Obaranje poljskog izviđačkog drona Tiguar M iznad Irana otvorilo je novo pitanje o obimu američkih vazdušnih operacija tokom rata i platformama koje Pentagon koristi duboko iznad iranske teritorije. Fotografije olupine pojavile su se 19. jula, usred nastavka američkih napada na Islamsku Republiku.
Prema iranskim izvorima, dron je oborila 48. brigada „Fath“ Kopnenih snaga Korpusa islamske revolucionarne garde. Incident se dogodio iznad provincije Kohgilujeh i Bojer-Ahmad na jugozapadu Irana, daleko od granica sa državama u kojima su otvoreno raspoređene američke snage. Varšava je odmah odbacila tvrdnje da je poljska vojska slala letelice na Bliski istok.
Takvo saopštenje, međutim, ne objašnjava ko je upravljao dronom poljske proizvodnje, kako je dospeo duboko u iranski vazdušni prostor i sa koje lokacije je pokrenuta njegova misija.
Najozbiljnija sumnja pada na američku vojsku, čije su specijalne snage samo nekoliko meseci ranije testirale upravo Tiguar M u uslovima operacija van direktnog dometa zemaljskog operatera. Olupina zato može predstavljati prvi javno poznati dokaz da je relativno mali evropski dron uključen u američke obaveštajne operacije protiv Irana.
Tiguar M razvila je poljska tehnološka kompanija uAvionics za obaveštajne, nadzorne i izviđačke zadatke. Reč je o platformi znatno manjoj i jeftinijoj od velikih američkih dronova, ali dovoljno izdržljivoj za višesatno kruženje iznad udaljenih oblasti.
Dron može da ostane u vazduhu duže od 20 sati, dok se njegov operativni domet navodi do 1.800 kilometara. Takve karakteristike omogućavaju mu da poleti izvan neposredne zone sukoba, dugo prati izabrano područje i vrati se bez potrebe za bazom blizu cilja.
Starlink na olupini i trag koji vodi ka američkoj vojsci
Na ostacima oborenog drona uočena je oprema koja podseća na satelitski terminal Starlink ili njegovu vojnu verziju Starshield. Konačna identifikacija terminala nije objavljena, ali je i standardni Tiguar M ranije prikazivan sa antenom za satelitsku komunikaciju.
Takva veza omogućava operateru da upravlja dronom daleko izvan dometa klasične radio-stanice. Komande, video-snimci i podaci sa senzora mogu da se prenose preko satelitske mreže, bez potrebe da zemaljska ekipa bude blizu iranske granice.
Poljski ministar odbrane Vladislav Kosiniak-Kamiš izjavio je 21. jula da „nijedan poljski dron nije poslat na Bliski istok“. Naglasio je da je poljska vojna oprema namenjena odbrani zemlje i izvršavanju obaveza na istočnom krilu NATO-a.
Njegova izjava isključuje neposredno učešće poljskih oružanih snaga, ali ne dokazuje da dron nije prodat, ustupljen, testiran ili korišćen preko stranog partnera. Proizvođač platforme i njen stvarni operater nisu isto.
Prva grupa specijalnih snaga američke vojske, poznata po „zelenim beretkama“, testirala je Tiguar M tokom vežbe Balikatan 2026 na Filipinima. Testovi su održani od 20. do 24. aprila, sa posebnim naglaskom na komunikacije van vizuelnog dometa.
Ta vežba pokazala je da američka vojska već poznaje platformu, njene komunikacione sisteme i način korišćenja u udaljenim operacijama. Ne predstavlja konačan dokaz da je upravo Pentagon poslao dron iznad Irana, ali trenutno pruža mnogo konkretniji trag od bilo koje veze sa poljskom vojskom.
Jeftiniji izviđač umesto skupih američkih dronova
Tiguar M nije klasičan borbeni dron i nema karakteristike velikih platformi kao što su MQ-9 Reaper ili RQ-4 Global Hawk. Njegova prednost je upravo u manjoj ceni, jednostavnijem održavanju i mogućnosti da bude izgubljen bez političkog i finansijskog udara koji prati obaranje velikog američkog aviona.
Iran je tokom prethodnih godina više puta pokazao sposobnost otkrivanja i obaranja velikih izviđačkih i borbenih dronova. Njihov radarski odraz, predvidljive putanje i visoka cena čine ih atraktivnim metama za iransku protivvazdušnu odbranu.
Manje platforme poput Tiguar M mogu da lete na drugačijim visinama, koriste civilne ili vojne satelitske veze i prikupljaju podatke bez slanja mnogo skupljeg sistema. Mogu služiti za fotografisanje položaja, praćenje jedinica, procenu posledica bombardovanja i otkrivanje rada iranskih radara.
Gubitak jedne takve letelice lakše se prikriva ili predstavlja kao nepoznati incident. Olupina sa prepoznatljivim delovima ovog puta je otkrila poreklo platforme, ali ne i državu koja ju je poslala. Varšava je negirala sopstvenu umešanost, dok američka vojska nije javno preuzela odgovornost, ipak, kako vreme odmiče, sve više zemlja se uključuje u ovaj sukob.
Ostaje činjenica da je dron koji su američki specijalci nedavno testirali pronađen oboren duboko iznad Irana, opremljen vezom pogodnom za upravljanje sa udaljenosti od više stotina ili hiljada kilometara.
