Izjava Vladimira Putina da je Su-57 najsposobniji lovac na svetu otvorila je u Rusiji neobično oštru raspravu o realnim mogućnostima ovog aviona pete generacije. Umesto uobičajenog hvalospeva, deo ruskih vojnih komentatora postavio je pitanje koje se u takvim debatama najteže izbegava: ako je Su-57 zaista bolji od američkog F-35, zašto se ta nadmoć ne vidi na ukrajinskom ratištu?
Jedan od najglasnijih bio je vojni analitičar Maksim Kalašnjikov (Vladimir Aleksandrovič Kučerenko), koji je osporio predsednikovu ocenu. Prema njegovim rečima, dela su važnija od reči, a dosadašnja upotreba Su-57 ne pokazuje da Rusija raspolaže avionom koji je sposoban da promeni tok vazdušnog rata.
„Ako je Su-57 bolji avijacijski kompleks od ozloglašenog F-35, gde je onda u Ukrajini? F-35 u izraelskom ratnom vazduhoplovstvu delovali su protiv Irana kao da tamo uopšte nema protivvazdušne odbrane. Napadali su sisteme protivvazdušne odbrane i pogađali kritično važne ciljeve. Ali da li vidimo analogne akcije Su-57 u Ukrajini? Ne, samo dronove i rakete. Da li Su-57 uopšte prate njihove talase? U ovom životu, dela su važna, a ne reči. Već smo nahranjeni dovoljno rečima“, poručio je Kalašnjikov.
Kritika nije samo politička, već i tehnička
Rasprava se brzo proširila sa pitanja upotrebe na pitanje samog tehničkog statusa Su-57. U komentarima ispod izveštaja o Putinovim tvrdnjama pojavile su se ocene da avion, bez bespilotnog pratioca S-70 Ohotnik, ostaje nedovršen sistem.
Jedan ruski komentator ocenio je da je Su-57 bez S-70 „muzejska retkost“ koja nikada nije u potpunosti postala pravi avion pete generacije, ni po motorima, ni po avionici, ni po stelt osobinama. Kao dokaz navodi se ukrajinsko ratište, gde ruske vazdušno-kosmičke snage nisu uspele da uspostave potpunu nadmoć u spornom vazdušnom prostoru, a zatim su se suočile i sa ukrajinskim napadima duboko po samoj ruskoj teritoriji.
S-70 Ohotnik zamišljen je kao bespilotni „lojalni pratilac“ koji bi trebalo da proširi domet senzora Su-57, poveća udarni kapacitet i omogući pilotiranom avionu da ostane van najopasnijih zona dejstva. Prema delu ocena, sam Ohotnik ima bolje stelt karakteristike od Su-57, što mu daje veću šansu da deluje u prostoru zasićenom protivvazdušnom odbranom.
Mali broj aviona menja celu sliku
Ipak, poređenje Su-57 i F-35 ima ozbiljna ograničenja. Najvažnije je brojno stanje. Su-57 postoji u daleko manjoj floti, sa procenjenih 50 do 60 operativnih aviona, dok je F-35 proizveden u više od 1.000 primeraka.
Na početku velikog rata u Ukrajini Rusija je, prema procenama, imala manje od šest Su-57 u operativnoj upotrebi. Takav broj jednostavno nije mogao da nosi centralnu ulogu u vazdušnoj kampanji, za razliku od masovnije korišćenih aviona poput Su-30, Su-34 i Su-35.
Zapadne i ukrajinske procene ipak ukazuju da je Su-57 korišćen u više uloga: za borbu vazduh-vazduh, za suzbijanje neprijateljske PVO i za složene precizne udare. Kako je flota rasla, tako se navodno povećavao i intenzitet njegovih operacija.
Drugim rečima, Su-57 nije nestao iz rata, ali nije ni postao avion koji je demonstrirao potpunu nadmoć nad ukrajinskom PVO. Upravo ta razlika između propagandne slike i realne upotrebe pokreće rusku raspravu.
F-35 nije radio baš ono što mu pripisuju
Kalašnjikovljevo poređenje sa izraelskim F-35 takođe nije potpuno jednostavno. Na Bliskom istoku F-35 jeste imao važnu ulogu, ali dostupni opisi iz samog izraelskog ratnog vazduhoplovstva ukazuju da njegov zadatak nije bio uvek direktno kinetički udar.
Oficir izraelskog vazduhoplovstva koji je govorio pod pseudonimom potpukovnik I. naveo je sredinom 2025. godine da F-35 nije bio uključen u izraelske kinetičke napade na iransku protivvazdušnu odbranu pokrenute od 13. juna. Prema njegovim rečima, većina misija F-35 bila je obaveštajna.
„Većina misija F-35 bila je obaveštajna i dala nam je mnogo informacija koje drugi avioni poput F-16I nemaju. Imaju mnogo opreme koja im pomaže da utvrde koje rakete se kreću ka nama. I oni zapravo mogu reći F-16I: budite svesni da ćete se susresti sa ovom vrstom rakete ili drugom vrstom. I nakon što dobijemo ove informacije, izvršavamo našu napadačku misiju koja je preciznija i specifičnija. Dakle, ono što radimo u našoj formaciji jeste da pustimo F-35 da prvi poleti, vidimo šta se dešava, prikupimo obaveštajne podatke i informacije i damo ih nama i drugim avionima, a zatim uzmemo ove informacije i napadnemo“, rekao je on.
