možda počele da raspoređuju nuklearne bojeve glave u stanju visoke operativne pripravnosti. Kao rezultat toga, tri od devet država koje poseduju nuklearno oružje, Rusija, Kina i Indija, povećale su broj raspoređenih nuklearnih bojevih glava.
Rusija beleži najveći porast
Rusija je zabeležila najveći porast svog raspoređenog nuklearnog arsenala.
Od januara 2026. godine Rusija je imala 1.796 raspoređenih nuklearnih bojevih glava, što je povećanje od 78 u odnosu na prethodnu godinu, kada je taj broj iznosio 1.718.
Ovo je najveći broj zabeležen u Rusiji od 2017. godine i četvrta godina zaredom u kojoj Moskva povećava broj raspoređenih nuklearnih bojevih glava.
Ukupno, Rusija ima oko 5.420 nuklearnih bojevih glava, što predstavlja najveći arsenal na svetu.
Povećanje u Indiji i Kini
Indija je imala 12 raspoređenih nuklearnih bojevih glava, dok 2025. godine nije imala nijednu raspoređenu bojevu glavu.
Kina je takođe povećala broj svojih raspoređenih nuklearnih bojevih glava, sa 24 u 2025. na 34 u 2026. godini.
Od ukupnih globalnih zaliha, koje su u januaru 2026. procenjene na 12.187 nuklearnih bojevih glava, oko 9.745 bilo je u vojnim zalihama i dostupno za potencijalnu upotrebu. To je oko 130 bojevih glava više od odgovarajuće procene SIPRI-ja za januar 2025. godine.
Istovremeno, ukupan broj nuklearnih bojevih glava širom sveta nastavlja da opada zbog postepenog povlačenja i demontaže starijih sistema. U 2025. godini globalne nuklearne zalihe iznosile su 12.241 bojevu glavu, dok je godinu dana kasnije broj smanjen na 12.187.
Nova trka u nuklearnom naoružanju
Ukupan broj nuklearnih bojevih glava nastavlja da opada, ali prvenstveno zbog činjenice da SAD i Rusija brže povlače starije oružje nego što grade novo.
Dve zemlje su, međutim, tokom prošle godine povećale svoje ukupne nuklearne arsenale. Kineski nuklearni arsenal porastao je sa 600 bojevih glava u 2025. na 620 ove godine.
Indija je takođe zabeležila manji porast, dodajući 10 novih nuklearnih bojevih glava za godinu dana. Prema SIPRI-ju, očekuje se da će i Indija i Kina nastaviti da povećavaju svoje nuklearne arsenale u narednim godinama.
Ne očekuje se da će Velika Britanija povećati svoj nuklearni arsenal tokom 2025. godine. Njene zalihe bi, međutim, u budućnosti mogle da rastu na osnovu odluke britanske vlade iz 2021. godine da poveća maksimalno ograničenje sa 225 na 260 bojevih glava.
SAD i Rusija zajedno drže oko 89 odsto operativno raspoređenih nuklearnih bojevih glava, odnosno 3.566 od ukupno 4.012, kao i gotovo 86 odsto svetskog nuklearnog arsenala.
One takođe čine oko 83 odsto nuklearnih bojevih glava u vojnim zalihama dostupnim za potencijalnu upotrebu.
Podaci pokazuju da se, posle nekoliko godina relativnog zastoja, nuklearno oružje ponovo vraća u prvi plan dok države povećavaju broj raspoređenih bojevih glava i razvijaju nove sisteme za njihovu isporuku.
Indija ubrzava modernizaciju nuklearnog arsenala
Izveštaj SIPRI-ja navodi da je Indija povećala svoje zalihe za 10 nuklearnih bojevih glava i prvi put rasporedila 12 bojevih glava na raketama.
Drugi izveštaj Biltena atomskih naučnika, objavljen prošle nedelje, navodi da Indija istovremeno nastavlja ubrzanu modernizaciju nuklearnog arsenala.
Nekoliko novih sistema naoružanja uvedeno je u upotrebu poslednjih godina, dok je još nekoliko u razvoju. Namenjeni su dopuni ili zameni postojećih aviona sposobnih za nošenje nuklearnog oružja, kopnenih raketnih sistema i platformi na moru.
