Da li je sukob u Ukrajini uvod u nešto ozbiljnije i obimnije? Ni slučajno ne prizivamo tako nešto, ali na vojnom portalu treba razmatrati sve opcije kada je geostrateška situacija u pitanju. U javnim nastupima često se govori o pripremama za novi veliki rat, još jedan obračun i preraspodelu sveta, pa hajde da razmotrimo koliko je to izvesno i zbog čega je to sada tema.
Setimo se nedavnog teksta ”Rusija je dugoročna pretnja, Ukrajini 70 milijardi evra”: NATO samit završen, rat se nastavlja. Njega je naš portal objavio u skladu sa svojom uređivačkom politikom da prati i analizira aktuelnosti iz ove oblasti. Samit u Ankari poslao je poruku koja ne ostavlja mnogo prostora za optimizam jer Rusija je označena kao dugoročna pretnja, a Ukrajini obećana nova, ko zna koja po redu, pomoć. Kako ta sredstva i u kom obliku stižu u Ukrajinu svojevremeno je Branko B. Bogdanović podrobno analizirao jer malo gotovog novca stiže direktno u ruke Ukrajinaca.
Ukrajinci ratuju i ginu, dok Zapad za sada ulaže, nadajući se da će ceh platiti neko drugi; ako je moguće, za njih bi bilo najbolje da to bude Rusija.
Više puta je iznošena tvrdnjada ne može Rusija sama da troši ono što joj je priroda poklonila. Sa tom apsurdnom tezom rasprave nema, ali je stavljamo ovde da se ne zaboravi jedan od bitnih motiva sukoba. Kao u misaonom eksperimentu s ”kuvanom žabom” već smo se navikli na pretnje i na prizivanje većeg evropskog, pa i svetskog rata. Militarizacija je sve obimnija i to niko ne krije. Ne krije se ni trend postojanog, sistematskog i stepenovanog izopštenja Rusije iz svetskih tokova nizom sankcija.
Pošto u cilju objektivnosti ne zastupamo nijednu stranu, najbolje je da se što pre okrenemo činjenicama. One same dovoljno govore, pa i da njih razmotrimo.
Trenutno stanje
Šta možemo zaključiti iz dosadašnjeg toka događaja? Da li je moguće da na Zapadu nisu shvatili Ruse ozbiljno kada su na Minhenskoj konferenciji o novoj bezbednosnoj arhitekturi 2008. godine naglasili da će svoje interese štititi na svakom delu Zemlje po potrebi? To su već u avgustu dokazali u Gruziji, pa u Siriji, itd. Nije isključena ni teorijska mogućnost da su stratezi NATO čekali razvoj situacije, posebno posle 2014. godine, kako bi našli dodatne motive za širenje i mobilizaciju.
Severno krilo NATO ojačano je uključivanjem Švedske i Finske. Uzrok znamo, ali je povod važniji a to je SVO. To bi se svakako dogodilo pre ili kasnije. Možda bi ove dve zemlje još izvesno vreme bile neutralne da nje nije bilo; međutim, znamo čega sve još ne bi bilo da nije pokrenuta SVO. Skrećemo pažnju na važan medijski i psihološki momenat: Rusija je isključena s najvećih sportskih takmičenja. To samo po sebi nije smrtonosna posledica, ali je istina da se uloga parije u sportu mnogo više primećuje nego u politici ili u trgovini. Većina gledalaca ne mora znati za ”flotu u senci” i ekonomske pokazatelje koji pokazuju da sankcije nisu ostvarile očekivane ciljeve; međutim, kada vide ruskog sportistu bez nacionalne zastave i himne, stvari su očiglednije.
Neki komentatori na osnovu zahuktavanja vojno-industrijskog kompleksa procenjuju da bi do 2030. godine Evropa bila spremna za rat u onoj meri koja bi joj garantovala povoljan ishod. Rat svakako nije samo diplomski rad nekog ekonomiste stoga pogledajmo i šta kažu istoričari. Oni su uočili zakonomernost – da jedan rat podstiče drugi i treba im verovati! Napoleonovi ratovi izazvali su lančanu reakciju niza lokalnih ratova i nisu jedini; primera ima još. Ne treba zaboraviti ni ratničke tradicije i navike oružanih snaga raznih naroda. Porazi koje je Zapad doživljavao u sukobu s Rusima ostavili su traga u kolektivnoj svesti, zašto bi neko, inače, povremeno spomenuo Napoleona ili Hitlera?
