Već smo pisali da su ruske snage prijavile prve ukrajinske napade (i obrnuto) na Energodar i Zaporošku atomsku centralu (Запорізька атомна електростанція, AES) još u martu mesecu.

Zanimljivo je da je prema podacima Ministarstva odbrane RF u noći 4. marta 2022. ukrajinska diverzantska grupa izvršila provokaciju tokom koje je došlo je do oružanog sukoba u rejonu Centra za obuku AES (Учобный корпус АЕС). Ovo je prvi put da su se spominjale ukrajinske diverzantske grupe.

Od 12. jula Ukrajinci (prema Kijevu – Rusi!) su započeli napade na AES dronovima a od 5. avgusta beleže se dejstva haubicama 152 mm, višecevnim raketnim sistemima (MLRS) 220 mm “Uragan“ pa i raketama  227 mm M30/M31 M142 HIMARS. Pri tome, udari su vršeni i po hidroelektrani Kahovka koja obezbeđuje vodu za hlađenje reaktora elektrane. Istovremeno, usledio je i niz (bar u prvo vreme zagonetnih) eksplozija širom Krima. Prva, više propagandnog karaktera, zabeležena je 31. jula u dvorištu štaba Crnomorske flote. Udar je, navodno, izveden uz pomoć malog drona “kućne izrade“. Vojnu bazu – aerodrom “Saki“, lociran uz priobalni crnomorski grad Novofedorovka (Новофедоровка), 9. avgusta 2022, u 15:20 časova po lokalnom vremenu, potresao je niz snažnih eksplozija.

Kao što smo već pisali, do danas ruska strana nije navela pretrpljene gubitke u tehnici a za katastrofu su okrivljene “loše protivpožarne mere u zoni skladištenja municije“. Ako se slučaj “Saki“ mogao pripisati ruskom nemaru, eksplozije koje su usledile 16. avgusta pokazale su da se u suštini radi o novoj (u ratnoj istoriji prastaroj) taktici  “partizanskog ratovanja“ odnosno sabotaža diverzantskih grupa. Naime, u 06:15 časova 16. avgusta u selu Majskoje (Майское), 20 km od Džanskoja (Джанской, Джанскойской район), zabeležen je niz eksplozija i snažan požar. Prema prvim vestima, ponovo je eksplodiralo skladište municije. Usled eksplozje uništen je deo pruge i zapaljen treći transformator elektropodstanice „Džankoj“ (Джанкой) snage 330 kW. Ovo je predstavljalo ozbiljno upozorenje za ruske snage o ugroženosti pozadine i komunikacija, neophodnih za logističku podršku. U isto vreme, i na teritoriji vojne avio-baze kod naselja Gvardejskoe (Гвардейское, Гвардійське) u Simferopoljskom rejonu Krima (Симферопольский район), zabeleženo je nekoliko eksplozija.

U večernjim časovima 18. avgusta, niz eksplozija je zabeležen u blizini vojnog aerodroma “Beljbek“ (Бельбек), severozapadno od Sevastopolja (Севастополь). U isto vreme, javljeno je i o dve eksplozije u Kerču (Керчь, Керч) na istoku Krima, nedaleko od Krimskog mosta (Most Kerčkog moreuza, Керченский мост). Guverner Sevastopolja Mihail Razvožajev (Михаил Владимирович Развожаев) kao i Oleg Krjučkov (Олег Крючков), savetnik načelnika Krima Sergija Aksjonova (Сергій Валерійович Аксьонов), sutradan su izjavili da se radilo o “uspešnom dejtvu PVO po dronovima“. Prema poslednjim vestima, 20. avgusta u 8:17 časova, u niskom letu iznad Sevastopolja se pojavila nova BPLA (dron). Na letilicu je otvorena streljačka vatra, nakon čega se srušila na krov štaba Crnomorske flote. Gubernator Mihail Razvožajev izjavio je da je dron oboren sa položaja flotnog PVO, da se srušio na krov štaba i na njemu izgoreo. Kao posledica, nad Sevastopoljem je zabeležen oblak dima.

