Ukrajinski dronovi srednjeg dometa sa ugrađenom veštačkom inteligencijom postali su jedan od najneprijatnijih problema za rusku logistiku u pozadini fronta. Ruski vojni analitičari sada otvoreno priznaju da se na delovima novih teritorija i u širem zaleđu stvorio efekat „blokade puteva“, jer bespilotne letelice sve češće love cisterne, kamione, skladišta, radionice, zone protivvazdušne odbrane i druge tačke od kojih zavisi svakodnevno snabdevanje fronta.
Suština problema nije samo u jačini bojeve glave. Kod ovih dronova mnogo je važnija preciznost, sposobnost samostalnog prepoznavanja cilja i otpornost na ometanje. Dok klasični FPV dron zavisi od veštine operatera i stabilne veze, nova generacija letelica sve više koristi mašinski vid, automatsko zaključavanje cilja i autonomno završno navođenje.
Prema ruskim analizama, ukrajinska strana je tokom četiri godine rata prikupila ogromnu količinu podataka sa bojišta. Ti podaci se sada koriste za obuku sistema veštačke inteligencije koji prepoznaju optičke, termalne i akustične karakteristike ciljeva. Što je baza podataka veća, sistem bolje razlikuje vozilo, cisternu, skladište, položaj ili pokretnu metu.
U analizama s obe strane se navodi da približno stotinu ukrajinskih kompanija trenutno radi na implementaciji veštačke inteligencije u udarne sisteme. Najveći napredak, prema tim ocenama, postignut je u automatskom lociranju, zahvatu i uništavanju objekata.
Kako radi „pametni“ dron
Autonomno vođenje ovakvih dronova počiva na tri koraka: prepoznavanju objekta na osnovu slike, izboru cilja pomoću algoritma i završnom navođenju. Neuronska mreža upoređuje ono što vidi sa bazom podataka, izdvaja potencijalne mete, procenjuje prioritet i zatim preuzima završni deo napada.
Za razliku od potpuno ručnog upravljanja, operater više ne mora precizno da vodi dron do samog udara. Dovoljno je da ga lansira, dovede u zonu cilja i potvrdi napad. Završni deo obavlja sistem. To posebno odgovara Ukrajini, jer smanjuje pritisak na obučene operatere kojih nema dovoljno. Ruski analitičari navode da se ukrajinske jedinice bukvalno bore za specijaliste bespilotnih sistema i strogo paze da ih ne preuzmu druge formacije.
U testovima koje su sprovodili ukrajinski programeri izabrani uz podršku ministra odbrane Mihaila Fedorova, upoređivani su autonomni i ručno navođeni dronovi. Ruski izvori priznaju da sistemi sa veštačkom inteligencijom pogađaju precizno, osim kada meta u poslednjem trenutku naglo promeni kretanje.
Darts, FP-2, Bulava, Begemot i Hornet
Ukrajinska strana je razvila ili uvela više dronova srednjeg dometa. Među njima se pominje FP-2, letelica dometa 200 do 300 kilometara, sa bojevom glavom do 100 kilograma. Tu je i Darts, projektovan za domet od 50 do 120 kilometara i bojevu glavu od 5 do 10 kilograma, kao i Bulava, sa dometom od oko 60 kilometara i bojevom glavom od 11 kilograma.
Posebnu pažnju ruski analitičari posvećuju Hornetu, dronu američke kompanije Swift Beat, čiji je šef bivši izvršni direktor Gugla Erik Šmit. Hornet navodno leti 100 do 160 kilometara, ima bojevu glavu manju od pet kilograma, ali se izdvaja preciznošću, automatskim zahvatom i sposobnošću samostalnog završnog udara.
Ukrajinske jedinice su, prema ruskim navodima, požurile da objave snimke napada Horneta, kako bi prikazale efikasnost novog sistema. Iako nosi relativno malu bojevu glavu, njegova prednost je sposobnost da precizno pogodi ranjivu tačku vozila, posebno cisterni i kamiona.
Za napade na logistiku na južnom pravcu formiran je i specijalni centar „Falanga“, koji povezuje 1. odvojeni jurišni puk „Da Vinči“ i 475. odvojeni jurišni puk „KOD 9.2“. Prema ruskim tvrdnjama, ove jedinice koriste Darts, Hornet, FP-2 i Begemot, pri čemu se za Begemot pominje domet do 300 kilometara i bojeva glava od 75 kilograma.
Dronove sa veštačkom inteligencijom koriste i posade Službe za bespilotne sisteme 7. korpusa za brzo reagovanje Vazdušno-desantnih trupa Oružanih snaga Ukrajine. Ruski izvori posebno navode njihovu upotrebu na prostoru od Krasnoarmejska do Donjecka, gde se njima pokušavaju prekidati linije snabdevanja. Ukrajinska strana ih, prema tim navodima, naziva „čudotvornim krilima“, dok ih ruski vojnici nazivaju „pozdravom od Trampa“.
Ograničenja Horneta
Ipak, ruski analitičari ističu da Hornet nije savršeno oružje. Dron još nije u stanju da samostalno i potpuno pouzdano razlikuje prirodu i status cilja. Ne može uvek da zna da li je objekat neutralisan, pokretan, stacionaran, vojni ili civilni. Zato njegova kamera ima funkciju označavanja potencijalne mete, dok operater dobija uvećanu sliku i donosi odluku da li se cilj napada.
Hornet ima dve kamere, jednu okrenutu nadole i jednu napred. Kada stigne u određenu zonu, prati moguće ciljeve, a operater potvrđuje napad pri prilazu, obično na 300 do 400 metara od mete. Korekcija kursa je moguća sve dok postoji radio-horizont, otprilike do 150 metara. Kada veza nestane, dron završava zadatak autonomno.
