Američki B-21 Raider polako izlazi iz faze programa koji postoji prvenstveno iza zatvorenih vrata. Dok probni avioni nastavljaju letove u Kaliforniji, na drugom kraju zemlje već se gradi infrastruktura za jedinice koje će novim bombarderom stvarno ratovati.
Razmere priprema pokazuju da Pentagon ne čeka završetak svih testova da bi počeo sledeću fazu. Elsvort u Južnoj Dakoti ubrzano se pretvara u prvu bazu buduće američke strateške bombarderske flote.
Dve milijarde dolara pre nego što prvi B-21 uopšte stigne
Američko ratno vazduhoplovstvo ulaže približno dve milijarde dolara u rekonstrukciju vazduhoplovne baze Elsvort, koja je određena kao prva glavna operativna baza B-21 i sedište jedinice za obuku. Prvi operativni Raider trebalo bi da stigne 2027. godine.
Elsvort danas koristi B-1B Lancer, ali prelazak na B-21 ne može da se reši zamenom jednog aviona drugim u postojećim hangarima. Nuklearna misija, bezbedne komunikacije, novi sistemi planiranja zadataka i naročito održavanje stelt površina zahtevaju potpuno drugačiju infrastrukturu.
Jedan od najvažnijih novih objekata namenjen je restauraciji karakteristika niske radarske uočljivosti. U kontrolisanim uslovima tehničari će pregledati, čistiti i popravljati materijale koji apsorbuju radarske talase.
Oštećenje takve površine nije kozmetički problem. Promene premaza, spojeva i drugih elemenata mogu da povećaju radarski odraz aviona i direktno umanje jednu od njegovih osnovnih borbenih prednosti.
Grade se i novi hangari za pranje i održavanje, objekti za obuku, komunikaciona infrastruktura i sistemi za podršku misijama. Samo prilagođavanje jedne baze novom bombarderu košta približno koliko čitavi programi nabavke borbenih aviona manjih država.
Testiranje prelazi sa pitanja „da li leti“ na pitanje „kako će ratovati“
Dok građevinske ekipe rade u Elsvortu, probni B-21 nastavljaju program u vazduhoplovnoj bazi Edvards.
Promena dogodila se u junu, kada je operativni probni pilot američkog ratnog vazduhoplovstva leteo zajedno sa razvojnim probnim pilotom. Time se program postepeno pomera od osnovnog ispitivanja leta prema proceni stvarne borbene primene.
U centru više nisu samo upravljivost, sistemi aviona i pouzdanost pogona. Slede integracija naoružanja, preživljavanje u veoma branjenom vazdušnom prostoru, rad sa drugim platformama i taktike koje će posade koristiti u operativnim jedinicama.
Raider je projektovan kao interkontinentalni stelt bombarder sa konvencionalnom i nuklearnom misijom, ali Pentagon ga sve manje posmatra samo kao zamenu za B-2.
Njegov domet, smanjena uočljivost i mogućnost povezivanja sa drugim platformama otvaraju znatno širi spektar zadataka.
Sto bombardera možda više nije krajnji cilj
Zvanični plan i dalje govori o najmanje 100 B-21, ali poslednji potezi američkog ratnog vazduhoplovstva i Northrop Grummana ukazuju na pripreme za veću proizvodnju.
Proizvodni kapaciteti proširuju se na način koji omogućava povećanje godišnjeg tempa ukoliko Pentagon kasnije odluči da naruči znatno više aviona. Takva odluka ne bi bila iznenađenje.
B-2 postoji u premalom broju, B-1B se približava kraju službe, a B-52 će uprkos ogromnoj modernizaciji ostati veliki avion bez stelt karakteristika. Istovremeno kasne pojedini programi novih borbenih aviona, dok američko planiranje sve više polazi od mogućnosti sukoba protiv protivnika sa veoma razvijenom protivvazdušnom odbranom.
B-21 u takvom okruženju postaje jedna od retkih platformi koja kombinuje veliki borbeni radijus, nuklearnu sposobnost, unutrašnje nošenje naoružanja i smanjenu radarsku uočljivost.
Pentagon razmatra i rakete vazduh-vazduh
Posebno zanimljiv pravac razvoja jeste mogućnost da Raider jednog dana nosi rakete vazduh-vazduh.
Strateški bombarder tradicionalno zavisi od lovačke zaštite ili pokušava da izbegne protivničku avijaciju. B-21 bi mogao da dobije mogućnost da aktivno učestvuje u vazdušnoj borbi, prvenstveno kao skrivena platforma koja nosi veliki broj raketa i podatke za gađanje dobija od udaljenih senzora, lovaca, satelita ili bespilotnih letelica.
Takva konfiguracija ne bi pretvorila Raider u klasični lovac. Njegova vrednost bila bi u tome što može da priđe području sukoba sa velikom količinom naoružanja, ostane mnogo teži za otkrivanje od tradicionalnog bombardera i deluje kao deo široke borbene mreže.
Kašnjenja i nedostaci u programima novih stelt lovaca dodatno povećavaju interesovanje za korišćenje B-21 izvan prvobitno zamišljene bombarderske uloge.
B-21 više nije samo naslednik B-2
Američko ratno vazduhoplovstvo gradi program sa prostorom za širenje pre nego što je prvi operativni avion stigao u jedinicu.
Elsvort će dobiti infrastrukturu vrednu dve milijarde dolara, Northrop Grumman povećava proizvodne kapacitete, testiranje prelazi na borbenu primenu, a zvanični minimum od 100 aviona sve više izgleda kao početna brojka umesto konačne veličine flote.
B-21 bi time mogao da preuzme znatno širu ulogu od one koju je imao njegov prethodnik B-2: od dubokih konvencionalnih i nuklearnih udara do rada sa bespilotnim platformama i potencijalnog nošenja velikog broja raketa vazduh-vazduh.
Prvi pravi odgovor na pitanje koliko Pentagon ozbiljno razmišlja o toj promeni neće dati još jedan promotivni prikaz Raidera, već tempo kojim avioni počnu da stižu u Elsvort posle 2027. godine.