Kada je u pitanju Majskoje i trafo „Džankoj“, rusko MO je prvo izjavilo da je (opet) u pitanju eksplozija skladišta municije ali je ubrzo potvrđeno da se radilo o neprijateljskoj diverzantskoj akciji. Pripadnici FSB su, navodno, kod Džankoja i na Jalti (Ялтa) neutralizovali šestočlanu grupu terorističke ćelije grupe “Hizb ut-Tahrir“ (doslovno “Islamska stranka oslobođenja“, Хизб ут-Тахрир аль-Ислами, Ḥizb at-Taḥrīr) koju od 2003 vodi Ata Abu-al-Rašta (Ata Bin Khalil Abu al-Rashtah), a koja je delovala po nalogu i za račun ukrajinskih vlasti.

20 avgust dron iznad Sevastopolja
20 avgust dron iznad Sevastopolja

Prema The New York Times-u, za eksplozije u Džankoju bila je odgovorna “elitna ukrajinska vojna jedinica“. Mihail Podoljak (Михайло Михайлович Подоляк, 1972), savetnik Andreja Jermaka (Андрій Борисович Єрмак, 1971), šefa predsedničkog kabineta, izjavio je za  The Guardian da u “naredna dva-tri meseca“ treba očekivati nove incidente i slične eksplozije na Krimu. “Slažem se sa ruskim Ministarstvom odbrane, koje predviđa još ovakvih incidenata u naredna dva do tri meseca“. No, Podoljak je samo nagovestio da iza eksplozija na Krimu “stoje ukrajinske oružane snage“ i dodao da će se “uništavanje ruskih skladišta naoružanja nastaviti do potpune deokupacije teritorija“. Ukrajinske obaveštajne službe nameravaju da u narednih nekoliko meseci na Krimu napadnu linije snabdevanja ruske vojske – skladišta municije, vojne baze, železničke pruge i električne mreže. Cilj takve strategije je da se potkopa logistika i “nanese pustoš“ ruskim trupama. Istina, Jermak nije prihvatio direktnu odgovornost regularnih ukrajinskih snaga za eksplozije na Sakiju, u Džankoju i Gvardejskom, ali je sugerisao da bi krimski “partizani“ takođe mogli da organizuju sabotažu.

20 avgust stab Crnomorske flote
20 avgust stab Crnomorske flote

Kada govorimo o Krimu, za Moskvu je svakako od presudnog značaja zaštita Kerčkog mosta, o kome smo već pisali. Podoljak je u istom intervjuu za Gardijan izjavio da “Krimski most treba da bude uništen kao legitimni vojni cilj. (Most) je izgađen nelegalno i predstavlja glavnu vezu za snabdevanje ruske vojske na Krimu. Takvi objekti moraju biti uništeni“. Ukrajinske vlasti su i ranije navodile da planiraju napad na most. Tako je još u aprilu sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksij Danilov (Олексій Мячеславович Данілов) izjavio da su Oružane snage spremne da prvom prilikom udare na Krimski most, ali da Ukrajina još nema dalekometno naoružanje. U junu je general Dmitrij Marčenko (ДмитроОлександровичМарченко) takođe najavio da Kijev samo čeka od zapadnih saveznika odgovarajuće oružje kako bi most označili “kao metu broj 1“, a u julu je  Orestovič (Олексій Миколайович Арестович) rekao da se samo čeka “prva tehnička mogućnost da se most uništi“. Prema neproverenim informacijama, Moskva, svesna ove opasnosti, za zaštitu mosta je odvojila dva puka PVO opremljena sistemima S-400 i Pancir S-1, koji “iznad objekta čine odbrambenu kupolu prečnika 400 km“. Osim toga, preduzete su i sve neophodne mere za zaštitu stubova od podvodnih diverzija. 

U svakom slučaju, ruskim vojnim snagama, sa vekovnom tradicijom u partizanskom ratovanju i diverzantskim akcijama, na čijim iskustvima je izgrađen i Specnaz, mora se zameriti krajnja ležernost kada je u pitanju ne samo bezbednost skladišta municije nego i čitave pozadinske logistike. Nadmoć u artiljeriji i tehnici uopšte ne garantuje bezbednost u zaleđu. Nedopustivo je da snage bezbednosti nisu uspele da spreče diverzantska dejstva, u koja možemo uračunati i napade BPLA (radijusa koji ukazuje da su rukovaoci možda bili na teritoriji pod ruskom kontrolom). Da je još na početku “specijalne vojne operacije“ bilo problema u analizi informacija ukazale su navodne promene u strukturi FSB; kada je u pitanju bezbednost Krima, činjenica je da je 17. avgusta 2022. smenjen zapovednik Crnomorske flote, Igor Osipov (Игорь Владимирович Осипов),a na njegovo mesto postavljen admiral Viktor Sokolov (Виктор Николаевич Соколов). 

