Meta opis: Od MiG-1 i MiG-3, preko MiG-15, MiG-21, MiG-25 i MiG-29 do MiG-31, MiG-35 i budućeg PAK DP – razvoj jedne od najpoznatijih sovjetskih i ruskih vazduhoplovnih škola.
Malo koja oznaka u istoriji vojne avijacije preživela je toliko različitih epoha kao MiG. Pojavila se pred Drugi svetski rat na lovcu sa elisom, nekoliko godina kasnije prešla na mlazni pogon, zatim kroz zvučni zid i na kraju stigla do aviona koji su rutinski leteli gotovo tri puta brže od zvuka. U međuvremenu su se menjali ratovi, motori, radari, rakete i čitava predstava o tome šta lovac treba da radi.
Iza ta tri slova nalaze se Artem Mikojan i Mihail Gurjevič, ljudi čiju smo priču ispričali u tekstu: MiG – više od skraćenice: Priča o dvojici ljudi koji su stvorili legendu. Njihov biro nastao je krajem 1939. godine oko projekta brzog lovca I-200, u trenutku kada niko nije mogao da pretpostavi da će oznaka izvedena iz njihovih prezimena ostati u upotrebi decenijama.
Priča o MiG-u zato nije priča o jednom tipu aviona. To je gotovo kompletna istorija razvoja sovjetskog, a potom ruskog lovca: od odbrane Moskve, preko Koreje i Vijetnama, do presretanja na Arktiku i savremenih raketa velikog dometa.
MiG-1 i MiG-3: početak usred rata
I-200 je u serijskoj proizvodnji dobio oznaku MiG-1. Bio je brz visinski lovac za svoje vreme, ali je napravljeno svega oko 100 primeraka pre nego što je konstrukcija unapređena u MiG-3. OAK navodi da je između 1940. i 1942. proizvedeno 100 MiG-1 i 3.172 MiG-3.
MiG-3 bio je projektovan za borbu na većim visinama, gde je pružao najbolje performanse. Problem je bio što se veliki deo borbi na Istočnom frontu vodio mnogo niže, pa njegove prednosti nisu uvek dolazile do izražaja. Ipak, početkom rata bio je jedan od najbrojnijih modernih lovaca sovjetskog ratnog vazduhoplovstva i posebno važan u odbrani Moskve.
Rat je zatim prekinuo prirodnu evoluciju porodice. Prioritet je dat drugim avionima i motorima, a biro Mikojana i Gurjeviča počeo je da traži sledeći veliki skok.
MiG-5, MiG-8 i MiG-13: brojevi koji su skoro zaboravljeni
Numeracija MiG-a nikada nije predstavljala uredan niz serijskih lovaca. MiG-5 bio je oznaka povezana sa dvomotornim projektom DIS, zamišljenim kao lovac velikog dometa, ali nije stigao do velike serije.
Još neobičniji bio je MiG-8 “Utka” iz 1945. godine, eksperimentalni avion sa kanar-konfiguracijom i potisnim propelerom. Nije bio namenjen borbenim jedinicama, već ispitivanju aerodinamike i upravljivosti koje će konstruktorima koristiti u budućnosti.
I-250, poznat i kao MiG-13, predstavljao je prelaz između dva sveta. Koristio je klipni motor sa dodatnim motornim kompresorskim mlaznim sistemom, pokušavajući da iz postojeće tehnologije izvuče brzine kojima se već približavala prava mlazna avijacija.
MiG-9 otvara mlaznu eru
MiG-9 bio je prvi serijski mlazni avion biroa. Poleteo je 1946. godine i pokazao koliko se brzo ratno vazduhoplovstvo promenilo samo godinu dana nakon završetka Drugog svetskog rata.
Njegova karijera nije bila duga, ali nije ni trebalo da bude. MiG-9 bio je prelazni avion na kojem su sovjetski konstruktori učili ono što nekoliko godina ranije praktično nisu morali da rešavaju: ponašanje mlaznih motora, usisnike vazduha, nove rasporede naoružanja i aerodinamiku potpuno novih brzina.
Pravi proboj stigao je odmah posle njega.
MiG-15: avion koji je promenio odnos snaga u Koreji
MiG-15 prvi put je poleteo 1947. i postao jedan od najvažnijih ranih mlaznih lovaca u istoriji. Strelasta krila, snažan motor i teško topovsko naoružanje omogućili su mu da se bori protiv novih američkih lovaca, ali i da predstavlja ozbiljnu pretnju bombarderima B-29.
Korejski rat pretvorio ga je u svetski poznat avion. MiG-15 i američki F-86 postali su glavni protivnici prvog velikog rata mlaznih lovaca, a rezultati njihovih međusobnih sukoba i danas se razlikuju zavisno od američkih, sovjetskih, kineskih i severnokorejskih evidencija.
MiG-15 je istovremeno pokazao još jednu osobinu koja će kasnije postati zaštitni znak biroa – relativno jednostavan i kompaktan avion mogao je da se proizvodi u ogromnim količinama i izvozi širom sveta.