Izveštaj upozorava da je Indija možda proizvela dovoljno plutonijuma vojnog kvaliteta za izradu dodatnih 140 do 225 nuklearnih bojevih glava, iako se procenjuje da je do sada sastavila oko 190.
„Procenjujemo da je Indija možda proizvela dovoljno plutonijuma vojnog kvaliteta za 140 do 225 nuklearnih bojevih glava i da je možda sastavila do 190. Sa više sistema naoružanja u razvoju, zalihe nuklearnih bojevih glava zemlje verovatno će dodatno rasti“, navodi se u izveštaju.
Međunarodni panel za fisione materijale procenjuje da je Indija proizvela oko 730 kilograma plutonijuma oružanog kvaliteta, uz marginu greške od približno ±170 kilograma.
„Pod pretpostavkom da je potrebno oko četiri kilograma plutonijuma po bojevoj glavi, ova količina bi teoretski bila dovoljna za proizvodnju između 140 i 225 nuklearnih bojevih glava“, navodi se u izveštaju.
Procena je podložna brojnim ograničenjima zbog neizvesnosti vezanih za dizajn nuklearnih bojevih glava koje je Indija razvila.
Veličina indijskog arsenala zavisi i od broja i tipa sistema sposobnih za nošenje i lansiranje bojevih glava, zbog čega je malo verovatno da će zemlja proizvesti znatno više bojevih glava nego što raspoložive platforme mogu da nose.
Od procenjenih 190 indijskih nuklearnih bojevih glava, 160 je već operativno, dok su dodatne bojeve glave za nove rakete u razvoju.
Indija raspolaže sa 48 aviona sposobnih za nošenje nuklearnog oružja: 32 Miraža 2000H i 16 Jaguara IS.
Lovci Rafal, kojih je 36 kupljeno 2015. godine, takođe su sposobni da nose nuklearno oružje, ali im još nije zvanično dodeljena nuklearna uloga.
„Moguće je da će novi Rafal na kraju preuzeti nuklearnu ulogu od jednog od starijih aviona, ali još uvek nema zvanične potvrde da se to dogodilo.“
Indija poseduje i 88 kopnenih raketa sposobnih za nošenje nuklearnih bojevih glava, uključujući Prithvi-II dometa 250 kilometara, kao i Agni-I, Agni-II, Agni-III, Agni-IV, Agni-V i Agni-P, sa dometima od 700 do 8.000 kilometara.
Tu su i rakete koje se lansiraju sa mora, uključujući K-15 i K-4, čime je kompletirana indijska nuklearna trijada.
Izveštaj navodi da je indijska politika nuklearnog odvraćanja istorijski bila usmerena na Pakistan, ali dometi novijih raketa Agni, koje mogu da dosegnu do 5.000 kilometara, ukazuju na sve veći fokus prema Kini. Bez obzira na izveštaj SIPRI-ja koji je zasnovan na javno deklarisanim podacima, verujemo da maksimalni domet Agni-V rakete može dostići 7.000 do 8.000 kilometara, u zavisnosti od konfiguracije korisnog tereta.
„Očekivana ekspanzija indijskih nuklearnih snaga, koje su sve više usmerene na suprotstavljanje vojno superiornijoj Kini, kako u pogledu konvencionalnih tako i nuklearnih snaga, dovešće do razvoja novih kapaciteta tokom naredne decenije“, navodi se u izveštaju.
Kako se uvodi novo nuklearno oružje, raspoređuje više bojevih glava i razvijaju nove platforme za njihovu isporuku, ubrzava se i trka u razvoju nuklearnih podmornica, nosača aviona na nuklearni pogon i novih raketnih sistema. Paralelno se razmatra razvoj nuklearnih reaktora u orbiti oko Zemlje i na Mesecu.
Trka nuklearnih podmornica se širi
Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi prošle nedelje je saopštio da je Južna Koreja „formalno obavestila Sekretarijat o svojoj nameri da započne konsultacije sa Agencijom o sporazumu u skladu sa članom 14 Sveobuhvatnog sporazuma o zaštitnim merama“.
Član 14 ovog sporazuma omogućava državi da koristi nuklearni materijal za nenuklearne vojne svrhe, kao što je nuklearni pogonski sistem za brodove, u okviru posebnog sporazuma sa IAEA.