Kako to ilustrovati? Ruski stav u vezi sa SVO je poznat: ona je mogla biti završena u aprilu 2022. godine Istanbulskim sporazumom. Zašto nije? Posle tih pregovora Kijev je posetio tadašnji britanski premijer Boris Džonson. Ukrajinci su posle toga odustali od sporazuma. Ruska strana upravo u toj poseti vidi prelomni trenutak. Ne znamo šta im je sve obećano, ali vidimo kako se to razvija. Sa zapada se na ukrajinsko ratište sipa kao u bure bez dna. To ulaganje je vojnički taman toliko neracionalno da posmatrač može pomisliti da iza toga ne stoje samo geostrateški i politički motivi; tu je i snažan istorijski animozitet koji ponekad prevazilazi racionalne geopolitičke interese. Nisu u pitanju egzistencijalni resursi (Zapad ima od čega da živi), već geopolitički ciljevi.
U eventualnom ratu protivnik Rusima bi mogle biti evropske države okupljene oko Velike Britanije i SAD. Predvodnici NATO su uključivanjem Švedske i Finske u svoj sastav zaokružili strateški teatar dejstava, otvarajući Baltik kao područje koje se u dosadašnjim sukobima svetskih razmera pojavljivalo uglavnom kao logističko i sekundarno. Centralna Evropa je tradicionalno antagonistička prema Rusiji. S jugoistoka NATO ima poslušne Bugarsku i Rumuniju, uz Tursku kojoj ne treba mnogo da se okrene protiv Rusa. Tu su i Mađari koji takođe imaju mnogo neraščišćenih računa s velikim susedom.
U delu ruske vojne i stručne javnosti za SVO se i dalje metaforički koristi izraz “koškanje”, čime se želi naglasiti da se ona, uprkos razmerama, ne tretira kao klasičan rat. Međutim, sve drugo što ona izaziva na Zapadu Rusi su odavno razumeli i na više načina se spremaju ili su spremni da uzvrate. Rusofobno rukovodstvo tri male baltičke države dozvoljava da se dronovima preko njihovih teritorija napada Rusija. To više nije samo provokacija ili testiranje velikog suseda. Poljska, nezaobilazna u ovoj priči, još uvek je, bez obzira na netrpeljivost s Ukrajinom (setimo se vraćanja ordenja i glasnih antiratnih protesta i podsećanja na zločine iz Drugog svetskog rata), glavni logistički centar. Očigledno je da su vernost Alijansi i animozitet prema Rusima jači od istorijskih dugova. Dokle će to trajati i koliko će to dugo držati Poljake, ne znamo, ali ono što se zna jeste da je antagonizam te dve zemlje jedan od najpoznatijih u istoriji.
Kad već spominjemo navike, podsetimo se onoga što već znamo: velike sile ne menjaju lako obrazac ponašanja. Rusija (tada nejaka, kao sila u nastajanju) borila se samo jednom protiv Britanije i to neuspešno tokom Krimskog rata 1853-1855. godine. Na nju su tada jurišali udruženi nepomirljivi neprijatelji Francuzi i Turci. U međuvremenu Rusi su stasali u svetsku silu, a da li će Zapad promeniti svoj vekovni obrazac ili će različiti narodi opet stati u isti stroj – to jeste jedno od najvažnijih pitanja.
Ogroman azijski reon Rusije još uvek je relativno bezbedan. S te strane stoje saveznici ili bar prepreke koje nije lako savladati jer su u pitanju najmnogoljudnije zemlje sveta, pri tom velike i površinom; neke od njih su nuklearne i kosmičke sile. Videli smo već koliko je, čak i u okvirima lokalne intervencije, teško savladati Iran, a kako bi to izgledalo s Kinom, Indijom, Mongolijom, Kazahstanom, možemo samo naslutiti.
