Ruski projekat satelitskog interneta Rassvet, koji se predstavlja kao domaća alternativa američkom Starlinku, suočio se sa prvim ozbiljnim problemom već u ranoj fazi razvoja. Jedan od satelita lansiranih u martu ove godine ponovo je ušao u atmosferu posle samo 75 dana u orbiti, bez ijednog zabeleženog orbitalnog manevra.
Zapadni mediji, pozivajući se na podatke praćenja koje je objavio RussianSpaceWeb, navode da je reč o satelitu označenom kao „Objekat 4“, sa serijskim brojem 68363. Satelit je lansiran 23. marta kao deo prve serije Rassvet konstelacije, ali je ubrzo počeo postepeno da gubi visinu. Prema tim podacima, nije bilo znakova da je izveo manevre za održavanje orbite ili kontrolisan povratak.
U objavama se navodi da je najverovatnije došlo do kvara u pogonskom sistemu svemirske letelice. Ruske vlasti za sada nisu dale javno objašnjenje incidenta. Zapadni izvori ovaj slučaj opisuju kao prvi potvrđeni kvar u ruskom projektu satelitske komunikacije Rassvet.
Rassvet razvija Biro 1440, kompanija koja je deo grupe X Holding. Projekat je zamišljen kao ruska nacionalna satelitska internet mreža, sposobna da obezbedi brzi pristup internetu širom Rusije, ali i u savezničkim zemljama. Do 2035. godine planirano je lansiranje oko 900 satelita.
Prva serija, prvi kvar i poređenje sa Starlinkom
Rassvet je zamišljen kao znatno manja mreža od Starlinka, ali sa vrlo sličnom osnovnom logikom: grupa satelita u niskoj orbiti treba da omogući stabilnu vezu i pristup internetu na velikim prostranstvima, uključujući udaljene oblasti i zone gde zemaljska infrastruktura nije dovoljna.
U martu je Biro 1440 lansirao prvih 16 komunikacionih satelita, koji bi trebalo da čine jezgro buduće mreže. Jedan od njih, „Objekat 4“, prema zapadnim tvrdnjama, nije uspeo da održi orbitu i pao je posle 75 dana. To ne znači da je čitav program propao, ali pokazuje da Rusija ulazi u veoma složenu oblast u kojoj pojedinačni kvarovi mogu brzo da otkriju slabosti pogona, kontrole leta, proizvodnje ili operativnog nadzora.
Poređenje sa Starlinkom nameće se samo po sebi, ali i pokazuje razliku u razmerama. U izveštajima se navodi da američka mreža Starlink ima više od sedam hiljada satelita u orbiti na visini od oko 550 kilometara, dok drugi deo materijala govori o približno 10.000 satelita. U svakom slučaju, Starlink je već masovna operativna konstelacija, dok je Rassvet na samom početku, sa planom da u narednim godinama dođe do oko 900 satelita, što je za potrebe Rusije i više nego dovoljno.
Upravo zato svaki rani incident ima određenu težinu. Kod velike i razrađene mreže gubitak jednog satelita može biti samo tehnička epizoda. Kod konstelacije koja tek nastaje, takav događaj se posmatra kao test sposobnosti industrije da brzo otkloni kvarove, nastavi lansiranja i održi poverenje u projekat.
Rusija, prema rečima Mihaila Šelobkova iz Biroa 1440, planira da komercijalne usluge satelitskog interneta ponudi od 2027. godine. Na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu on je rekao da su sateliti već u orbiti i da bi operativna ispitivanja trebalo da počnu u narednim nedeljama, prenosi Rojters.
Zašto je Moskvi potreban sopstveni Starlink
Značaj satelitskih komunikacija naglo je porastao od izbijanja rata u Ukrajini. Starlink je postao jedan od najpoznatijih primera komercijalne tehnologije koja je dobila direktnu vojnu upotrebu. Više vojnih stručnjaka poslednjih meseci povezivalo je efikasnost ukrajinskih napada dronovima na rusku energetsku infrastrukturu sa korišćenjem sistema Starlink, koji je razvio SpaceX Ilona Maska.
Starlink se smatra otpornijim na ometanje i elektronske smetnje, jer omogućava stabilnu vezu i u konfliktnim područjima. Upravo zato je satelitski internet postao deo ratne infrastrukture, ne samo civilna usluga za udaljena naselja.
Terminali Starlinka nisu zvanično dostupni u Ruskoj Federaciji. Ipak, ruske snage su, prema zapadnim izvorima i ukrajinskim tvrdnjama, pronalazile načine da dođu do takvih uređaja preko trećih zemalja. Kijev je više puta optuživao ruske jedinice da koriste iste terminale za koordinaciju napada dronovima, dok se istovremeno Ukrajina oslanja na široku podršku saveznika i komercijalne komunikacione mreže.
Nakon tih žalbi, SpaceX je u februaru blokirao terminale za koje je procenio da ih koristi ruska vojska. Prema zapadnim izvorima, ta mera je pomogla da se uspori tempo pojedinih ruskih ofanzivnih operacija na frontu. Takav slučaj dodatno objašnjava zašto Moskva želi sopstvenu konstelaciju: zavisnost od sistema koji kontroliše američka kompanija u ratu postaje strateški rizik.
Rassvet nije samo tehnološki projekat, već pokušaj da se Rusija oslobodi zavisnosti od tuđe satelitske komunikacione infrastrukture i stvori mrežu koju može sama da kontroliše. Plan od 900 satelita do 2035. godine pokazuje ambiciju, a incident sa „Objektom 4“ pokazuje i koliko će taj put biti tehnički zahtevan.
Za Moskvu je rok 2027. godine važan jer bi tada trebalo da počnu prve komercijalne usluge. Za sada, međutim, projekat ulazi u fazu u kojoj svako lansiranje, svaki kvar i svaki izgubljeni satelit dobija pažnju, posebno zato što se Rassvet meri sa sistemom koji je već dokazao svoju vrednost u realnom ratu.