Seul je postavio cilj da izgradi svoju prvu podmornicu na nuklearni pogon do sredine 2030-ih i uvede je u mornaricu do kraja iste decenije.
Australija istovremeno sarađuje sa SAD i Velikom Britanijom kroz AUKUS radi nabavke konvencionalno naoružanih podmornica na nuklearni pogon.
U Japanu raste podrška razvoju podmornica sa nuklearnim pogonom, dok Brazil gradi prvu takvu podmornicu u Latinskoj Americi.
Do sada su podmornice na nuklearni pogon uglavnom održavale države koje već raspolažu vojnom nuklearnom tehnologijom. Takve platforme sada postaju predmet interesovanja i zemalja koje ne poseduju nuklearno oružje.
Analitičari upozoravaju da bi širenje pomorskih nuklearnih pogonskih programa moglo da otvori nova pitanja u vezi sa transferom i kontrolom nuklearne tehnologije.
Kina, prema dostupnim informacijama, istovremeno radi na razvoju nosača aviona na nuklearni pogon.
Rusija je uspešno testirala krstareću raketu na nuklearni pogon Burevestnik, a u pitanju je zaista jedinstveno oružje koje nijedna druga zemlja nema čak ni u planu.
Zahvaljujući nuklearnom pogonu, raketa ima gotovo neograničen domet. Vladimir Putin je naveo da je jedno od testiranja trajalo oko 15 sati i da je raketa prešla više od 14.000 kilometara.
Nuklearna energija ulazi i u svemir
U okviru američke Nacionalne inicijative za svemirsku nuklearnu energiju, Sjedinjene Države planiraju da do 2028. godine postave nuklearni reaktor u orbitu oko Zemlje, dok bi odgovarajući sistem na površini Meseca trebalo da bude instaliran do 2030. godine.
Bela kuća je u aprilu izdala direktivu Pentagonu i NASA-i sa ciljem razvoja i postavljanja nuklearnih reaktora u orbiti oko Zemlje do 2028. i na površini Meseca do 2030. godine.
„Sjedinjene Države će predvoditi svet u razvoju i korišćenju nuklearne energije u svemiru za istraživanje, trgovinu i odbranu“, navodi se u memorandumu.
Američka kompanija Antares prošle nedelje je pobedila na konkursu američkih Svemirskih snaga za razvoj prototipa svemirskog nuklearnog reaktora i dobiće 161 milion dolara za realizaciju projekta.
Kompanija će prvo sprovesti zemaljska ispitivanja nuklearnog reaktora R1-S, nakon čega bi sistem trebalo da bude integrisan u svemirsku letelicu radi sertifikacije za svemirske letove pre mogućeg lansiranja.
To je do sada najveći američki vojni ugovor za razvoj nuklearne energije namenjene svemirskim primenama.
„Antaresov mikroreaktor Mark-0 je 4. juna 2026. godine dostigao početnu kritičnost u Nacionalnoj laboratoriji Ajdaho, uz odobrenje Ministarstva energetike. Time je Antares postao prva privatna kompanija koja je dovela napredni reaktor do kritičnosti u okviru Pilot programa reaktora Ministarstva energetike“, navodi kompanija.
Očekuje se da će reaktor Mark-1 tokom 2027. raditi više od šest meseci, integrisan u zatvoreni ciklus sistema za konverziju energije azota Brajton.
Kina i Rusija takođe planiraju postavljanje nuklearnih reaktora na površini Meseca, ali je njihov trenutni vremenski okvir za realizaciju projekta 2035. godina.
Nuklearni reaktor na Mesecu mogao bi da obezbedi kontinuirano napajanje budućih baza. Mesec ima približno 14 uzastopnih dana sunčeve svetlosti, nakon čega sledi oko 14 dana lunarne noći, što solarne sisteme sa skladištenjem energije čini znatno zahtevnijim.
Svemirske letelice na nuklearni pogon mogle bi da omoguće i dugotrajnije misije u dubokom svemiru, uključujući Mars i udaljenije destinacije.
Istovremeno, države bez nuklearnog oružja kreću se prema razvoju podmornica i drugih platformi na nuklearni pogon, dok zemlje koje već poseduju nuklearno oružje povećavaju broj raspoređenih bojevih glava, razvijaju nove sisteme isporuke i šire primenu nuklearne tehnologije na more i svemir.