Logično bi bilo očekivati napad Zapadnih sila sa severozapada Rusije. Međutim, uverili smo se do sada kako se logika geostrateške politike kretala svojim putevima, nama ponekad nedovoljno poznatim. Kalinjingrad bi mogao postati Krim XXI veka, mesto gde će Zapad pokušati da ”načne” Rusiju, a drugu priliku neće dobiti. Ova oblast je verovatno oružjem najzasićenije mesto u Evropi. S te pozicije dohvatni su svi glavni evropski gradovi, a samo područje pretvoreno je u pravu tvrđavu. To je oduvek i bilo. Njegov gubitak Rusija sebi ne može dozvoliti iz mnogo razloga, pre svega unutrašnjih. S druge strane vidimo i narastajuću militarizaciju Nemačke.
U tom kontekstu Rusija se u zapadnom političkom diskursu predstavlja kao glavna bezbednosna pretnja. Kako Rusi sebe doživljavaju, čuli smo već mnogo puta. Oni su bili izričiti u tome da im sa Zapada ništa ne treba i da nemaju nameru da vode osvajačke ratove. Ne može jasnije od toga.
U ruskim štabovima ne sede amateri, već profesionalci za čije tekovine se vezuju čak i takve kapitalne inovacije kakve su informatički, hibridni i ratovi nove generacije. Nema sumnje da oni odlično znaju s koje osnovice mogu najbolje braniti svoje zapadne granice. Ovog trenutka teško je reći koliko će robotski sistemi i korišćenje veštačke inteligencije promeniti tok vojnih operacija. Rusima svakako više odgovara da u uskom i plitkom baltičkom moru koriste bespilotne čamce jer imaju iskustva u borbi s njima. Što se tiče BPL, jasno je da vojna nauka i tehnologija grozničavo traži načine da s podnošljivim gubicima prevaziđe ovu pretnju na koju niko nije imun ni od nje siguran.
Šta je sa oružjem Sudnjeg dana? Psihologija upotrebe nuklearnog oružja se promenila. Euforija apokalipse polako se seli u prošlost. U vojnim doktrinama nuklearno oružje više se ne posmatra isključivo kao sredstvo totalnog uništenja. Ono je sada sredstvo sa svojim spektrom primene i očekivanog efekta. U tom smislu značaj garantovanog uništenja neprijatelja gubi smisao jer cilj rata nije samoubistvo, već pobeda nad neprijateljem. Stoga se ne može isključiti ograničena upotreba protiv vojnih ciljeva – ali, ko će uspeti da se u razmeni taktičkih nuklearnih napada zaustavi i kada? Savremene informacione tehnologije i medijski rat omogućavaju da takve akcije obavije ”magla rata”. Nije prvi put da ta magla uspešno deluje. Setimo se rušenja brane u Kahovki, napada na NE Zaporožje, Severnog toka, itd.
Treba imati na umu da svetski ratovi nikad nisu bili zaista svetski. Ne vrti se svet samo oko Evrope i Azije, ali je izvor problema najčešće baš tu. Bliski istok i Severna Afrika imaju već sasvim dovoljno svojih unutrašnjih kontradiktornosti. Latinska Amerika je relativno stabilna, ali je zato nepoznanica šta se sve može dogoditi u Pacifičkom reonu. Za dva fronta angloamerička alijansa u konvencionalnim dejstvima sasvim sigurno nema snage. Mudra Kina je i dovoljno oprezna pa možda neće odmah otvoriti drugi front na istoku. Njeni apetiti ne idu dalje od Tajvana jer je ona svet već preplavila jeftinom robom. Bez ispaljenog metka. Pri tom je ishod mogućeg evropskog rata, ako ga uopšte bude, krajnje neizvestan. Onako kako Zapad pomaže Ukrajini, tako će i Kina, a s njom i Severna Koreja, verovatno pomoći Rusiji jer će svakako biti sledeća na zapadnoj magistrali neokolonijalizma.
Šta možemo zaključiti iz dosadašnjeg toka događaja?