Stab Crnomorske flote
Stab Crnomorske flote

Drugo je pitanje da li novine u ukrajinskoj taktici imaju veze i sa promenana u njihovim organima bezbednosti. Zanimljivo je da su ove promene usledile upravo u vreme početka diverzantskih dejstava.

Ukazom №. 499 od 17. jula 2022. Ivan Bakanov (Баканов Іван Геннадійович, 1975) razrešen je dužnosti šefa Službe bezbednosti, koju je obavljao od 29 avgusta 2019.

Bivsi sef SBU - Ivan Bakanov
Bivsi sef SBU – Ivan Bakanov

Ukazom №. 500/2022 od 17. jula 2022, a “u skladu sa drugim delom člana 11. Zakona o pravnom režimu u vojnom stanju“ (Про правовий режим воєнного стану), Irinа Venediktova (Ірина Валентинівна Венедіктова, 1978) je smenjena sa funkcije glavnog tužioca.

Novi sef SBU - Vasil Maljuk
Novi sef SBU – Vasil Maljuk

Ukazom №. 504 od 18 jula 2022. оdređeno je da prvi zamenik načelnika Službe bezbednosti Vasilj Maljuk (Малюк Василь Васильович, 1983) privremeno obavlja poslove načelnika.

Ukazom №. 518 od 19 jula 2022. Irina Venediktova je razrešena dužnosti generalnog tužioca.

Ukazом №. 530 od 25. jula 2022. Grigorij Galagan (Григорій Анатолійович Галаган, 1978) je razrešen dužnosti komandanta Snaga za specijalne operacije Oružanih snaga Ukrajine (Центр спеціальних операцій “A“ СБУ). Inače, na ovu poziciju je bio postavljen Ukazom №. 358 od 25. avgusta 2020. godine.

Stari zapovednik Crnomorske flote - admiral Osipov
Stari zapovednik Crnomorske flote – admiral Osipov

Ukazom №. 531 od 25. jula 2022. Viktor Horenko (Віктор Олександрович Хоренко, ?) je postavljen za komandanta Snaga za specijalne operacije. Horenko se do tada nalazio na dužnosti  zapovednika  rezervnog sastava specijalnih snaga (спецрезервa) Glavne obaveštajne uprave (Головне управління розвідки Міністерства оборони УкраїниГУР МО).

Ukazom №. 555 od 4 avgusta 2022. u Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu postavljeni su generalni tužilac Andrij Kostin (Костін Андрій Євгенович, 1973) i prvi zamenik šefa Službe bezbednosti Vasil Maljuk (Малюк Василь Васильович, 1983). Istovremeno, iz Saveta su uklonjeni Ivan Bakanov i Irina Venediktova.

Novi zapovednik Crnomorske flote - admiral Sokolov
Novi zapovednik Crnomorske flote – admiral Sokolov

Dve nedelje kasnije, 15. avgusta 2022, Ukazom №. 575, Artem Bondarenko ( Артем Ігорович Бондаренко) je razrešen dužnosti šefa Službe bezbednosti u Lavovskoj oblasti,  Ukazom №. 576 Sergij Zajac (Заяць Сергій Сергійович, ?) je uklonjen sa funkcije načelnika Glavnog odeljenja Službe bezbednosti u Kijevu i Kijevskoj oblasti, Ukazom №. 577 Jurij Borejčuk (Юрій Іванович Борейчук, 1968) je razrešen dužnosti šefa Službe bezbednosti u Ternopoljskoj oblasti a Ukazom №. 578 za načelnika Glavnog odeljenja Službe bezbednosti u Kijevu i Kijevskoj oblasti imenovan je Artem Bondarenko (Артем Ігорович Бондаренко).

