NaslovnaOružjeStaro OružjeAmeričke puške u Velikom ratu

Američke puške u Velikom ratu

Početkom 20. veka Amerikanci nisu imali nikakvog borbenog iskustva u izvođenju velikih i složenih kombinovanih operacija. Poslednje iskustvo je bio američko-španski rat 1898. godine – „mali sjajni rat“ (little splendid war, kako ga je nazvao Teodor Ruzvelt). Naime, 1. aprila 1898. redovnu vojsku Sjedinjenih Država činilo je 2.143 oficira i 20.040 nižih činova. Već 26. aprila Kongres je odlučio da poveća redovnu vojsku na 56.000 ljudi i pozove 200.000 dobrovoljaca. Redovna pešadija je bila naoružana puškama Krag-Jorgensen sa pet metaka M1896 sa metak .30-40 sa punjenjem od 2,27-2,6 g. bezdimnog baruta, dobrovoljci – jednometne puške Springfield M1873/84 za metak .45-70-405 sa punjenjem od 4,54 g. crnog baruta.

Sjedinjene Države su ušle u Prvi svetski rat 6. aprila 1917. godine. Prve američke trupe – Ekspedicione snage američke vojske (AEF), generala Peršinga (John Joseph Pershing) stigle su u Francusku juna 1917. godine, ali je prva divizija stigla na liniju fronta tek u oktobru. Amerikanci su se masovno prijavljivali u armiju (u aprilu 1917. – 200.000; u junu iste godine – 1.225.000; njihov ukupan broj na kraju rata premašio je 3.000.000 ljudi), a sav teret snabdevanja uniformama, naoružanjem, opremom i njihova obuka pali su na službe navikle da se bave mirnodopskim vojnim kontigentima.

Problem obezbeđivanja novih kontingenata samo oružjem pokazao se prilično ozbiljnim. Bilo je manje od 300.000 Springfield pušaka (novo primarno oružje američke vojske). Tako je deo AEF po dolasku na Zapadni front dobio francuske puške 8 mm Lebel Berhier Mle 1907-15 i Mle. 1916.

Pored pušaka, vojska je bila naoružana sa 670 lakih mitraljeza Bene-Mersier M1909 (Benet-Mercie Machine Rifle, kalibar .30-06, američki model iz 1909), 282 komada mitraljeza sistema Makim M1904 (Maxim Machine Gun, Caliber 30, Model of 1904) i 158 mitraljeza Kolt-Brauning M1895/1914 (Colt Automatic Gun, Model of 1914).

Puška 7,62 mm M1900 i M1903 Springfild

Državni arsenal u Springfildu (Springfield Armory, Massachusetts) 25. avgusta 1900.  počeo je da razvija novu višemetnu pušku i odgovarajuću municiju.. Izabran je sistem pušaka Mauzer i ubrzo je sklopljen ugovor sa kompanijom Mauser za proizvodnju njenog modernizovanog modela oružja po licenci u Sjedinjenim Državama. Prava korišćenja patenata nemačke kompanije plaćena su oko 200.000 američkih dolara.

puska 762 mm m1903 springfield
Puška 7,62 mm M1903 Springfield

Zrno sa košuljicom, mase  14,2 g, imalo je oživalni vrh a čahura je punjena sa nitroceluloznim bezdimnim barutom „Laflin i Rend” mase 2,7 g, kapsla je bila sistema Bokser i čahura flašaste forme sa obodom. Početna brzina metka bila je oko 670 m / s. Prva, ispitna verzija petometne puške je predstavljala skoro identičnu kopiju Mauzera M1898 sa nekoliko razlika: imala je ravan kundak bez pištoljskog rukohvata (britanski tip), igličasti preklopni bajonet koji se sklapao ispod cevi (slično bajonetu za pušku .45-70 Springfild M1888), sektorski nišan sistema Krag M1902, kočnicu na desnoj strani sanduka. Model 1900 je proizveden u ograničenoj seriji od 5000 komada koji su poslati na trupna testiranja. Ispitna komisija je nakon testova predložila niz izmena.