Lavrov je bio izričit i ne treba sumnjati u njegove reči jer ih se do sada držao: ”Ciljevi SVO ostaju nepromenjeni i biće ostvareni, bez obzira na to koliko milijardi ili oružja Zapada pokuša to spreči. Šta će se dogoditi ako Rusija pobedi? Da li bi to privremeno stabilizovalo situaciju u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi i omogućilo konačno razgraničenje u zoni Baltičkog basena? Teško je očekivati mnogo, ali za izvesno vreme ta pobeda bi ohladila mnoge usijane glave i smirila (nadamo se) antirusku kampanju na Zapadu.
Da podsetimo na izreku velikog Živojina Mišića: ”Jedan koji hoće uvek je jači od dvojice koji moraju”. Rusi su od 2014. nabrali nevrovatno ratno iskustvo. Danas je to iskusna, prekaljena armada koja zna šta hoće i šta može, a Zapad svoju armadu još nije formirao – a mora da je formira. Nijedna kampanja zasnovana na fobiji prema bilo kojoj strani nije dobra. Treba biti rezervisan u tom očekivanju jer smo videli da je katastrofalni poraz nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu veoma brzo potisnut iz sećanja i zamenjen Hladnim ratom. U svakom slučaju, tada bi se otvorila mogućnost da Rusija ponovo bude uključena u normalne svetske tokove.
@ Komsija Buter,
zbog svoje N doktrine Rusija moze jedino u samoodbrani da upotrebi N oruzje.
Raketni let na rastojanju ~300 km od Atlantika do Vasingtona i do Pentagona traje oko 1 minute za Cirkon i 4 minute za Bulavu i tesko da ce se za to vreme moci evakuisati americki predsednik, potpredsednik, senat, kongres i ministarstvo rata sto je sasvim dovoljno da se obezglavi USA, stoga Rusi nemaju nikakve potrebe da unistavaju celu Ameriku, a mogli bi lako, resurse za to imaju (Sarmat, Burevesnik i Posejdon).
Inace, prema nekim od vidjenijih pripadnika duboke drzave poput Sorosa (mislim da ti je odlicno poznato ko je doticni) treba primeniti eutanaziju (mada on ne zasluzuje takvu humanu smrt), da ne bi dalje sirili zarazu besnila koja se ne leci ni kod ljudi, ni kod zivotinja.
да ли знаш да су наше нуклеарне подморнице 30км од Мурманска, да ли знаш да стално дежурају 2 нуклеарне подморнице у Црном мору, има нас у Беринговом мору и доле на југу, то јест дијагонално северно од Јапана.
Да ли знаш да свака Тридент ракета носи 8 бојевих независних глава свака снаге од 475кт, па рачунај колика је то застрашујућа моћ. А има 24 таквих ракета у класи Охајо, има бре да вас спржимо ко лаву у вулкану.
Komsija, ajde ne lupetaj.
Nema ni jedne N podmornice kako u Baltijskom, a pogotovo u Crnom moru, a generalo samo dve flote imaju pravo i mogucnosti na dizelne podmornice u Crnom- Rusija i Turska.
Jednostavno si mentalno ogranicen da shvatis da je Murmansk severo-zapadna kapija za ruska severna mora i nema tu nijedne neprijateljske podmornice ni blizu i uostalom zasto N podmornici doploviti na 30 km?
Komso, necu da vredjam, ali ti si bas gluperda nevidjena.
he,u pravu je…pijanista..
ko nije..trebao bi da procita knjigu ,,ko je ko u komitetu 300,,
od Kolmana,ima je i u pdf u..
obratiti posebno paznju na datum izdavanja knjige ..a pominju se i nama,starijima ,poznata imena..
u svakom slucaju
ODLICAN,kao i uvek,clanak..bravo..
mogu li da Vam ,skromno,predlozim,da napisete nesto o ik-3
i nasoj avio istoriji
sa postovanjem sasa djordjevic.
ps.
pogledajte ljudi…posebno ,mislim,26 stranicu..mozda gresim..i da li prepoznajete nacine
I da,dopuna prethodno napisanom…”Snaga Sibira 2″ glavni Ruski projekat za obezbeđivanje stalnih prihoda od izvoza gasa u Kinu,doveden u pitanje.Kinezi hoće istu cenu za gas po kojoj Rusi prodaju na domaćem tržištu,a ta cena je na granici isplativosti jer Rusi,zbog mira u kući, drže cenu sa minimalnom mogućom zaradom i ni u kom slučaju im se ne isplati da izvoze po toj ceni…Toliko o miru i sigurnosti granice na Ruskom jugo istoku i istoku zemlje….
