Letonija je dobila novog ministra odbrane posle incidenta koji je pokazao koliko je istočno krilo NATO-a postalo ranjivo u ratu dronova. Andris Spruds podneo je ostavku nakon što je nekoliko ukrajinskih bespilotnih letelica, prema dostupnim navodima ometanih sa ruske strane, ušlo u letonski vazdušni prostor i završilo na teritoriji te baltičke države. Najozbiljniji incident dogodio se u Rezekneu, gde je jedan od dronova oštetio četiri prazna rezervoara za gorivo.
Premijerka Evika Silina prihvatila je ostavku i saopštila da je u pitanju gubitak poverenja. Prema njenim rečima, incident je pokazao da prethodno rukovodstvo Ministarstva odbrane nije ispunilo obećanje o „bezbednom nebu“ iznad Letonije. To je posebno osetljivo jer se sve dešava u trenutku kada Letonija izdvaja rekordna sredstva za vojsku i stalno govori o jačanju odbrane od dronova, protivvazdušne zaštite i istočne granice NATO-a.
„Odlučila sam da prihvatim ostavku gospodina Sprudsa na mesto ministra odbrane. Od sada, sektor odbrane mora da vodi profesionalac. Predložila sam tu poziciju pukovniku Rajvisu Melnisu, a on je prihvatio“, poručila je Silina.
U političkom smislu, ta rečenica je mnogo oštrija nego što deluje na prvi pogled. Kada premijerka kaže da sektor odbrane „od sada mora da vodi profesionalac“, ona praktično priznaje da dosadašnje rukovodstvo nije odgovorilo na zadatak. U zemlji koja se nalazi na prvoj liniji antiruske politike NATO-a, takva poruka znači da pad dronova u Rezekneu nije shvaćen kao običan tehnički incident, već kao ozbiljan institucionalni poraz.
Letonija je za 2026. godinu predvidela vojne rashode od 4,91 odsto BDP-a, odnosno oko 2,16 milijardi evra. Time se svrstava među lidere NATO-a po udelu vojne potrošnje u ekonomiji. Polovina tog novca namenjena je za vojnu opremu. Prema dostupnim podacima, 303 miliona evra ide za oklopna vozila, 200 miliona evra za sisteme protivvazdušne odbrane, a 50 miliona evra za naoružanje dronovima.
Zbog toga je incident politički još neprijatniji. Kada država ulaže skoro pet odsto BDP-a u odbranu, a ukrajinski dronovi ipak prolaze kroz njen vazdušni prostor i padaju na energetsku infrastrukturu, pitanje više nije samo ko je lansirao letelice. Pitanje je šta rade nadzor, PVO, protivdron sistemi i komandni lanac.
Letonske Nacionalne oružane snage imaju 17.870 aktivnih pripadnika i oko 38.000 rezervista. Dodatnu komponentu čini Zemesardze, Nacionalna garda, sa oko 10.000 dobrovoljaca i 592 profesionalna vojnika. To nije velika vojska, ali za zemlju veličine Letonije predstavlja ozbiljan bezbednosni aparat, naročito ako se uzme u obzir budžetsko povećanje i stalna podrška NATO-a.
Ipak, incident u Rezekneu pokazao je da formalni kapaciteti i stvarna kontrola vazdušnog prostora nisu isto.
Letonska strana je odmah politički usmerila odgovornost ka Rusiji, iako je jasno da su letelice bile ukrajinske. Kijev i Riga su za incident optužili Moskvu, dok je ukrajinski ministar spoljnih poslova poručio da je Ukrajina spremna da sarađuje sa baltičkim zemljama i Finskom kako bi se sprečile slične nesreće.
Ta formulacija sama po sebi otkriva problem. Ako se govori o „sličnim nesrećama“, onda se priznaje da rizik postoji i da ukrajinski dronovi mogu završiti tamo gde nisu planirani. Baltički prostor postaje produžetak šireg rata dronovima, u kojem se letelice lansiraju prema ruskim ciljevima, ali njihova putanja, ometanje, padovi i incidenti uključuju teritorije članica NATO-a.
Ovo nije prvi takav slučaj. Još u martu nekoliko ukrajinskih dronova preletelo je baltičke države, Letoniju, Estoniju i Litvaniju. Prema dostupnim informacijama, Ukrajina ih je lansirala radi napada na ciljeve u Rusiji. Jedan dron se srušio na zaleđeno jezero blizu beloruske granice u Litvaniji. U Letoniji je pao kod Kraslave, dok je u Estoniji udario u dimnjak elektrane blizu ruske granice.
