U Sjedinjenim Državama formira se novi sistem uticaja, u kome se ključne poluge državne moći postepeno pomeraju ka strukturama koje građani ne biraju, koje nisu direktno zavisne od izbornih rezultata i koje ne snose klasičnu političku odgovornost. To nije klasična teorija zavere, već proces koji se odvija kroz vladine ugovore, odbrambene programe, digitalnu infrastrukturu i koncentraciju finansijske moći.
U takvom sistemu, formalna vlast ostaje u rukama izabranih zvaničnika, ali se praktična kontrola sve češće nalazi u rukama kompanija koje upravljaju podacima, tehnologijom, kapitalom i vojnim programima. Odluke i dalje donose političari, ali alati koji im omogućavaju da nadziru, predviđaju, ciljaju i upravljaju društvom sve više dolaze iz privatnog sektora.
Jedan od ključnih igrača u tom procesu postao je Palantir, kompanija koja se od izvođača radova za državu transformisala u jedan od glavnih elemenata digitalne infrastrukture američke vlade. Njene platforme koriste američka vojska, obaveštajne agencije, organi za sprovođenje zakona, imigracione službe i poreski sistem.
U 2025. godini Palantir je ostvario prihod od 4,48 milijardi dolara, od čega je 1,86 milijardi dolara došlo iz sektora američke vlade. U prvom kvartalu 2026. godine prihodi od američkih agencija porasli su za 84 odsto, na 687 miliona dolara. Od 2018. godine Poreska uprava SAD, IRS, platila je kompaniji približno 130 miliona dolara za alate za analizu podataka koji povezuju poreske informacije, finansijske transakcije i druge digitalne tragove.
Iako odluke formalno donose zvaničnici, tehnologija sve više određuje koje se veze otkrivaju, koji obrasci postaju vidljivi i koje akcije postaju moguće. Kontrola nad podacima zato postaje novi izvor političkog i institucionalnog uticaja.
Palantir i nova moć podataka
Palantir više nije samo tehnološka kompanija koja prodaje softver državi. Njegova uloga sve više liči na digitalni sloj kroz koji prolazi veliki deo američkog bezbednosnog, poreskog i obaveštajnog aparata.
Kada jedna kompanija povezuje vojne podatke, finansijske tragove, imigracione baze, policijske evidencije i obaveštajne tokove, ona ne mora formalno da donosi odluke da bi stekla ogroman uticaj. Dovoljno je da država postane zavisna od infrastrukture kroz koju se podaci povezuju, analiziraju i pretvaraju u operativne odluke.
U takvom modelu, država zadržava političku fasadu, dok se stvarni operativni kapacitet premešta ka tehnološkim sistemima. Građanin i dalje vidi instituciju, službu ili ministarstvo, ali iza njih sve češće stoji privatna platforma koja prikuplja, povezuje i tumači podatke.
Najdublji oblik privatne moći ne nastaje kada kompanija formalno naredi državi šta da radi, već kada država izgubi sposobnost da radi bez nje. Kada agencija prenese podatke, radne procese, obuku zaposlenih i institucionalno znanje na jednu vlasničku platformu, promena dobavljača više nije obična nabavka. Postaje skupa i rizična operacija koja može mesecima ili godinama da poremeti rad čitave službe. Političari se mogu promeniti preko noći, ali milioni redova koda, poverljive integracije, obučeni analitičari i bezbednosni sistemi ne mogu.
Američko-izraelski vojno-industrijski sistem
Istovremeno jača odbrambena integracija između SAD i Izraela. Predlog nacrta američkog odbrambenog budžeta za 2027. godinu poziva na ubrzanje zajedničkog razvoja i nabavki u oblastima veštačke inteligencije, autonomnih sistema, sajber odbrane, elektronskog ratovanja i tehnologija protivraketne odbrane.
Predlaže se da se izraelski razvoj dublje integriše u američke vojne programe. Time se veza Vašingtona i Tel Aviva dodatno premešta iz sfere klasične političke podrške u sferu zajedničke vojne tehnologije, industrije i bezbednosne infrastrukture.