Pre svega navedi da je izvor te informacije zapadni medij.
Kazes Rusima jedini stalni prihod od Kine?
Covece, Rusi prodaju gas celom svetu i verovao ili ne EU takodje kupuje ruski gas.
Ako cemo realno, u USA ima vise etnickih Kineza nego sto ih ima u Rusiji.
Post factum.
Kina ce nedvojbeno pokoriti svet, ali samo sa mekanom silom, a tacnije svojim kapitalom, bez i jednog ispaljenog metka i osvojene tudje teritorije.
Narod kaže…na ljutu ranu ljut lek.Rusi trebaju sami sa sobom da rasčiste nekoliko stvari…Oni su u ratu,ma kako ga oni zvali ili ne zvali.Jedino nešto što može da totalno isplaši zapad je žestoka i energična upotreba nuklearnog oružja,ne sa pričama o taktičkom nuklearnom i slično,jer će to dovesti do masivnih uzvratnih udara,nego totalni rat sa uništavanjem glavnih gradova i masovnim civilnim žrtvama.Nije teško da se nađu i potope 2 engleske nuklearne podmornice koje nose rakete sa nuklearnim bojevim glavama i Francuske nuklearke i Francuski nuklearni centri,a Amerikancima reći da se povuku u svoje dvorište i ne mešaju…Te priče kako će da vas izoluje celi svet,taj “celi svet” je Evropa predvođena Amerikom i Japan i Južna Koreja.Svi poštuju silu i faktičko stanje na terenu.Kad su London,Pariz,Berlin i Varšava nuklearne pustinje,ko će šta da kaže,a pogotovo ko će šta da uradi?Zar vi mislite da bi gazde Black Rocka i ostalih globalnih vladara planete rizikovale da u jednoj sekundi izgube trilione $ koje poseduju širom sveta? Posle toga bi se ponovo selo i pregovaralo o uticajnim zonama,obnovi i slično,ali niko se ne bi usudio Rusima da kaže ni reč.To je jedini siguran način da Rusija opstane,a i sve njene bivše republike i separatistički pokreti bi se izduvali ko balon.Pitanje za g-dina Ivića…Kina je trenutno najveći proizvođač tenkova i oklopnih transportera.Preko Tibeta do Indije sa njima ne mogu,za budući rat sa Amerikancima oko Tajvana im ne trebaju, preko cele Indokine ne mogu,pa na kojem će to pravcu i protiv koje države biti upotrebljeni?Jedini pravac kojim rečativno lako mogu je preko Mongolije na Sibir.Rusija je 1858. godine od Kine osvojila i otela igovorom iz Ajguna oblasti severno od reke Amur,sitnica, samo 600 000 km2,zatim 1860 godine ugovorom iz Pekinga,Pekinškom konvencijom Spoljašnu Mandžuriju,istočno od reke Usuri do Japanskog mora, ponovo sitnica,samo 400 000 km2,1864. godine delovi Kazahstana,Kirgizstana i Tadžikistana.Zašto mslite da su Kinezi to zaboravili i da je ta granica sigurna? Da nije došlo vreme za revanšizam? I još samo nešto…Rusija ima 11 puta manje stanovništva nego Kina,a Kina naj brže na svetu izgrađuje nuklearni arsenal…
G. Hanibal,
da odgovorim na pitanje (Pitanje za g-dina Ivića…Kina je trenutno najveći proizvođač tenkova i oklopnih transportera.Preko Tibeta do Indije sa njima ne mogu,za budući rat sa Amerikancima oko Tajvana im ne trebaju, preko cele Indokine ne mogu,pa na kojem će to pravcu i protiv koje države biti upotrebljeni?).
Nisam siguran da bih išao tako široko iz dva razloga: tenkovi su roba i to je prvi momenat koji u tome treba razmatrati. Kineski su najjevtiniji, a sada i najskuplji i najjevtiniji tenk može da brzo strada. Zato bolje kupovati jevtinije – negde će se već iskoristiti i pokazati.
