Severna Koreja je novim snimcima svog razarača Kang Kon poslala poruku koja prevazilazi običnu pomorsku vežbu. Brod klase Čoe Hjon, drugi razarač ovog tipa u Korejskoj narodnoj armiji, prikazan je kako uzastopno lansira 12 krstarećih raketa iz vertikalnog lansirnog sistema, u salvi kakva se u mirnodopskim vežbama gotovo nikada ne viđa.
Snimke je objavila Korejska centralna novinska agencija, a prema dostupnim opisima, lansiranje nije bilo izdvojeni spektakl za kamere, već deo najobimnijeg poznatog ispitivanja pomorskog oružja u istoriji severnokorejske površinske flote. Pored krstarećih raketa, proveravani su glavni palubni top, automatski topovi, sistemi za elektronsko ratovanje i širi borbeni sistemi broda.
Kang Kon je porinut u junu 2025. godine, dva meseca posle prvog razarača iste klase, Čoe Hjona. Prvi brod uveden je u aktivnu službu 23. juna, dok je Kang Kon 6. juna započeo prva pomorska ispitivanja. Uprkos ogromnoj vatrenoj moći prikazanoj na vežbi, drugi brod klase još nije operativan. Kim Džong Un je lično prisustvovao testovima i naredio da se sva preostala prijemna ispitivanja završe pre ulaska razarača u službu tokom naredna dva meseca.
Razarač kao platforma za udare duboko u Pacifiku
Salva od 12 krstarećih raketa jasno pokazuje da severnokorejska mornarica svoje nove razarače ne vidi samo kao brodove za pratnju, protivbrodsku borbu ili protivvazdušnu odbranu. Klasa Čoe Hjon projektuje se kao ploveća platforma za precizne udare dugog dometa.
To je velika promena za mornaricu koja je decenijama bila uglavnom priobalna, sa ograničenom sposobnošću delovanja daleko od sopstvenih voda. Severna Koreja je poznata po balističkim raketama, ali poslednjih godina uporno širi porodicu strateških krstarećih raketa koje mogu da se lansiraju sa kopna, površinskih plovila i podmornica, uz mogućnost nošenja konvencionalnih i nuklearnih bojevih glava.
Pominju se čak i nepotvrđeni izveštaji da su krstareće rakete lansirane iz vazduha uvedene na starije severnokorejske bombardere H-5, što bi dodatno proširilo broj platformi sa kojih Pjongjang može da izvodi precizne udare.
Kang Kon zato nije samo novi brod. On je deo pokušaja da se severnokorejska raketna doktrina spusti na more i dobije pokretne platforme koje mogu da ugroze američke baze, logistiku i infrastrukturu širom Pacifika.
Cena salve i severnokorejska industrijska logika
Lansiranje 12 krstarećih raketa dugog dometa za američku mornaricu koštalo bi približno 40 miliona dolara. Severna Koreja funkcioniše u potpuno drugačijem industrijskom i ekonomskom sistemu. Zbog nižih troškova rada, drugačijeg odnosa države i vojne industrije i domaće proizvodnje, procene za salvu Kang Kona spuštaju se bliže cifri od oko 10 miliona dolara, dok pojedini proračuni idu i niže.
To je važan detalj jer pokazuje zašto Pjongjang može da sebi dozvoli demonstraciju koja bi za mnoge mornarice bila skupo političko pozorište. Severna Koreja ne pokušava da kopira američki model skupe globalne mornarice. Ona gradi relativno kompaktnu, raketno zasićenu flotu u kojoj pojedinačni brod dobija udarnu moć daleko veću od svoje tonaže.
Prva dva razarača klase Čoe Hjon nose po 74 vertikalne lansirne ćelije. Očekuje se da bi gotovo polovina mogla biti namenjena krstarećim raketama, dok bi ostatak bio rezervisan za protivvazdušne, protivbrodske, protivpodmorničke i druge raketne sisteme. Budući brodovi iste klase mogli bi da dobiju blizu 90 ćelija, što bi dodatno povećalo njihovu vatrenu moć.
Od 5.000 do 10.000 tona
Brodovi klase Čoe Hjon procenjuju se na oko 5.000 tona deplasmana. Već u martu 2026. otkriveno je da se razvija veća klasa razarača od oko 8.000 tona, dok je početkom juna najavljena i klasa od 10.000 tona. Takva plovila mogla bi da nose znatno veće arsenale raketa, snažnije radare, složenije sisteme protivvazdušne odbrane i širi spektar senzora.
Severna Koreja time ulazi u prostor koji je do skoro bio rezervisan za daleko bogatije mornarice. Razarači od 8.000 i 10.000 tona, naročito ako dobiju veliki broj vertikalnih ćelija i višeslojnu PVO, prestaju da budu samo regionalni simboli. Oni postaju sredstva za odvraćanje, udare po bazama i komplikovanje američkog planiranja u zapadnom Pacifiku.
Pjongjang planira tempo gradnje koji bi ga, prema sadašnjim procenama, postavio odmah iza Kine po stopi izgradnje razarača. Do 2032. godine Severna Koreja bi mogla da pretekne Rusiju, Francusku, Ujedinjeno Kraljevstvo, a moguće i Indiju po veličini flote razarača. Američka brodogradilišta, za poređenje, prosečno isporučuju oko 1,6 razarača godišnje za američku mornaricu.
Ta brojka ne znači da severnokorejski brodovi automatski dostižu američki nivo u svim segmentima. Znači, međutim, da Pjongjang pokušava da nadoknadi razliku masom proizvodnje, raketnim naoružanjem i fokusom na konkretan zadatak: stvoriti dovoljno pomorskih platformi koje mogu da prete američkim i savezničkim objektima na velikoj udaljenosti.
Brod koji menja sliku severnokorejske mornarice
Klasa Čoe Hjon pokazuje napredak u oblastima koje su za Severnu Koreju ranije izgledale kao ozbiljna prepreka: pomorska arhitektura, pogonski sistemi, integracija elektronike, radarska tehnologija, upravljanje oružjem i povezivanje velikog broja borbenih sistema na jednoj platformi.
Procene sposobnosti ovih razarača idu daleko. Navodi se da u više aspekata prevazilaze ruske i evropske tipove slične kategorije, dok se u pojedinim segmentima približavaju kineskim, američkim, južnokorejskim i japanskim razaračima. Takve tvrdnje treba meriti oprezno, jer stvarne mogućnosti broda ne određuju samo broj lansirnih ćelija i izgled radara, već i kvalitet senzora, softvera, obuke posade, održavanja, borbene mreže i realnih testova.
Međutim, jedno više nije sporno: Severna Koreja više ne gradi mornaricu za obalsku simboliku. Kang Kon je na vežbi pokazao brod koji može da ispali masivnu salvu krstarećih raketa, proveri topovsko naoružanje, uključi elektronsko ratovanje i demonstrira širi paket sposobnosti pre ulaska u službu.
Za američke snage u Pacifiku, posebno baze na Guamu, u Japanu, Južnoj Koreji i širem ostrvskom lancu, takva flota ne mora da bude ravna američkoj da bi postala ozbiljan problem. Dovoljno je da stvori dodatne pravce udara, nove ciljeve za praćenje i još jedan sloj raketne pretnje koji se ne nalazi na fiksnom kopnenom položaju.
Kang Kon još nije formalno uveden u službu, ali je već pokazao šta se od njega očekuje. Dvanaest krstarećih raketa iz jednog broda nije samo vatromet za državnu televiziju, već poruka da Pjongjang želi da sa kopna prenese svoju raketnu logiku na more.