MiG-17 i MiG-19: od usavršavanja do zvučnog zida
MiG-17 na prvi pogled izgleda kao evolucija MiG-15, ali je doneo ozbiljno poboljšanu aerodinamiku, veću brzinu i bolje ponašanje pri velikim Mahovim brojevima. Upravo će ovaj avion godinama kasnije u Vijetnamu pokazati da stariji podzvučni ili transzvučni lovac u odgovarajućim uslovima i dalje može biti veoma opasan protiv mnogo modernijih američkih aviona.
MiG-19 napravio je sledeći korak. Bio je prvi sovjetski serijski lovac sposoban za nadzvučni let u horizontalnom letu i jedan od prvih aviona sa dva motora u ovoj razvojnoj liniji.
Njegova era ipak je kratko trajala, jer je već dolazio avion koji će zaseniti gotovo sve prethodnike.
MiG-21: avion koji je postao sinonim za sovjetski lovac
MiG-21 spojio je malu masu, delta-krilo, snažan motor i jednostavnu konstrukciju u avion koji je mogao da premaši dvostruku brzinu zvuka. Od kraja pedesetih služio je u desetinama država, a različite verzije proizvedene su u više od 11.000 primeraka, bez računanja čitave kineske porodice nastale iz njegove konstrukcije.
Ratovao je u Vijetnamu, na Bliskom istoku, između Indije i Pakistana, u Africi, tokom Iransko-iračkog rata i u nizu manjih sukoba. Njegovi protivnici bili su gotovo svi važni zapadni lovci tog vremena, od F-4 Phantoma i F-104 do kasnijih F-15 i F-16.
MiG-21 nije bio najbolji avion u svakoj od tih borbi, niti je zamišljen da traje šest decenija. Njegova kombinacija jednostavnosti, brzine, cene i ogromne proizvodnje ipak ga je pretvorila u najrasprostranjeniji nadzvučni borbeni avion svoje epohe.
MiG E-8: avion koji je prerano pokazao budućnost
Između MiG-21 i MiG-23 postojao je jedan posebno zanimljiv eksperiment koji nikada nije stigao do serijske proizvodnje. MiG E-8 iz 1962. zadržao je deo tehnološke osnove MiG-21, ali je usisnik vazduha premestio ispod trupa, oslobodio nos za veći radar i dobio male prednje horizontalne površine.
Time je još početkom šezdesetih najavio raspored koji će mnogo kasnije postati uobičajen kod modernijih lovaca. Program je završen posle gubitka prototipa i problema sa pogonskom grupom, pa E-8 nije postao neposredni naslednik MiG-21.
Njegov značaj je upravo u tome što pokazuje da razvoj između poznatih serijskih modela nije bio pravolinijski. Detaljno smo ga obradili u tekstu MiG E-8: sovjetski lovac iz 1962. koji je najavio ono što će tek doneti F-16 i MiG-29.
MiG-23 i MiG-27: promenljiva geometrija krila
MiG-23 predstavljao je radikalan raskid sa malim delta-lovcem MiG-21. Dobio je krilo promenljive geometrije, snažniji radar, rakete većeg dometa i bolje mogućnosti dejstva izvan vizuelnog kontakta.
Ideja je bila da jedan avion kombinuje prihvatljive karakteristike pri poletanju i sletanju sa velikom brzinom na visini. MiG-23 proizveden je u velikom broju i postao standardni lovac brojnih sovjetskih saveznika tokom sedamdesetih i osamdesetih.
Iz iste osnove nastao je MiG-27, specijalizovan za napade na ciljeve na zemlji. Promenjen nos, drugačija avionika i udarno naoružanje pretvorili su lovačku osnovu u jurišni avion, što je bila jedna od najdaljih izvedenica klasične MiG-23 porodice.
MiG-25: brzina postaje oružje
MiG-25 nastao je zbog potpuno drugačijeg problema – potrebe da se na velikoj visini presreću veoma brzi bombarderi i izviđački avioni. Rezultat je bio veliki dvomotorni presretač napravljen uglavnom od čelika, sposoban da operativno leti oko Maha 2,8.
Avion je u određenim uslovima prelazio Mah 3, ali po cenu ozbiljnog opterećenja motora. Njegova glavna prednost nisu bile bliske vazdušne borbe već ogromna brzina, visina i sposobnost da brzo stigne do udaljenog cilja.
Prebeg Viktora Belenka u Japan 1976. omogućio je SAD da detaljno pregledaju MiG-25, posle čega je postalo jasno da je avion istovremeno mnogo jednostavniji i specijalizovaniji nego što se na Zapadu prethodno pretpostavljalo.
MiG-31: presretač postaje leteći deo sistema PVO
MiG-31 preuzeo je osnovnu filozofiju MiG-25, ali je gotovo sve ostalo promenjeno. Dobio je dvočlanu posadu, mnogo savremeniju elektroniku, snažan radar Zaslon sa faznom antenskom rešetkom i mogućnost da prati i napada ciljeve na velikim udaljenostima.