Drugi razlog je formacijske prirode: ako Kina ima Oružane snage koje je formacijski definisala, onda treba da ima i popunjenost MTS. Pored toga mora da ima i rezerve. Zašto? Sadašnja kriza tenkova ne mora da znači da će oni nestati s bojišta. Ako se nađu efikasnija sredstva protiv BPL eto njih ponovo.
Iskustva iz SVO svakako su proučili i ne bih se začudio da se ti tenkovi pojave u Donbasu. Pretpostavljam da znamo na čijoj strani.
Da ne pomislis da imam nesto protiv tebe, obavestavm te da nemam, reagujem samo jer pises gluposti.
Podmornicu je nemoguce otkriti cak u otvorenom moru, a u okeanu da i ne spominjem.
Kina ne moze da zastiti svoj integritet cak u vezi Tajvana koji je u stvari de-jure deo Kine, a spominjes ovde Mandzuriju, t.j. Rusiju. Pa na kraju krajeva ako bi se Kinezi najeli bunika i napali na Ruse, nije valjda da bi Japan bio samo posmatrac? Ludi Japanci bi istovremeno mogli napasti kako na Ruse tako i na Kineze (i Severnu Koreju pride). Totalni haos kao preteca kontinentalnog-svetskog rata, to bi Kini bas odgovaralo?
Људима је тешко да прихвате – рат је већ почео. Све што се дешавало од 2014. године је заузимање бољих позиција и стварање убеђење код обичног малог човењка на западу да је рат потребан.
Не очекује се употреба нуклеарних пројектила јер неће бити потребе за њима – оног тренутка кад Запад преузме контролу над централном Азијом и ту мислим на копнени коридор од Ирана до Казахстана моћи ће да поразе Русију без употребе нуклеарних пројектила нити ће руси својим нуклеарним арсеналом моћи било шта да учине јер ће рат да се води дубоко у територији Русије.
И руси су тога свесни, бар они који се објективно баве дешавањима и стварним могућностима.
Руси знају да морају да одржају Иран у игри, да ли сами или преко Кине јер им је то једини начин да одложе завршне НАТО операције.
Такође су руси свесни да промена политике у русији неће довести до смиривања непријатељства на западу – јер су већ имали тај покушај. Само што ће после нове НАТО победе Русија престати да постоји и биће створено много нових непријатељских држава на њеној територији.
Посебан проблем код руса јесу многи који ништа нису научили из 90их година и који су спремни да “Верују” Западу…
“преузме контролу над централном Азијом и ту мислим на копнени коридор од Ирана до Казахстана”
Vazi,
USA ne sme da napravi desant na iranski Bark, a ti pola Azije spominjes ukljucujuci i Rusiju. Sa cime da preuzme kontrolu? Sa terminatorima?
Ко је помињао искрцавање?
Преузети контролу над неком територијом може се и политичким путем. Централна Азија је добрим делом већ под контролом разних политичких организација са Запада и чека се једино да се под контролу доведе и Иран. Уклико се и Иран политички веже за Америку ствриће се копнени коридор којим ће бити повезана централна Азија и Персијски залив чиме се олакшава логистика за ратна дејства из правца Казахстана. Иначе тренутни рат у Ирану нема за циљ војну контролу над Ираном већ убеђивања народа да ће им бити боље ако сами промене власт и доведу оне који ће према Америци бити поданички расположени – нешто слично што је урађено и 1999./2000. код нас..
С друге стране у већини земаља централне Азије (ако не и у свим) већ је поприлично напредовала антируска прича и покренут процес означавања руса као легитимне мете за освету због окупирања из времена Царске Русије.
Тај проицес се већ осећа код млађих генерација чије уџбенике пишу лица која су школована од стране разних невладиних организација са Запада…
Drugar, tvoj “kopeni koridor” ne postoji u politickom zargonu.
Pijanista ex Bravar, само да напоменем, више није реч о златној милијарди, то је била навлакуша, ранијих година и планова. Сад се сва прича врти око 100 милиона. Али, као и обично, правили су рачун без крчмара
Mozda si u pravu, ali od tih 100 miliona nece ostati zivi ni 2 coveka kad pocnu u svojim bunkerima da se medjusobno tamane oko preostale hrane i vode.
