Nemačka ulazi u novu fazu vojnog angažmana na istočnom pravcu. Sa jedne strane, Berlin će Ukrajini obezbediti 600 raketa-presretača za američke sisteme protivvazdušne odbrane Patriot. Sa druge, Bundesver ubrzava raspoređivanje oko 5.000 vojnika u Litvaniji, u neposrednoj blizini granice sa Belorusijom.
Volodimir Zelenski saopštio je da je Kijev već potpisao ugovor sa Nemačkom za značajnu količinu raketa namenjenih sistemima Patriot. Prema njegovim rečima, radi se o 600 presretača koji će se proizvoditi u Nemačkoj.
„Amerikanci su pre nekog vremena preneli licence Nemcima, Nemci su sada započeli proizvodnju, a mi smo već potpisali ugovor sa njima na značajnu količinu, za 600 raketa“, rekao je Zelenski.
Za Ukrajinu je ovo jedna od ključnih vesti, jer su rakete za Patriot poslednjih meseci postale jedna od najtraženijih stavki u zapadnim paketima pomoći. Iako Rusija još uvek nije pojačala upotrebu balističkih raketa i kombinovanih udara kako najavljuje, ukrajinska protivvazdušna odbrana sve je više pritisnuta nedostatkom presretača i pod ovakvim okolnostima.
Zelenski je, međutim, priznao da problem nije rešen preko noći. Ugovor postoji, količina je velika, ali tačan rok isporuke i dalje nije poznat. „To je prilično dug proces“, rekao je Zelenski, ukazujući da proizvodnja raketa za Patriot ne može brzo da nadoknadi ono što Ukrajina troši tokom svakodnevnih ruskih napada.
Patriot kao najskuplji štit Ukrajine
Ukrajina već mesecima traži od Zapada nove količine raketa-presretača za Patriot. Ti sistemi ostaju jedno od retkih sredstava kojima Kijev može da se suprotstavi ruskim balističkim raketama, posebno kada se napadi izvode u talasima i u kombinaciji sa dronovima, krstarećim raketama i mamcima.
Mogućnosti SAD za hitnu isporuku dodatnih raketa bile su ograničene zbog drugih kriznih pravaca, posebno rata na Bliskom istoku. Zbog toga su Ukrajina i evropske države predložile da Vašington prenese licence za proizvodnju presretača zemljama Evropske unije.
Predsednik SAD dugo nije davao konačan odgovor na to pitanje, ali iz Zelenskijeve izjave proizlazi da je odgovarajuća odluka ipak doneta. Nemačka sada ne nastupa samo kao donator i finansijer, već i kao industrijska baza za proizvodnju raketa koje bi trebalo da zatvore najopasniju rupu u ukrajinskoj odbrani.
Zapadni mediji već mesecima upozoravaju da Kijevu nedostaju sredstva za borbu protiv ruskih balističkih raketa, dok je Moskva značajno povećala njihovu proizvodnju. U takvoj situaciji, 600 nemačkih raketa za Patriot zvuči kao ogromna količina, ali se u realnim ratnim uslovima taj broj može istopiti mnogo brže nego što političke najave sugerišu.
Bundesver prvi put stalno izlazi van Nemačke
Paralelno sa raketama za Ukrajinu, Nemačka šalje vojsku na najosetljiviji deo istočnog krila NATO-a. Prema pisanju Bilda, Bundesver raspoređuje oko 5.000 vojnika u Litvaniji, u prvoj stalnoj nemačkoj bazi u inostranstvu u savremenoj istoriji.
Brigada će biti stacionirana u Litvaniji, a prve trupe trebalo bi da počnu da se smeštaju u Rudninkaju već na jesen 2026. godine. Reč je o mestu koje se nalazi oko 20 kilometara od beloruske granice, na pravcu koji NATO posmatra kao jednu od najosetljivijih tačaka evropske bezbednosti.
Prema nemačkom tabloidu, Litvanija je ispred roka u pripremi infrastrukture za dolazak brigade. Objekti namenjeni nemačkim vojnicima spremni su deset meseci ranije nego što se očekivalo, što pokazuje koliko se ozbiljno ubrzava vojno pozicioniranje na granici sa Belorusijom.
Ovaj potez ima jasnu poruku. Berlin više ne ostaje samo politički i finansijski akter u ratu oko Ukrajine, već fizički pomera sopstvene snage ka rusko-beloruskom prostoru. Formalno, cilj je odvraćanje Rusije i jačanje NATO prisustva u baltičkom regionu. Suštinski, Nemačka se vraća ulozi velike kopnene sile na istočnom pravcu Evrope.
Problem za Berlin: nema dovoljno dobrovoljaca
Najosetljiviji deo priče za samu Nemačku nije ni Litvanija ni Belorusija, već stanje Bundesvera. Prema navodima Bilda, nemačko Ministarstvo odbrane prvi put priznaje da bi zadatak mogao zahtevati i prisilno upućivanje vojnika ukoliko ne bude dovoljno dobrovoljaca. „Na kraju krajeva, borbena gotovost je važnija od dobrovoljnosti“, navodi se u izjavi portparola nemačkog Ministarstva odbrane koju prenosi tabloid.
To predstavlja odstupanje od ranijeg principa da se brigada za Litvaniju formira isključivo na dobrovoljnoj osnovi. Uprkos višegodišnjim naporima, Bundesver nije uspeo da obezbedi dovoljan broj ljudi za misiju koja treba da bude stalna, skupa i politički osetljiva.
Berlin se tako našao u nezgodnoj poziciji. Sa jedne strane šalje Ukrajini stotine raketa za najvažniji zapadni sistem protivvazdušne odbrane. Sa druge strane pokušava da popuni brigadu koja treba da stoji na beloruskoj granici i simbolizuje novu nemačku odlučnost prema Rusiji.
Nemačka odluka zato nije samo još jedan paket pomoći Ukrajini. Ona pokazuje širi evropski pomak: industrijska proizvodnja raketa za rat u Ukrajini, stalno raspoređivanje trupa u baltičkom prostoru i sve otvorenije napuštanje politike u kojoj je Berlin izbegavao direktno vojno isticanje na istoku Evrope.
Za Moskvu i Minsk, slika je jasna. Nemačka više ne šalje samo novac, opremu i političke poruke iz pozadine. Nemačke rakete odlaze u ukrajinske lansere Patriot, dok nemački vojnici izlaze na teren nedaleko od beloruske granice.
Poslati ce im 600 raketa, u prevodu kroz godinu i po dana dok se proizvedu.