Načelnik Odeljenja za logistiku američke vojske, general Vilijam Krozier (Villiam Crozier), 1903. godine je preporučio usvajanje poboljšane puške M1900 u Oružane snage SAD pod nazivom ”US Magazine Rifle, kalibar .30, model 1903’’ kao i metka 7,62×65 mm M 1903 (U.S. Caliber .30 Ball Cartridge Model of 1903).

puska .30 m1903 mk. i pedersenovi patentni listovi.
Puška .30 M1903 Mk. I, Pedersenovi patentni listovi.

Naredbom sekretara za odbranu Vilijama Hauarda Tafta (Villiam Hovard Taft) od 19. juna 1903. godine, u zavodima Springfild i Rok Ajland (Rock Island Arsenal, Illinois) započetka je serijska proizvodnja pušaka M1903. Ukupno, U periodu novembar 1904-1. juli 1905, fabrike su ukupno proizvele 76.689 pušaka i 1.600 rezervnih delova. Međutim, 4. januara 1905. Vilijam Taft je primio pismo od predsednika SAD Teodora Ruzvelta (Theodore Roosevelt). Naime, na osnovu analize iskustva rusko-japanskog rata, Ruzvelt je lično zahtevao da se igličasti preklopni  bajoneti zamene odvojivim, sa sečivom u obliku noža. Tako je 11. januara obustavljeno izdavanje pušaka, a sve već proizvedene puške su povučene nazad u fabriku. Komisija, koju je činilo pet oficira Generalštaba, do 28. marta razvila je novi bajonet u obliku noža sa kožnim koricom, ukupne dužine 406 mm. Naredbom ministra vojnog od 3. aprila 1905. godine bajonet je usvojen od strane Oružanih snaga SAD pod oznakom „Bajonet-nož  M1905” (Model 1905 knife-bayonet). Pored toga, 17. aprila, general Vilijam Krozier je preporučio novi nišan M1905 za puške M1903. godine. Tako su od 1906. do 1910. u fabrikama Springfild i Rok Ajlend, sve postojeće puške M1903 prepravljene da prime novi bajonet a proizvedeno je i oko 186.000 ”novih” pušaka (U.S. Magazine Rifle, Caliber .30, Model of 1903 -1st Alteration).

No, francuska vojska je 1898. godine učinila korak dalje na polju streljačkog naoružanja usvojivši laki šiljato zrno kapetana Dezalea (Desaleux) mase 12,8 grama (Cartoushe Mle 1886D, Balle Mle 1898). Ovo zrno imao je mnogo bolju balistiku i efikasan domet, tako da su se i Amerikanci odlučili da ga uvedu u upotrebu.  Odeljenje za logistiku je prvobitno razvilo metak sa košuljicom (FMJ) mase 9,7 grama. Međutim kako je novi metak bio kraći od starog M1903; trebalo je skratiti i ležište u cevi za 5 mm. Konačno, 15. oktobra 1906, u naoružanje je uveden novi metak 7,62×63 mm M1906 (US Caiber .30 Ball Cartridge, Model of 1906), obično poznat samo  kao .30-06. Metak M1906 razlikovao se od starijeg M1903 po šiljatom zrnu mase 9,6 g i početnom brzinom od oko 880 m / s. Oblik same puške je minimalno izmenjen.

Za novu municiju trebalo je prilagoditi na već izdatih 271.000 pušaka; prepravka se sastojala u skraćivanju ležišta metka i ugradnji novog nišana M1906. Proizvodnja novih pušaka M1903  za metak .30 M1906 (1903 Magazine Rifle, .30-M1906) počela je 1908. godine. Odlike puške M1906 bile su nešto kraći kundak sa izmenjenim dizajnom  oko usta cevi puške. Oružje se proizvodilo u državnim arsenalima u Springfildu (od 1914. do 1922. proizvedeno je 134.891 jedinica) i Rok Ajlendu (od 1905. do 1918. godine – 291.685 jedinica). Zanimljivo je da mnogi izvori ukazuju da je tokom Prvog svetskog rata počela proizvodnja modela 1903A1. Međutim, ”U.S. Rifle, Caliber .30, Model 1903A1” usvojena je u naoružawe američke armije tek 15. marta 1928. godine.