U skladu sa članom 8. Zakona “O odbrani Ukrajine“ (Про оборону України) i na osnovu predloga Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu (Рада національної безпеки і оборони України), 16. avgusta 2022. donet je  Ukaz № 581 o delimičnoj izmeni člana 2. Ukaza predsednika od 24. februara 2022. br. 72 “O formiranju štaba Vrhovnog komandanta“ (Про утворення Ставки Верховного Головнокомандувача). Prema ovoj izmeni, u sastav Štaba inkorporirani su prvi zamenik šefa Službe bezbednosti (Служби безпеки) Vasil Maljuk (Малюк Василь Васильович,1983), komandant Snaga teritorijalne odbrane OS (Сил територіальної оборони Збройних Сил) Igor Tancjura (Танцюра Ігор Іванович, 1976), i komandant Snaga za specijalne operacije (Сил спеціальних операцій Збройних Сил) Viktor Horenko (Хоренко Віктор Олександрович, ?). Komandant Nacionalne garde (Національної гвардії України) Jurij Lebid (Лебідь Юрій Анатолійович, 1967) postavljen je za člana Štaba Vrhovnog komandanta. Istovremeno, Ivan Bakanov (1975, bivši načelnik Službe bezbednosti)i Jurij Galuškin (Юрій Алімович Галушкін, 1971, bivši zapovednik Teritorijalne odbrane)udaljeni su iz Štaba. Načelnik Glavne obaveštajne uprave (Головне управління розвідки MO) Kirilo Budanov (Буданов Кирило Олексійович, 1986) postavljen je na čelo Komiteta za obaveštajne poslove pri predsedniku Ukrajine (Комітет з питань розвідки при Президентові України), a general Grigorij Galagan (Юрий Анатолійович Галаган, 1978) imenovan je za prvog zamenika načelnika Centra za specijalne operacije “A“ (Alfa) SBU.

Zelenski

Volodimir Zelenski je 17. jula 2022. sa čela Službe bezbednosti a kasnije i iz Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu uklonio svog druga iz detinjstva,  Ivana Bakanova. Odluku je objasnio “velikim brojem izdajnika među članovima službi bezbednosti,  koji su nakon početka invazije u feruaru 2022. prešli na stranu Rusije“. Pola sata pre svoje smene, Bakanov je podneo izveštaj o rezultatima rada i priznao da “nije završeno sve što je planirano“. Dodao je da je “teško za nekoliko godina promeniti sistem koji je decenijama bio pod uticajem moćnog i podmuklog neprijatelja sa neograničenim resursima“. U međuvremenu, na čelo SBU je postavljen Vasil Maljuk, do tada prvi zamenik šefa specijalne službe. Maljuk je ranije rukovodio Odeljenjem SBU za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Bakanov je, inače, završio Kijevski nacionalni ekonomski univerzitet i Akademiju za rad, društvene odnose i turizam, specijalnost – „Sud, advokatura i tužilaštvo“. Njegov naslednik, Vasil Maljuk, tokom službe u područnim odeljenjima SBU, obavljao je funkcije od detektiva do zamenika načelnika Odeljenja za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Nacionalnu akademiju bezbednosti (specijalnost Prava) završio je 2005. a na dužnost u Višem sudu postavljen je 2018. godine. Pre stupanja na čelo SBU, od januara 2020 do 13 marta 2020, radio je kao prvi zamenik načelnika Glavne uprave za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ako ovu rotaciju povežemo sa smenom generalne tužiteljke Irine Venediktove, dovodi se u pitanje da li se zaista radilo o „čistki“ u službi od „izdajničkih elemenata“. Uz imena smenjenih funkcionera namerno smo upisivali i godinu rođenja, kako bi bilo jasno da niko od njih nije stasao u vreme SSSR, odnosno, nije mogao imati bliske odnose sa ruskom FSB. Upadljivo je da se radi o jačanju kadrova za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, pogotovo ako se uzme u obzir da su smene zakačile i carinsku službu.  Moguće je da se radi o intervenciji zapadnih saveznika, koji žele veću kontrolu nad obilatom pomoći koja se dostavlja Ukrajini. Osim toga, uočljivo je da su novi ljudi postavljeni upravo na mesta sa kojih mogu upravljati akcijama u ruskoj pozadini. Možda se varamo ako novu taktiku povezujemo i sa obukom ukrajinskih vojnika u Velikoj Britaniji. Naime, sve ovo neobično podseća na dobro poznate akcije SOE ( Special Operations Executive) za vreme Drugog svetskog rata kao i pripadnika SAS sve do ovih dana.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.