To menja sliku. F-35 nije samo bombarder sa stelt oblogom. Njegova najvažnija vrednost je u prikupljanju podataka, senzorskoj fuziji, razmeni informacija i mrežno-centričnom ratovanju. Upravo tu verovatno ima veliku prednost nad Su-57.
Su-57 ima druge prednosti
Sa druge strane, udarne mogućnosti F-35 imaju svoja ograničenja. Bez softvera Blok 4, F-35 ne može da integriše deo raketa vazduh-zemlja koje bi proširile njegovu upotrebu. Za razliku od njega, Su-57 integriše više tipova raketa i prema dostupnim navodima ih je intenzivno koristio protiv različitih ciljeva u Ukrajini.
Su-57 je projektovan sa naglaskom na veliki domet, snažne letne performanse, raketne udare i operativne troškove bliže prethodnoj generaciji ruskih lovaca, kao što su Su-30 i Su-35. F-35 je tehnološki sofisticiraniji u pogledu senzora, softvera i umrežavanja, ali je skuplji za održavanje i operativno zahtevniji.
Prelazak na F-35 imao je ozbiljne posledice po raspoloživost američkog ratnog vazduhoplovstva, sate letačke obuke i veličinu borbene flote, jer F-35 ne može jednostavno da zameni sve lovce prethodne generacije bez finansijskog i logističkog udara.
Upravo tu leži paradoks poređenja. F-35 je verovatno najsofisticiraniji lovac van Kine, sa tehnologijama koje Su-57 teško može da dostigne u mrežnom ratovanju. Su-57, međutim, ima veći domet, bolje letne performanse, manje izražene probleme troškova i održavanja, kao i veći naglasak na raketnim udarima.
Debata je važnija od samog poređenja
Najzanimljivije u celoj priči nije samo pitanje ko je bolji: Su-57 ili F-35. Važnije je to što se ta rasprava vodi unutar same Rusije, javno i oštro, posle Putinove tvrdnje da je Su-57 najbolji na svetu.
Su-57 ima realne prednosti i realne slabosti. F-35 takođe. Američki avion je masovno proizveden, duboko umrežen i operativno prisutan u više država. Ruski avion je malobrojniji, sporije uvođen, ali koristi drugačiju filozofiju: domet, rakete, letne performanse i relativno niži operativni teret.
Problem za Moskvu je što najbolji avion na svetu mora da se vidi češće u praksi. Ako se ruska vazdušna nadmoć nad Ukrajinom ne oseća, ako se napadi i dalje uglavnom oslanjaju na dronove i rakete, a ako sam Su-57 ostaje u ograničenim i opreznim ulogama, onda pitanje Maksima Kalašnjikova ostaje politički neprijatno: gde je ta nadmoć na bojištu?
Za rusku vojnu industriju, Su-57 je simbol tehnološkog prestiža. Za ruske kritičare, on je test razlike između deklarisane moći i stvarnog učinka. U savremenom ratu, upravo ta razlika najbrže ruši preterane tvrdnje.
Молим вас да не преносите западне лажи. Као прво Израелски и Амерички Ф-35 нису летели над Ираном, удари су извођени ракетама и новим клизним бомбама јдам. ер са неколико стотина километара. Руководство Ирана првог дана је побијено са Израелском копијом Руских Кинжала са велике удаљености.
Прошле године успех Израела су биле унутрашње диверзије где ду погођени радари система С-300 ПМУ2, иначе би падали ко крушке. Ове године чим су се примакли Иранском простору са системом кратког домета су им погодили Ф-35.
Uopšteno gledano, u Rusiji je došlo do podela, šta sada i kako dalje. Nije problem što se odvijanje SO u Ukrajini ne odvija tempom koji žele, već što na globalnom planu gube bitku u pokušaju da odbrane prodaju nafte gasa I naoružanja, a što i jeste u direktno vezi sa rezultatom angažovanih orudja I aparata u Ukrajini. A šta ako dati aparat, ne daj bože, padne usled kvara. Celokupni segment prodajnog kapaciteta pod nazivom SU57 će biti samo skupi trošak. Ako padne u Alžiru, ili recimo, Indiji, to je uobičajeno. Isto tako, ako se ispostavi da je F35 Adir oštećen, Idf će tražiti nove eskadrile F15 EX… Ups… Pa to se dogodilo… Holandija i Belgija su preuzele F35 L2 za svoje eskadrile bez AESA radara, jer usled nedostatka ključnih minerala Galijuma, nisu u mogućnosti ni da ih naprave, barem tako tvrde. Sve ovo daje veliki broj pitanja oko ključnog : šta se u stvari dešava?????
Necu preterano filosofirati pa pitam,
a gde su danas svi oni mnogobrojni sistemi PVO “Patriot” koji su do 2022. bili razmesteni po celoj EU?
Sledi kratak odgovor, do februara 2026. su vecinski bili dislocirani u Ukrajini i tu im se dalje gubi svaki fizicki trag (usled fizickog unistenja valjda?).
Takodje pitam,
a da li je realno jednom Iranu koji je 40 godina pod sankcijama imati 100% sposobnu PVO kad ih istovremeno tuku iz vazduha: Amerikanci, Izraelci i arapski saveznici poput Emirata?