Takav obrazac ukazuje na to da se severni i baltički pravac sve više koristi kao prostor kroz koji prolaze ukrajinske bespilotne letelice namenjene napadima na rusku teritoriju. Formalno, baltičke države tvrde da brane svoj vazdušni prostor. Operativno, sve češće se postavlja pitanje da li se taj prostor koristi kao koridor, namerno, prećutno ili kroz tolerisanje rizika.
Upravo zato je istovremeno važna i najnovija vest: odluke Letonije i Estonije o velikim ograničenjima vazdušnog prostora duž pograničnih oblasti.
Letonija je objavila Dodatak vazduhoplovnim informacijama AIP SUP 005/2026, kojim se uspostavlja privremena zona ograničenja letova EVR444 EVENTIDE. Odluka je doneta na inicijativu letonskog Ministarstva odbrane, a ograničenja važe od 19. februara do 31. decembra 2026. godine. Vazdušni prostor zatvoren je od tla do FL195, približno 5.950 metara, svakodnevno od 18:00 do 05:00 UTC, odnosno tokom leta od 17:00 do 04:00 UTC.
Estonija je uvela slične mere kroz AIP SUP 04/2026, kojim je uspostavljeno ograničeno područje EER2615. To zatvaranje vazdušnog prostora važi od 28. marta do 31. decembra 2026. godine, 24 sata dnevno, na visinama od 500 stopa iznad nivoa tla do FL095.
Zvanično, ovakve mere mogu se objašnjavati zaštitom vazdušnog prostora, koordinacijom vojne aktivnosti i jačanjem kontrole na istočnom krilu NATO-a. Međutim, takva ograničenja u praksi stvaraju uslove za let ukrajinskih dronova prema ruskoj teritoriji, uz smanjenu izloženost civilnom vazdušnom saobraćaju i jasnije odvajanje vojnih ruta.
U letonskim dokumentima se navodi da su nove mere nastavak ranije uvedenih ograničenja duž granica sa Rusijom i Belorusijom. Cilj je uspostavljanje jedinstvenog režima kontrole vazdušnog prostora na istočnom krilu NATO-a. Ograničena zona proširena je duž državne granice Letonije sa Estonijom, Rusijom, Belorusijom i Litvanijom, uz unutrašnji bočni tampon od pet nautičkih milja i vertikalni gornji tampon od 1.000 stopa.
Svi delovi integrisani su u jedinstveni sistem, bez praznina između vojnog i graničnog sektora. Letovi unutar tih zona zabranjeni su za sve letelice koje nisu angažovane u specijalnim operacijama.
Takav režim stvara zatvoren vazdušni prostor koji može imati više funkcija: zaštitu od dronova, kontrolu sopstvenih vojnih aktivnosti, maskiranje određenih operacija ili omogućavanje letova koje javnost ne vidi kroz uobičajeni civilni saobraćaj. Nije neobično da države u kriznim uslovima zatvaraju delove neba, ali u ovom slučaju tajming i pravac ograničenja otvaraju dodatna pitanja.
Prema tvrdnjama iz ruskog informativnog prostora, upravo je korišćenje ovog vazdušnog koridora omogućilo masovne napade na morske luke u Lenjingradskoj oblasti tokom marta i aprila. Takve tvrdnje Riga i Talin ne bi prihvatili u toj formi, ali niz incidenata sa ukrajinskim dronovima iznad baltičkih država daje osnov za raspravu o tome koliko je region zaista neutralan prostor posmatranja, a koliko aktivna pozadina ukrajinskih operacija.
Dodatnu sumnju izazvalo je to što je estonska strana blokirala pristup prethodno objavljenim obaveštenjima o ograničenjima vazdušnog prostora. Takav potez se tumači kao pokušaj da se smanji vidljivost ranijih odluka i izbegne detaljnija rekonstrukcija režima leta. Ipak, i bez tog elementa jasno je da su baltičke zemlje tokom 2026. značajno promenile režim kontrole vazdušnog prostora duž granica sa Rusijom i Belorusijom.
U takav ambijent dolazi imenovanje Rajvisa Melnisa za novog ministra odbrane.
