Nakon višemesečnih pomorskih ispitivanja, Kina je načinila sledeći korak u razvoju svog najambicioznijeg amfibijskog ratnog broda. Mornarica Narodnooslobodilačke vojske Kine rasporedila je tip 076 „Sičuan“ na njegovu prvu međuregionalnu misiju obuke u Južnom kineskom moru. Time je brod, koji već nosi epitet prvog nosača dronova na svetu, prešao iz faze zatvorenih testova u realno operativno okruženje.
Ovaj potez dolazi nakon više ranijih probnih plovidbi, od kojih je prva započela 14. novembra 2025. godine. Testovi su se odvijali u skladu sa planiranim rasporedom razvoja broda, a kineski analitičari su već tada ocenili da se program kreće brže nego što su mnogi očekivali. Cilj prethodnih ispitivanja bio je identifikovanje i otklanjanje tehničkih problema, fino podešavanje sistema i priprema posade za rad na platformi koja nema direktne paralele u svetu.
Sada se testiranje podiže na viši nivo.
Zašto baš Južno kinesko more
Južno kinesko more razlikuje se od prethodno testiranih voda po složenim klimatskim i morskim uslovima. Promenljive struje, visoka vlažnost, jaki vetrovi i kompleksna bezbednosna situacija čine ga idealnim poligonom za proveru prilagodljivosti „Sičuana“.
Testiranje u takvom okruženju omogućiće sveobuhvatnu procenu performansi broda u realnim pomorskim uslovima. Biće proveravani brojni sistemi i platforme na brodu, uključujući vežbe na nivou celokupnog sistema, a ne samo pojedinačnih komponenti.
Kineski analitičari već predviđaju da bi naredne faze mogle uključivati integrisane vežbe sa avionima sa nosača, helikopterima i amfibijskim snagama. To nije iznenađenje, jer „Sičuan“ nije samo nosač dronova, već i amfibijski jurišni brod sposoban da deluje kao komandna platforma za desantne operacije.
Pojavile su se i spekulacije da bi u nekoj fazi testiranja brod mogao da prođe kroz Tajvanski moreuz. Takav manevar imao bi snažnu političku simboliku. U Južnom kineskom moru, „Sičuan“ bi takođe mogao operisati u blizini ratnih brodova i aviona drugih država, uključujući Sjedinjene Države, koje održavaju snažno regionalno prisustvo.
Brod između dve kategorije
Sa deplasmanom od približno 50.000 tona, „Sičuan“ briše granicu između amfibijskog jurišnog broda i klasičnog nosača aviona. Konstrukcijski je zasnovan na lakšoj klasi Tip 075, ali po dimenzijama i konceptu nadilazi sve prethodne kineske amfibijske platforme.
Istovremeno, manji je od supernosača poput kineskog „Fuđijana“ od 85.000 tona, ali je i dalje veći od američkih amfibijskih brodova klase „Wasp“ i „America“, kao i od francuskog nosača „Charles de Gaulle“ od oko 41.000 tona.
„Sičuan“ je projektovan da nosi manje vazdušno krilo, za koje se očekuje da će se u velikoj meri, ako ne i u potpunosti, sastojati od bespilotnih letelica. Među njima se posebno izdvaja GJ-11, stelt dron sa unutrašnjim odeljcima za naoružanje, zamišljen kao udarna i potencijalno vazduh-vazduh platforma nove generacije.
Kapacitet broda procenjuje se na približno 28 do 35 letelica, u zavisnosti od njihove veličine. U početnoj fazi očekuje se fokus na udarnim i izviđačkim misijama, ali razvoj bespilotnih sistema za vazdušnu borbu mogao bi u budućnosti promeniti i samu prirodu vazdušnog krila.
Elektromagnetni katapult kao ključna prednost
Jedna od najvažnijih karakteristika „Sičuana“ jeste integracija elektromagnetnog katapulta. Time je postao tek treći brod na svetu sa takvom tehnologijom, posle američkog „USS Gerald R. Ford“ i kineskog „Fuđijan“.
Za razliku od parnih katapulta koji su decenijama bili standard, elektromagnetni sistemi omogućavaju precizno podešavanje sile lansiranja, što je ključno za operacije sa letelicama različite mase, posebno dronovima. Manje su energetski rasipni, imaju brže cikluse pripreme i manje pokretnih delova.
U kontekstu bespilotne avijacije, ova tehnologija dobija dodatni značaj. „Sičuan“ tako postaje platforma prilagođena novoj doktrini, gde dronovi nisu dopuna, već osnovna udarna snaga.
Jedinstven koncept bez pravog analoga
„Sičuan“ nema direktne analoge u svetu. Njegov deplasman, kombinacija amfibijskih i vazduhoplovnih kapaciteta, elektromagnetni katapult i fokus na dronove čine ga posebnom kategorijom ratnog broda.
Državni mediji u Kini izveštavali su da bi brod mogao primati i avione sa fiksnim krilima, poput lovca pete generacije J-35. Ipak, deo analitičara izražava skepsu da je takvo vazdušno krilo zaista predviđeno za ovu platformu, bar u početnoj fazi.
Bez obzira na to, sama činjenica da Kina raspolaže brodom koji može teorijski da kombinuje amfibijski desant, elektromagnetno lansiranje i operacije teških bespilotnih letelica menja računicu u regionu.
Nastavak prethodne doktrine, ali na višem nivou
U prethodnim analizama već smo napomenuli kako „Sičuan“ predstavlja produžetak kineske strategije kombinovanja amfibijskih snaga, nosača aviona i dronova u jedinstvenu operativnu celinu. Sada, njegov izlazak u Južno kinesko more pokazuje da je ta faza teorije prešla u praksu.
Kombinacija elektromagnetnog katapulta i teških dronova na platformi koja nije klasični nosač aviona otvara pitanje kako će izgledati buduće pomorske operacije u zapadnom Pacifiku. Za Sjedinjene Države i njihove saveznike to znači da više ne posmatraju samo razvoj kineskih supernosača, već i nastanak nove klase hibridnih platformi.
„Sičuan“ više nije samo tehnički eksperiment. Njegovo raspoređivanje u Južno kinesko more označava ulazak u završnu fazu testiranja pred operativnu službu. Ako se program nastavi planiranim tempom, Kina bi uskoro mogla dobiti prvi potpuno operativni nosač dronova na svetu, a to je promena koja prevazilazi regionalne granice.
Kineski tip 076 „Sičuan“, prvi ratni brod projektovan kao nosač dronova sa elektromagnetnim katapultom, započeo je međuregionalnu obuku u Južnom kineskom moru. Testiraće integraciju dronova, amfibijskih snaga i operacije u složenim uslovima. pic.twitter.com/xK8fsvUQAT
— Oruzje Online (@oruzjeonline) April 26, 2026
