Dvanaest američkih bombardera B-1B Lancer napustilo je RAF Ferford 4. oktobra i vratilo se u matične baze u SAD. Odlazak čitave grupe privukao je pažnju jer su isti avioni prethodno korišćeni tokom američkih udara na Iran, a britanska baza predstavljala je njihov najvažniji prednji položaj u Evropi. Pentagon u početku nije objašnjavao iznenadno pomeranje pozivajući se na operativnu bezbednost.
Tajming je, međutim, bio teško zanemariti. Samo nedelju dana ranije britanska policija reagovala je zbog tri sumnjiva bela kombija u blizini Ferforda. Usledila su hapšenja, evakuacija dela okolnog područja i angažovanje stručnjaka za eksploziv.
Eksploziv nije pronađen, osumnjičeni su ubrzo pušteni uz kauciju, ali istraga nije završena. Potom su iz Vašingtona stigla međusobno različita objašnjenja. Bombarderi su u međuvremenu već bili preko Atlantika, prema Rojtersu.
Šest hapšenja, ali bez pronađenog eksploziva
Pet britanskih državljana u dvadesetim godinama uhapšeno je 27. septembra nakon što su primećeni kod tri kombija parkirana nedaleko od baze. Policija je saopštila da eksplozivne naprave nisu pronađene, mada je u vozilima bilo benzina. Četiri dana kasnije u Londonu je uhapšen i 25-godišnji britansko-iranski državljanin zbog sumnje na pripremanje terorističkog dela.
Svih šest je potom pušteno uz kauciju, što je ostavilo dosta nejasnoća oko toga koliko je neposredna pretnja zaista bila ozbiljna. Iran je odbacio tvrdnje o umešanosti, dok su pojedini britanski i američki zvaničnici nastavili da govore o mogućoj iranskoj vezi.
Donald Tramp je naknadno bio prilično direktan: postojala je procena da bi mogla da postoji pretnja i nije video razlog da bombarderi ostanu izloženi. Potpredsednik Džej Di Vens govorio je o meri predostrožnosti, dok je državni sekretar Marko Rubio istovremeno tvrdio da nema direktne veze između povlačenja B-1B i istrage kod Ferforda.
Ferford je skraćivao put do Irana
RAF Ferford nije stalna baza B-1B, ali je godinama glavno evropsko odredište američkih teških bombardera. Tokom poslednjih operacija protiv Irana upravo je položaj u Britaniji omogućavao znatno kraći prilaz Bliskom istoku nego poletanje iz kontinentalnih SAD.
To ne znači da povlačenjem B-1B Amerika gubi mogućnost udara. Bombarderi B-1B, B-2 i B-52 mogu da polete iz SAD, izvrše misiju na drugom kraju sveta i vrate se uz dopunjavanje gorivom u vazduhu, što je Pentagon naglasio i nakon povlačenja iz Ferforda. Razlika je u vremenu, broju potrebnih tankera i brzini kojom se veći broj naleta može ponoviti.
Odlazak svih 12 B-1B zato uklanja jedan veoma pogodan prednji položaj za operacije prema Iranu. Avioni se mogu ponovo rasporediti u Evropu, Diego Garsiju ili bliže baze na Bliskom istoku, ali svaka od tih opcija zahteva novu logistiku i politički dogovor sa državom domaćinom.
B-1B je sve ređi i sve zahtevniji bombarder
B-1B je nastao za potpuno drugačiji rat. Njegova prvobitna uloga bila je prodor prema snažno branjenim ciljevima velikom brzinom i na maloj visini, ali je razvoj protivvazdušne odbrane tokom decenija takav način upotrebe učinio mnogo rizičnijim.
Danas Lancer pre svega služi kao veliki nosač konvencionalnog naoružanja za precizne udare sa distance. Njegova brzina, nosivost i veliki dolet i dalje imaju vrednost, ali starost flote donosi visoke troškove održavanja i veliki broj radnih sati potrebnih između letova.
Američko ratno vazduhoplovstvo već godinama smanjuje broj B-1B i deo povučenih aviona koristi kao izvor rezervnih delova za preostalu flotu. Konačno povlačenje planirano je tokom naredne decenije, paralelno sa uvođenjem stelt bombardera B-21 Raider.
Odlazak dvanaest Lancera iz Ferforda nije mala rotacija nekoliko lako zamenjivih aviona. Reč je o značajnom delu preostale operativne flote, koji je do 4. oktobra bio raspoređen mnogo bliže Iranu, a sada se ponovo nalazi hiljadama kilometara dalje.