Njegov zadatak nije klasična borba lovca protiv lovca. MiG-31 napravljen je da velikom brzinom pokrije ogromne prostore Sovjetskog Saveza, naročito sever i Arktik, i presreće bombardere, krstareće rakete i druge ciljeve pre nego što stignu do važnih objekata.
Modernizovani MiG-31BM i danas ostaje u upotrebi, dok je MiG-31K dobio potpuno drugačiju ulogu kao nosač rakete Kinžal. OAK je nastavio da isporučuje remontovane i modernizovane MiG-31 ruskim snagama i tokom poslednjih godina.
MiG-29: povratak malom frontovskom lovcu
MiG-29 razvijen je tokom sedamdesetih kao lakši deo nove sovjetske lovačke kombinacije u kojoj je Su-27 predstavljao teži avion velikog dometa. Prvi serijski primerci ušli su u službu tokom osamdesetih, a avion je ubrzo postao jedan od najprepoznatljivijih MiG-ova.
Dva motora, vrlo dobre letne osobine, mogućnost korišćenja kratkih i slabije pripremljenih pista i snažno naoružanje za blisku borbu činili su ga izrazito frontovskim avionom. Kasnije verzije dobile su znatno više goriva, moderniju avioniku i širi izbor preciznog oružja.
Iz MiG-29 nastale su čitave grane: MiG-29SMT, znatno izmenjeni MiG-29M/M2 i mornarički MiG-29K/KUB, sposoban za operacije sa nosača aviona.
MiG-35: poslednji serijski naslednik MiG-29
MiG-35 predstavlja najdalji razvoj te porodice. Konstrukcijski je mnogo bliži MiG-29M i mornaričkom MiG-29K nego originalnom MiG-29 iz osamdesetih, sa većim doletom, većom količinom goriva, modernizovanim RD-33MK motorima i potpuno novom elektronikom.
OAK ga danas vodi kao avion u proizvodnji i navodi da ga koriste piloti Ministarstva odbrane Rusije. Proizvođač za MiG-35 navodi maksimalnu brzinu oko 2.100 km/h, devet podvesnih tačaka i maksimalno spoljašnje borbeno opterećenje od 6,5 tona.
Ipak, MiG-35 nikada nije dostigao brojnost MiG-21 ili MiG-29. Savremena ruska borbena avijacija mnogo se više oslanja na porodicu Su-30, Su-34, Su-35 i Su-57, zbog čega MiG-35 zauzima znatno užu nišu nego njegovi prethodnici.
MiG 1.44: izgubljeni put prema petoj generaciji
Između MiG-29 i današnjih programa postojao je još jedan važan pokušaj. Projekat MFI doveo je do demonstratora MiG 1.44, velikog dvomotornog lovca sa kanarima i delta-krilom koji je trebalo da bude odgovor na američke programe nove generacije.
Razvoj je počeo još u sovjetsko vreme, ali su raspad SSSR-a i nedostatak novca praktično zaustavili program. MiG 1.44 poleteo je tek 2000. godine, kada je već bilo jasno da neće postati serijski lovac; Rosteh navodi da je projekat zatvoren zbog nedostatka finansiranja.
MiG je radio i na drugim sporednim pravcima, uključujući školski MiG-AT i raniji eksperimentalni svemirski avion MiG-105 iz programa Spiral. Nisu ušli u glavnu lovačku liniju, ali pokazuju koliko je biro tokom decenija izlazio izvan klasičnog koncepta presretača i frontovskog lovca.
MiG-41 još čekamo da stavimo na kraj liste
Naziv “MiG-41” godinama se koristi za PAK DP – Perspektivni avijacioni kompleks dalekog presretanja, zamišljen kao buduća zamena za MiG-31. Program postoji. Rosteh je javno potvrđivao rad na PAK DP i opisivao ga kao perspektivni pravac razvoja, dok su raniji predstavnici kompanije govorili o nasledniku MiG-31 sposobnom za dugometno presretanje i eventualnu bespilotnu verziju.
Međutim, “MiG-41” ne treba tretirati kao serijski avion koji samo čeka ulazak u jedinice. Do jeseni 2026. godine još uvek nije javno prikazan prototip, a veliki deo slika koje kruže internetom predstavljaju umetničke prikaze i nezvanične koncepte.
Tako da za sada samo govorimo o programu PAK DP, odnosno mogućem budućem nasledniku MiG-31. Ukoliko jednog dana dobije zvaničnu oznaku MiG-41 i poleti, biće to nastavak linije koja je počela I-200 i MiG-1 još 1940. godine – ali taj deo istorije MiG-a još čekamo da bude napisan.
Istorija MiG-ova: Od MiG-1, koji je prvi put poleteo 1940. godine, do perspektivnog presretača MiG-41, koji bi mogao da poleti u narednim godinama. https://t.co/901U00GUSB
— Oruzje Online (@oruzjeonline) October 6, 2026