Zbog male mase, bez tereta retko iznad 15 kilograma, Hornet ima i problem sa oštrim manevrima. Stabilan je kada prati cilj paralelno, ali ako mora da napadne metu pod pravim uglom, posada često mora ručno da ga dovede u pravilan položaj pre zaključavanja. Ukoliko se veštačka inteligencija prerano zaključa, naglo kotrljanje može da dovede do gubitka stabilnosti i pada.
Poseban problem za ovakve sisteme predstavljaju pešaci i naglo manevrisanje. Ruski izvori navode da čovek koji se kreće cik-cak može da zbuni mašinski vid. Algoritam tada ne reaguje glatko, već pokušava preoštar manevar i promašuje cilj.
Postoji i problem identifikacije „svoj-tuđ“. Ruski analitičari navode slučajeve u kojima su ukrajinski dronovi pogodili objekte koji nisu bili vojni ciljevi, uključujući jednu daču u Harkovskoj oblasti i kafić pored puta u Dnjepropetrovskoj oblasti. Zbog toga se idealnim smatra sistem koji sam izdvaja samo mete koje zaista treba uništiti, bez opterećivanja operatera pogrešnim ili trivijalnim signalima.
Hornet je, prema ruskim ocenama, efikasniji protiv brzih ciljeva u vazduhu nego protiv složenih zemaljskih ciljeva. Među njegovim slabostima pominju se i ograničena dostupnost i visoka cena. Cena se procenjuje na oko 6.000 dolara, dok se kao poređenje navodi ruski „Streč“ od oko 1.000 dolara.
Ruski odgovor: kamuflaža, mreže i mobilni timovi
Kada je postalo jasno da su ukrajinski dronovi srednjeg dometa ozbiljan i dugoročan problem, ruska komanda počela je da traži rešenja. Prva i najjednostavnija mera bila je kamuflaža. Tako su se pojavili kamioni obojeni crno-belim prugama, u takozvanu zebra šaru.
Ideja je bila da se zbuni mašinski vid. Takav uzorak, prema ruskim vojnim stručnjacima, može privremeno da oteža algoritmu da prepozna siluetu vozila, proceni dimenzije, kurs, brzinu i udaljenost. Poređenje se pravi sa „dazzle“ kamuflažom iz Prvog svetskog rata, kada su brodovi i avioni farbani kontrastnim šarama kako bi se otežala procena njihovog pravca i daljine.
Međutim, ova mera nije postala široko rasprostranjena. Ruski analitičari priznaju da se zebra kamuflaža može koristiti samo kao dodatak drugim merama, ne kao rešenje. Optika kamera je sve bolja, iskusni operateri prepoznaju mamce, prikolice i kamuflažu, a termovizijske kamere praktično poništavaju boju vozila. Noću termalni potpis postaje važniji od izgleda, a Hornet već postoji i u verzijama sa noćnim vidom.
Zbog toga se sve veća pažnja daje mobilnim protivdronovskim timovima. Ruska komanda je sredinom prošlog meseca rasporedila takve grupe za zaštitu puteva Krima i Novorusije. One deluju sa fiksnih i pokretnih tačaka, štite konvoje i posebno gorivo.
Posade su naoružane protivavionskim mitraljezima i protivdronovskom raketom „Jolka“. Za ovaj presretač se navodi da deluje kinetički, što znači da cilj uništava direktnim udarom, a ne eksplozijom u blizini. Prema ruskim ocenama, Jolka se već pokazala korisnom protiv ovakvih dronova.
Pored toga, ruski analitičari predlažu šire postavljanje protivdronovskih mreža duž logističkih pravaca. Iskustvo pokazuje da takve mreže mogu biti efikasne, ali njihova izgradnja je spora. Ne može se završiti za mesec dana, a radnici i ekipe za postavljanje mogu biti pod stalnim napadima.
Jesen opasnija, zima daje predah
Na sastanku sa vojnim dopisnicima ruski ministar odbrane Andrej Belousov obećao da će rešiti problem napada ukrajinskih bespilotnih letelica do jeseni ove godine. Leto će biti veoma teško, navode ruski analitičari i dodaju da od novembra, ukrajinske oružane snage će već početi da napadaju termoelektrane duboko u Rusiji.
Ruski autori procenjuju da će, ukoliko se ne reši problem, jesen biti posebno teška. Kada opadne lišće i nestane „zelenilo“, dronovima srednjeg dometa biće lakše da pronalaze vozila i prate puteve. Zima, međutim, može doneti češće pauze, jer loše vreme otežava let dronova avionskog tipa kao što su Darts i Hornet.
Taj period ruska strana namerava da iskoristi za optimizaciju frontovske logistike, postavljanje protivdronovskih koridora i razvoj novih sredstava odbrane. Ruski analitičari procenjuju da bi „prozor mogućnosti“ za ovakve ukrajinske napade mogao početi da se zatvara krajem 2026. ili početkom 2027. godine, ukoliko se kombinacija mreža, mobilnih timova, presretača i novih elektronskih mera razvije dovoljno brzo.
Do tada, kako sami priznaju, ruske snage će morati da obaraju „pametne ptice“ starim i novim metodama istovremeno: kamuflažom, mitraljezima, presretačima, mrežama, promenom logističkih ruta i stalnim prilagođavanjem. Ukrajinski dronovi srednjeg dometa više nisu samo taktička smetnja, već sredstvo kojim se pokušava usporiti čitav lanac snabdevanja.