Analiza – nepristrasna. Samo je bitan aspekt-gledati svoja posla, ili uvideti kako nas bacaju pod otirač!
Ovako kako je, plus status quo – nije dobro ni za koga!
Zapad je pokušao da se postavi kao dominantna figura – i tužilac I sudija, sa pretpostavljenom namerom da celokupnu Evropu stavi pod okrilje Saveta Evrope, sa ili bez Rusije, ili bolje reći bez Putina.
Inkvizitorski mehanizam može samo da dovede do produbljivanja krize. Ako se nastavi ovim tempom, direktan sukob je neminovan, samo je pitanje koje i kakve posledice bi bile. Verujem da postoji razum koji kaže kada se kubanska kriza desila I rešila bez opaljivanja nuklearni, da će i sada da se desi isto. Samo što je sada ulog mnogo veći.
A da se vratim na naš ugao – daj Bože da ostanemo nemi posmatrači, jer obično posledice uključivanja ovog dela Evrope u sukob uvek su vodile u veliko krvoproliće.
Da je pravde, pa da glavni akteri “plate”
Matex,
u opstem haosu evropsko-svetskog rata tesko da ce Srbija ostati neutralna, na zalost.
Predsednik je danas bio na paradi u Francuskoj, zadovoljan i poprilicno ‘ladnokrvan, pa mi se cini da je on licno vec izabrao ratnu stranu.
Ukoliko zapad ovim ratom ne obori Putina dalji sukob je neminovan verovatno na podruciju baltika i Kalinjingrada i Belorusije …svi pokazatelji idu u tom smeru npr.kazu da balticke zemlje narucuju morske mine od Finske sto znaci hoce da blokiraju Kaljingrad i tako nateraju ruse na prodor u Suvalki koridor…pitanje je kako ce rusi odgovoriti da li konvecionalno ili ipak nuklearno U tom scenariju…U evropi jedino francuzi i britanci imaju nuklearno oruzije…nemci i poljaci prave podmornice sa krstarecim raketama za daleki udar…nista slucajno nije
Zelimire,
sledeci izbori u USA bas padaju na 2028. godinu i Evropljani ocekuju povratak americke demokratske partije na vlast i kardinalnu promenu vanjske politike u odnosu na Ukrajinu.
U svakom slucaju jasno k’o dan je da idemo sigurnim koracima ka masti (takozvanoj “zlatnoj milijardi”) americke duboke drzave i sledeci nivo u ovoj igri ce biti nuklearni.
A mislim da su svi citaoci vec naucili ovo moje cuveno: za samo 1-4 minute se ostakljuje cela zapadna hemisfera.
Teško je i najmanje zdravom razumu i uopšte racionalnom načinu razmišljanja,povjerovati u takav redoslijed dogadja o kome govoriš,a opet sa druge strane ne mogu se ignorisati sva ova trenutna dešavanja.Zaista se nadam da griješiš(znam da su ludaci i manijaci,ali baš toliki,nemam riječi).
О каквој златној милијарди пишеш, шта ти је бре, што шириш овакве лудорије !
Значи сад ће покварени Запад (то јест US deep state) да убије 7.500.000.000 милијарди људи !
Јел си ти свестан шта пишеш, да ли си нормалан, заиста се чудим да Редакција објављује овакве постове на нивоу Берона Минхаузена !
А тек уништење Запада за 1-4 минута је такав science fiction да је то толико инфантилно на нивоу 7-годишњег детета. Шта чекате онда, што не нападнете !
Ovi manijaci sa zapada često ističu da će biti spremni za rat tamo 2029-30!Kakva je logika potencijalnom protivniku otkrivati vremenski okvir za potencijalni sukob(znači da bi on trebao,džentlmenski da neometano omogući to vrijeme,ništa preventivno ne čineći)?Majstorski su zakuvali sukob u Ukrajini(mada i Rusija je napravila tokom vremena prilično grešaka i propustila neke očigledne zicere).U svakom slučaju,po meni ono što je najgore(a slično kao i kod nas na Balkanu),stvorili su strahovitu i kancerogenu mržnju izmedju u suštini istog naroda,koja će sigurno,čak i kada se završi rat generacijama gorijeti.