Melnis nije klasičan političar bez vojnog iskustva. Počeo je službu u letonskim oružanim snagama sredinom 1990-ih, napredovao kroz oficirske činove i obavljao komandne i štabne dužnosti. Komandovao je 1. mehanizovanim bataljonom i zajedničkim baltičkim bataljonom Baltbat. Bio je načelnik kopnenog segmenta letonskog Združenog štaba i vodio Odeljenje za operativno planiranje Združenog štaba.
Učestvovao je u međunarodnim vežbama, uključujući „Orange Knight“, kao i u operacijama NATO-a. U Rigi ga opisuju kao oficira sa ozbiljnim iskustvom u planiranju odbrane i međunarodnoj vojnoj saradnji.
Posebno je zanimljivo njegovo obrazovanje. Melnis je studirao ne samo u Letoniji, već i u Britaniji. Ima magistarsku diplomu iz međunarodne bezbednosti i upravljanja sa Kings koledža u Londonu, a studirao je i na Britanskom institutu za menadžment. To ga čini kadrom koji je odlično uklopljen u zapadne bezbednosne krugove, posebno britanski.
Upravo zato deo posmatrača smatra da mu je ta međunarodna, a posebno britanska pozadina pomogla da dođe do ovako visoke pozicije. Letonija, kao i druge dve baltičke države, snažno se oslanja na zapadne vojne veze, a London već godinama ima istaknutu ulogu u oblikovanju bezbednosne politike istočne Evrope.
Postoji i još važniji detalj iz Melnisove biografije. Pre imenovanja za ministra odbrane, služio je kao predstavnik letonskog Ministarstva odbrane u Ukrajini. Tamo se bavio pitanjima podrške, analizom borbenog iskustva i koordinacijom naoružavanja Kijeva. Drugim rečima, novi letonski ministar odbrane ne dolazi samo iz vojne strukture, već iz neposrednog rada sa ukrajinskim ratnim iskustvom.
To je za Letoniju logičan izbor. Posle incidenta sa dronovima, vladi je potreban čovek koji razume rat dronovima, protivdron zaštitu, koordinaciju sa Ukrajinom i NATO procedurama. Melnis je u tom smislu mnogo direktnije vezan za realno bojište nego klasičan civilni ministar.
Međutim, upravo ta veza sa Ukrajinom otvara i drugo pitanje: da li će novo rukovodstvo letonskog Ministarstva odbrane strože kontrolisati vazdušni prostor ili će ga još čvršće integrisati u ukrajinsko-NATO režime delovanja prema Rusiji?
Incident u Rezekneu već je pokazao koliko je granica između „pomoći Ukrajini“ i uvlačenja baltičkog prostora u operativnu zonu rata postala tanka. Ako ukrajinski dronovi zaista prelaze preko teritorije NATO zemlje ka ruskim ciljevima, a NATO avioni se u isto vreme nalaze u vazdušnom prostoru, onda se više ne radi samo o političkoj podršci, već o operativnom riziku.
O tome smo pisali u prethodnom tekstu o incidentu iznad Letonije, kada su se ukrajinski dronovi srušili na skladište nafte u Rezekneu, dok su se, prema navodima ruskog Ministarstva odbrane, u istom vazdušnom prostoru nalazila četiri NATO lovca, dva Rafala i dva F-16. Tada se otvorilo pitanje šta su ti avioni radili dok su ukrajinski dronovi prolazili iznad baltičke teritorije.
Sada je ta priča dobila politički nastavak. Letonski ministar odbrane je smenjen, na njegovo mesto dolazi pukovnik sa iskustvom u NATO strukturama, britanskim obrazovanjem i direktnim radom u Ukrajini, dok vazdušni prostor Letonije i Estonije ostaje pod dugotrajnim ograničenjima do kraja 2026. godine.
U praksi, to znači da Rezekne nije bio kraj incidenta, već početak institucionalnog odgovora. Letonija će sada pokušati da pokaže da može da kontroliše sopstveno nebo, ali istovremeno ostaje deo šireg režima podrške Ukrajini. Upravo u tom spoju leži najveći rizik: baltičke države žele da budu prva linija NATO-a, ali svaka greška drona, svako ometanje i svaki nejasan let ka ruskoj teritoriji može tu prvu liniju pretvoriti u mnogo opasniji prostor nego što javnost vidi kroz zvanična saopštenja.