TTK:

  • Kalibar – .30-06
  • Dužina puške 1115 mm
  • Dužina cevi 610 mm
  • Masa prazne puške 3900 g
  • Kapacitet magacina 5 metaka
  • Početna brzina zrna (Vo) 853 m/s.

Puška 7,62 mm (.30) M1903 Mark I

U rovovskom ratu nastao je problem kako pucati u pokretu bez zaustavljanja, u poluautomatskom režimu, tokom prelaza ničije zemlje. U jesen 1917. zaposleni u fabrici oružja u Springfildu, Džon Pedersen (John Douglas Pedersen), predložio je svoje rešenje za takozvani „Pedersenov uređaj“ (Pedersen Device) koji je repetirku za moćni metak ’’pretvarao’’ u  poluautomatsko  oružje sa metkom manje snage koje je radilo na principu slobodnog trzanja zatvarača. Pedersenov uređaj sa kratkom cevi ugrađen je umesto standardnog zatvarača i omogućio je ispaljivanje specijalnih metaka 7,62 mm sa cilindričnim čahrama. Uređaj se punio iz kutijastih okvira kapaciteta 40 metaka pričvršćenih sa gornje desne strane. Za ugradnju uređaja na puške M1903, Springfild, u desnom zidu prijemnika je isečen prozor za izbacivanje ispaljenih čaura, modifikovan je sistem za okidanje i graničnik za magacin.

puska .30 m1903 mk. i gore 762 mm m1903 springfield dole
Puška .30 M1903 Mk. I (gore), 7,62 mm M1903 Springfield (dole)

Pedersen je 28. aprila, 29. maja, 7. juna i 12. jula 1917. godine podneo patentne prijave Državnom zavodu za patente SAD, a tek 12. oktobra 1920. dobio je patentne listove br. 1.355.417, 1.355.418, 1.355. 419 i 1,355.420!

 U međuvremenu, 8. oktobra 1917. Pedesen je održao tajnu demonstraciju uređaja pred načelnikom odeljenja za logistiku američke vojske generalom Vilijamom Krozijeom, posebno odabranim oficirima i kongresmenima u Vašingtonu. Uređaj je ostavio odličan utisak i 1918. godine u naoružanje je uvedena US Rifle, Cal. .30, model M1903, Mark I, prilagođena za montiranje Pedersen uređaja. Iz bezbednosnih razloga (uređaj je predstavljao vojnu tajnu) ovo oružje je nazvano US Automatic Pistol, Caliber .30, Model of 1918. Američka vojska je planirala da naruči 133.450 uređaja i 800.000.000 odgovarajućih metaka. Ukupno je proizvedeno 60.000 Pedersenovih uređaja i 100.000 pušaka modifikovanih za njih. Kada su uvedeni u naoružanje, rat je već bio završen.

Puška 7,62mm (.30-06) M1917 Enfild

Na osnovu analize iskustva Anglo-burskih ratova 1899–1902, britanski teoretičari su zahtevali usvajanje „engleskog mauzera“ kalibra 7 mm (.276) sa uzdužno kliznim zatvaračem, koji se može zabraviti rotacijom za 90 stepeni pomoću dva masivna prednja i jedan zadnji zub. Razvoj eksperimentalnog oružja 1910. godine poveren je arsenalu u Enfildu. Puška je razvijena 1911 – 1913 i proizvedeno je samo nekoliko primeraka za terenska ispitivanja pod nazivom ”uzorak 1913 Enfield P13” (Rifle, Pattern 1913 Enfield – P13).

