Francuska je 6. oktobra napravila korak koji je važniji od još jednog uspešnog raketnog testa. M51.3 je prvi put lansirana direktno sa nuklearne podmornice, čime je nova verzija francuske strateške rakete prešla iz kvalifikacionih ispitivanja u realno okruženje za koje je napravljena. Raketa nije nosila nuklearnu bojevu glavu, ali je ostatak sistema radio u konfiguraciji bliskoj operativnoj.
Lansiranje je izvedeno sa podmornice Le Vigilant kod obale Finistera, u okviru operacije Smertrios. Podmornica se upravo vratila iz periodičnog velikog održavanja i modernizacije, pa je cilj bio da se potvrdi da njen kompletan raketni sistem može da koristi M51.3. Francuska DGA pratila je čitav let, uključujući i specijalizovani brod Monge, dok je zona pada bila u severnom Atlantiku, nekoliko stotina kilometara od najbliže obale.
M51.3 je, međutim, već bila proglašena operativnom 24. oktobra 2025. godine. Današnje lansiranje zato nije početak njenog razvoja, već potvrda da konkretna podmornica posle remonta može da preuzme novu raketu. Time Francuska praktično počinje sledeću fazu postepenog prelaska svojih četiri podmornice klase Le Triomphant na najnoviju verziju M51.
Od testa sa kopna do lansiranja iz dubine
M51.3 prvi veliki ispit položila je još 18. novembra 2023, kada je DGA izvela uspešno kvalifikaciono lansiranje M51.3 sa poligona u Biscarosseu. Taj test potvrdio je samu raketu; današnji proverava čitav lanac od podmornice, lansirnog sistema i podvodnog izbacivanja do leta prema severnom Atlantiku.
M51 nije mala raketa. ArianeGroup navodi dužinu od oko 12 metara, masu veću od 50 tona i tri stepena sa čvrstim raketnim gorivom. Posle podvodnog lansiranja izlazi iz atmosfere i tokom balističkog leta može da dostigne visinu veću od 2.000 kilometara, da bi se povratni blokovi vratili u atmosferu brzinom reda 20.000 km/h.
Svaka podmornica klase Le Triomphant ima 16 raketnih cevi za M51. Francuska ne objavljuje kompletnu konfiguraciju bojevih glava niti tačan operativni domet M51.3, ali DGA je klasifikuje kao raketu interkontinentalne sposobnosti sa više bojevih glava. Javne procene dometa porodice M51 zavise od tereta i konfiguracije i kreću se od oko 6.000 kilometara sa punim opterećenjem kod ranijih verzija do znatno većih vrednosti kod novijih izvedbi.
M51.3 nije samo M51.2 sa većim dometom
Francusko Ministarstvo oružanih snaga navodi tri glavna poboljšanja: domet, preciznost i sposobnost probijanja protivničke protivraketne odbrane. M51.3 je istovremeno dobila nove okeanske nuklearne bojeve glave TNO-2, što znači da je modernizovan i gornji deo sistema, a ne samo raketni nosač.
Ta sposobnost probijanja postaje sve važnija kako se razvijaju radari velikog dometa, presretači van atmosfere i novi sistemi ranog upozoravanja. Strateška raketa zato više ne može da se razvija samo prema principu “dalje i brže”; mora da obezbedi da bojeve glave stignu kroz odbranu koja će tokom nekoliko narednih decenija izgledati potpuno drugačije nego danas.
Francuska se upravo zbog toga odlučila za postepenu evoluciju M51 umesto potpuno nove rakete posle svake generacije. M51.1, M51.2 i sada M51.3 koriste istu osnovnu porodicu, dok se menjaju pogon, navigacija, gornji segment, bojeve glave i sredstva za savladavanje odbrane.
M51.4 već se pravi dok M51.3 ulazi na podmornice
Tempo razvoja najbolje pokazuje činjenica da je M51.3 tek počela da ulazi u borbenu upotrebu, dok je ugovor za sledeću M51.4 već potpisan. DGA je 28. avgusta 2025. naručila od ArianeGroup razvoj i proizvodnju četvrte verzije, koja bi trebalo da uđe u službu tokom naredne decenije.
M51.4 će koristiti i postojeće podmornice klase Le Triomphant i budući SNLE 3G. Francuska od 2021. već gradi novu generaciju strateških podmornica koje će posle 2030. postepeno zamenjivati sadašnja četiri broda, pa se raketa i podmornica razvijaju kao jedan dugoročni sistem.
M51.4 bi ponovo trebalo da poveća domet, preciznost i sposobnost savladavanja protivraketne odbrane. To znači da će porodica M51 verovatno ostati osnova francuske pomorske nuklearne komponente duboko u drugoj polovini ovog veka.
Francuska istovremeno menja i političku ulogu svog arsenala
Tehnička modernizacija dolazi u trenutku kada Pariz širi i političku ulogu svog nuklearnog odvraćanja. Emanuel Makron je u martu 2026. na bazi Île Longue predstavio koncept “naprednog odvraćanja”, koji otvara mogućnost uključivanja evropskih saveznika u vežbe i povremeno raspoređivanje delova francuskih strateških snaga kod partnera, dok odluka o nuklearnoj upotrebi ostaje isključivo u rukama francuskog predsednika.
To se nadovezuje na šire francusko preispitivanje veličine i uloge nuklearnog arsenala, koje je tokom poslednje dve godine postalo mnogo vidljivije. M51.3 je sada prvi konkretan deo te modernizacije koji je sa kopnenog poligona stigao na podmornicu spremnu za povratak u operativne patrole.
Le Vigilant je ovim testom završio važan deo povratka posle remonta. Sledeći posao biće mnogo manje vidljiv: postepeno uvođenje M51.3 na ostale francuske strateške podmornice, dok se u fabrikama istovremeno već sklapa sledeća generacija sistema.