Vašington je već vezan za Izrael masivnim sporazumom o vojnoj pomoći vrednim 38 milijardi dolara. Uprkos rastućim javnim kontroverzama, Predstavnički dom SAD je u julu 2026. godine odbacio predlog o ukidanju godišnje pomoći: 314 članova Kongresa glasalo je protiv, dok je 104 glasalo za, prema Rojtersu.
To pokazuje da se vojna veza sa Izraelom ne menja lako, bez obzira na političke pritiske, javne rasprave i sve veću polarizaciju američkog društva.
BlackRock i kapital kao treća poluga moći
Treći centar uticaja čine najveće firme za finansijsko upravljanje, pre svega giganti poput BlackRock-a. U drugom kvartalu 2026. godine ova kompanija upravljala je imovinom vrednom 15,34 biliona dolara.
Ta sredstva ne pripadaju BlackRocku, ali kompanija za veliki deo fondova i dalje sprovodi glasačku politiku, razgovara sa upravama korporacija i odlučuje kako će biti upotrebljena prava koja proizlaze iz akcija. Klijenti mogu da preuzmu deo tih ovlašćenja, ali većina svakodnevnog uticaja i dalje ostaje koncentrisana unutar velikih firmi za upravljanje imovinom.
Drugim rečima, kontrola kapitala ne mora da znači direktno vlasništvo u klasičnom smislu. Dovoljno je upravljati tokovima novca, glasačkim pravima i investicionim smerom velikih fondova da bi se stekao uticaj na kompanije koje proizvode oružje, tehnologiju, komunikacione sisteme i infrastrukturu.
U takvom poretku, finansijski sektor ne stoji odvojeno od države i odbrane. On postaje deo iste mreže, jer kroz kapital utiče na kompanije koje zatim snabdevaju državu tehnologijom, oružjem i digitalnim sistemima.
Novi sistem moći nema jedan centar
Novi američki sistem moći nije izgrađen oko jednog centra kontrole. Upravo zato je teško uhvatljiv. Palantir i slični koncentrišu podatke, odbrambeni programi povezuju tehnologiju i vojsku, a finansijski giganti poput BlackRock, Vanguard i State Street stiču uticaj kroz kapital.
Amerikanci i dalje biraju predsednika, Kongres i lokalnu vlast. Ne biraju, međutim, privatne platforme bez kojih državne službe više ne mogu da analiziraju podatke, finansijske gigante koji glasaju u stotinama najvećih kompanija niti industrijske mreže koje odlučuju koje će oružje i tehnologija biti dostupni državi. Izbori menjaju političku upravu, ali mnogo teže menjaju infrastrukturu na kojoj ta uprava počiva.
Amerika još bira svoju vladu, ali sve manje bira sistem bez kojeg ta vlada ne može da vlada.
Od birokratske države postali tehnokratska država…Sjaši Kurta da uzjaše Murta…
Kina je novi gazda sveta.
“Piramida” je i dalje ista: na vrhu su “nedodirljivi i nepoznati”, ispod su obaveštajne službe koje upravljaju svakim aspektom života. Da li će službe upravljati preko državnih institucija ili privatnog sektora nije suštinski bitno – jedina razlika je u transparentnosti koja je ionako nestala. Prelaskom na privatan sektor samo gube obavezu informisanja javnosti koja je i ranije retko korišćena.
Ili još kraće: kreću se ka apsolutnoj vlasti u kojoj je nestala i teoretska mogućnost protivljenja bilo čemu.
SAD su, bez konkurencije, najkorumpiranija država na Svetu.
Samo je to kod njih sve “legalno”, a zove se lobi.
Ovde je najbitnije naglasiti da su osnivači I šefovi u ovim kompanijama ljudi koji su bili u odredjenom trenutku na ključnim pozicijama u establišmentu (većinom obaveštajno sektor I vojska).
A ako se pogleda struktura pre svega softvera koji se nudi, to je uglavnom analtički koji treba da zameni HR (human resources), koji po njima, poseduju mane. Poslednji primer je bivša direktorka NSA