Ukrajinska jedinica Omega objavila je snimak napada američkim dronovima „Hornet“ na ruski Su-24M u vojnoj vazduhoplovnoj bazi Saki na Krimu. Kijev tvrdi da je pogođen operativni frontovski bombarder koji se pripremao za poletanje, dok ruski vojni izvori navode da je reč o odavno rashodovanoj letelici ostavljenoj na stajanci kao mamac.
Na snimku se vide dva uzastopna udara. Prvi dron pogađa nosni deo aviona, a drugi prilazi području u blizini rezervoara za gorivo. Omega je saopštila da su operateri njene divizije borbenih ronilaca prethodno identifikovali Su-24M i utvrdili da se priprema za napad na Ukrajinu.
„Prvi dron je pogodio nosni deo aviona, dok je drugi izvršio dodatni napad u blizini rezervoara za gorivo, potvrđujući da je meta pogođena“, navela je jedinica u saopštenju objavljenom u četvrtak, 16. jula.
Ukrajinski vojni izvori predstavili su napad kao uništenje borbenog aviona neposredno pre misije. List „Kijev Independent“, koji je preneo vest, naglasio je da nije mogao nezavisno da potvrdi da je Su-24M bio operativan niti da se zaista pripremao za poletanje. Istu tvrdnju bez nezavisne potvrde preneli su i drugi zapadni mediji koji se oslanjaju na ukrajinsko saopštenje.
Rusi: Snimak pokazuje avion bez delova repa i kokpita
Specijalizovani Telegram kanal „Vojni informator“ analizirao je objavljeni materijal i zaključio da pogođeni avion nije bio u letnom stanju.
Na Su-24M je pre dolaska prvog drona nedostajao gornji deo vertikalnog stabilizatora. Vidljivo je i da avion nema značajan deo zastakljenja pilotske kabine. Takva oštećenja nisu nastala tokom prikazanog napada, već su postojala ranije.
Avion bez ključnog dela vertikalnog stabilizatora i zatvorenog kokpita ne može da bude spreman za poletanje. Ruski stručnjaci zbog toga tvrde da je Su-24M ranije povučen iz upotrebe, demilitarizovan i ostavljen na otvorenoj stajanci kako bi sa visine ličio na operativnu letelicu.
Rashodovani avioni i makete koriste se za obmanjivanje protivničkog izviđanja i odvlačenje udarnih sredstava od pravih ciljeva. Dron sa malom kamerom, posebno pri slabijoj vidljivosti, teško može da utvrdi da li posmatra borbeni avion, maketu ili napušteni trup kojem nedostaju važni sklopovi.
Prema toj verziji, mamac u Sakiju privukao je dva „Horneta“ koja su mogla da budu usmerena prema aktivnom avionu, radaru, skladištu municije ili drugom važnom objektu.
Napad nije poremetio rad baze Saki
Vazduhoplovna baza Saki nalazi se na zapadnoj obali Krima i predstavlja jedno od glavnih ruskih vojnih vazduhoplovnih čvorišta na poluostrvu. Tokom rata više puta je bila meta ukrajinskih raketnih i bespilotnih napada.
Ruske Vazdušno-kosmičke snage saopštile su da incident nije uticao na borbenu gotovost jedinica. Nisu prijavljena oštećenja aktivnih aviona, piste, skladišta, tehničkih objekata niti druge infrastrukture potrebne za nastavak vazduhoplovnih operacija.
Službe za vanredne situacije pregledale su mesto udara i ostatke dronova. Prema ruskim navodima, aerodrom posle napada funkcioniše normalno.
Ukrajinska strana objavljeni snimak koristi kao dokaz da su operateri Omege uspeli da prodru do baze Saki i dva puta pogode izabrani Su-24M. Ruski izvori isti snimak prikazuju kao potvrdu da su oba drona potrošena na rashodovani avion kojem su delovi vertikalnog stabilizatora i kokpita nedostajali pre napada.
„Hornet“: američki udarni dron otporan na ometanje
„Hornet“ je američka bespilotna letelica sa fiksnim krilima namenjena jednokratnim udarima po ciljevima iza linije fronta. Dron se povezuje sa kompanijom Swift Beat, koju podržava bivši direktor Gugla Erik Šmit, dok se u pojedinim izvorima pominje i naziv Perennial Autonomy. Razvijen je kao relativno jeftino sredstvo za napade na logistiku, vozila, komandna mesta, radare i druge ciljeve srednje vrednosti. Raspon krila iznosi približno dva metra, dok se procenjena masa bojevog tereta kreće oko pet kilograma.
Krstareća brzina navodno iznosi između 100 i 120 kilometara na čas, a tokom obrušavanja dron može da dostigne znatno veću brzinu. Njegov operativni domet procenjuje se na oko 100 kilometara, mada potpune karakteristike nisu javno objavljene. „Hornet“ koristi kameru u nosnom delu i digitalni sistem prenosa slike, što operateru omogućava precizno vođenje u završnoj fazi leta. Deo sistema navođenja oslanja se na veštačku inteligenciju, kako bi dron mogao da nastavi misiju i u uslovima ometanja satelitske navigacije ili komunikacione veze.
Konstrukcija je prilagođena jednostavnoj proizvodnji i masovnoj upotrebi, uz cenu koja je znatno niža od klasičnih krstarećih raketa. Ukrajinske jedinice koriste „Hornet“ prvenstveno za udare po ciljevima u bližoj operativnoj pozadini, uključujući skladišta, tehniku i vazduhoplovne baze.