8
Američki vojnici naoružani puškama M1917 Enfield.

Međutim, izbijanje Prvog svetskog rata sprečilo je završetak ”P13”; puška je konvertovana za standardni britanski metak .303 (7,7 × 56 mmR) i uvedena u naoružanje pod konačnim nazivom ” puška .303 Enfield br. 3 mod. 1914” (Rifle, Pattern 1913 Enfield – P13). Enfildov glavni izvođač, Vickers, Sons and Makim, Limited, bio je preopterećen i nije mogao da započne masovnu proizvodnju P14. Tako je britanska vlada potpisala ugovore sa dve američke privatne kompanije za proizvodnju pušaka .303 Enfield M1914. Od 1915. do 1917. proizvodili su ih Winchester Repeating Arms Company, New Haven Conn . (puške pod nazivom ”Pattern 1914 Mk I W”), Remington Arms, U.M.C. Company, Ilion, N.Y. (pod nazivom Pattern 1914 Mk I R) i Eddystone Remington Rifle Plant (pod nazivom Pattern 1914 Mk I Е).

puska .30 06 m1917 enfield
Puška .30-06 M1917 Enfield

Kada su SAD ušle u rat, zbog nestašice pušaka M1903. Springfild, Odsek za logistiku vojske naredio je konverziju pušaka M1914. za metak .30-06 i njihovu serijsku proizvodnju pod nazivom U.S. Rifle Model 1917 – Enfield.

Tako je od 1917. do 9. novembra 1918. u fabrici Vichnester proizvedeno 465.980 pušaka, u fabrici Remington – 1.181.908 i Ediston – 545.541 puška .30-06 M1917.

puska .30 06 m1917 enfield 1
puska .30 06 m1917 enfield 1

TTK:

  • Kalibar .30-06
  • Dužina puške 1175 mm
  • Dužina cevi 660 mm
  • Masa prazne puške 4170 g.
  • Kapacitet okvira 5 metaka
  • Početna brzina zrna (Vo) 835 m/s

Automatska puška Brauning M1918 (BAR)

Džon Mozes Brauning je samostalno započeo razvoj automatske puške sa vazdušno hlađenom cevi, automatikom na bazi pozajmice gasova (bravljenje padajućom bravom) i dvorednim kutijastim magacinom kapaciteta 20 metaka .30 M1906. Brauning je 27. februara 1917, u Vašingtonu, Kongres Hejts, pred 300 odabranih gostiju, oficira i kongresmena, održao je demonstraciju nove puške. Oružje je ostavilo najbolji utisak; 16. jula, američka vojska je naručila od Colt’s Patent Firearms Manufacturing Company, Hartford, Connecticut, seriju od 12.000 (uskoro je narudžbina povećana na 25.00 komada) pušaka Rifle, Caliber .30, Automatic, Browning, M1918, (BAR). Naime, SAD su ušle u rat i glavna ideja je bila uvođenje automatskog oružja za pešadiju, pogodnog za rafalnu paljbu sa ramena, pa čak i sa kuka tokom ofanzive, kako bi se ostavrila velika gustina vatre na neprijatelja.

automatska puska browning m1918 bar sa patentnim listom
Automatska puška Browning M1918 (BAR) sa patentnim listom

1. avgusta 1917. godine, Brauning i ”Kolt” su podneli patentnu prijavu Državnom zavodu za patente SAD (patent za pronalazak br. 1.293.022 primljen je tek 3. februara 1920. godine).

Kompanija „Kolt“ bila je preopterećena i nije mogla odmah da počne masovnu proizvodnju „BAR“. Tako su Winchester i Marlin-Rockwell Corp, New Haven, Connecticut, postali glavni isporučioci BAR. Do jula 1918. „BAR“ je počeo da stiže u Francusku; prvu seriju primila je 79. streljačka divizija, koja ih je prvi put upotrebila 13. septembra 1918. u ofanzivi Mez-Argon.

detalj puske bar
Detalj puške BAR

Od 1917. do 9. novembra 1918. Vinčester, Kolt i Merlin-Rokvel ukupno su isporučili 52.000 automatskih pušaka M1918.

TTK:

  • Kalibar .30-06
  • Dužina oružja 1194 mm
  • Dužina cevi 610 mm
  • Masa praznog oružja 8900 g
  • Hranjenje iz kutijastog dvoredog okvira kapaciteta 20 metaka.
  • Početna brzina zrna (Vo) 835 m/s
  • Kadenca 350-550 metaka/min.

Autor

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Povezani članci

Najnovije objave