KAKO SAČUVATI MOST?

OD SVEGA ŠTO ČOVEK U ŽIVOTNOM NAGONU PODIŽE I GRADI, NIŠTA NIJE U MOJIM OČIMA BOLJE I VREDNIJE OD MOSTOVA. ONI SU VAŽNIJI OD KUĆA, SVETIJI, OPŠTIJI OD HRAMOVA. SVAČIJI I PREMA SVAKOM JEDNAKI, KORISNI, PODIGNUTI UVEK SMISLENO, NA MESTU NA KOM SE UKRŠTAVA NAJVEĆI BROJ LJUDSKIH POTREBA, ISTRAJNIJI SU OD DRUGIH GRAĐEVINA I NE SLUŽE NIČEM ŠTO JE TAJNO ILI ZLO.

Ivo andrić

Azovsko more je ovih nedelja, pored drugih svetskih toponima, najčešće spominjano. Na mnogo načina je interesantno – to je početno, prvo po redu kontinentalno more i najpliće na svetu. Početno, jer od njega počinju i ređaju se ostala – Crno, Mramorno, Egejsko, Sredozemno. Jedino je more koje se na toj geografskoj širini ledi. Možemo stoga razumeti vekovnu težnju Rusa da izađu na neko toplo more. Bez obzira na malu dubinu i neveliku površinu, ono je dragoceno jer se iz njega može stići na svaku tačku Zemljine kugle. Tu je i Mariupolj najznačajnija ukrajinska luka ( pored Odese, Nikolajeva i Hersona). No, da bi se došlo do Mariupolja, treba proći kroz Kerčenski moreuz (керченский пролив), prirodnu prepreku koju je savladala voda, kao što je to uspelo Dunavu u Đerdapu. Kao veliki putnici, osvajači i trgovci, Rusi su oduvek tražili način da skrate put između Krima i Tamanjskog poluostrva jer je to bio glavni pravac prema Srednjoj Aziji.

Pokušaji

Prvi je taj problem razmatrao inženjer Vladimir Mendeljejev, sin čuvenog naučnika. “Projekt podizanja nivoa Azovskog mora branom Kerčenskog moreuza“ objavljen je 1899. godine, nakon njegove smrti. Rusi su početkom XX veka razmatrali dve rute za izgradnju železničkog mosta. Istraživanja, sondiranja i projektovanje prekinuo je Veliki rat. Sovjeti su tridesetih godina planirali magistralnu prugu od juga Ukrajine, preko Hersona i Krima, potom preko mosta, duž cele crnomorske obale Kavkaza do Potija. Kod Nemaca su naručeni elementi za most. Čak su i mnogi delovi isporučeni i skladišteni, spremni za početak radova.

Drugi svetski rat je sve to odložio. Nemci su vrlo brzo zauzeli Krim; put prema Krasnodarskom kraju i dalje, bio je životno važan za izbijanje na Kavkaz i zauzimanje Staljingrada. Počeli su 1942. godine  da prave žičaru koja je pokrenuta 14. juna 1943. godine i prema svedočenju Alberta Špera, obezbeđivala je potrebe 17. armije sa kapacitetom od hiljadu tona tereta dnevno (!). Nešto ranije, u proleće 1943. Hitler je naredio da se počne s izgradnjom kombinovanog železničko-drumskog mosta preko moreuza u dužini od pet kilometara. Nastupanje armije, ovaj put sovjetske, prekinulo je i te radove. Nemci su žičaru demontirali koliko su mogli, a onda su digli u vazduh i nju i nedovršeni most. Sovjeti su već u februaru 1944. obnovili žičaru koja je njima poslužila za istu svrhu kao Nemcima, da bi je potom premestili na Karpate. Rešenje za dizanje železničko-drumskog mosta Rusi ponovo aktiviraju 25. januara 1944. godine. No, ono je moralo da sačeka jer je otpor Nemaca na Krimu bio takav, kao da brane Berlin. Kerč je oslobođen 11. aprila 1944. godine, a projektovanje i prvi građevinski radovi na istočnom prilazu, na ostrvu Tuzla i Tamanjskom poluostrvu, počeli su još pre oslobođenja grada.

Rusi nisu mnogo mudrovali oko mosta, već su iskoristili ostavljenu nemačku konstrukciju, započevši most koji se sastojao iz 115 otvora dužine po 27 metara. Iznad glavne struje (farvatera), predviđeno je bilo podizanje dva dela u rasponu od 110 metara. Oni bi, podignuti pod uglom od 90 stepeni, omogućili brodovima bilo koje veličine da prođu mimoilaženjem. Dužina tako projektovanog mosta bila je 4.500 metara. Istovremeno su građeni prilazni putevi i pruge sa obe strane. Da bi se što pre otvorio most, rađena su dva uporedna posla – gradnja samog mosta i ojačavanje s više od sto razbijača-usmerivača leda, da bi most izdržao ekstremne zimske uslove. Za samo 150 dana završeni su radovi, na 27. godišnjicu Oktobarske revolucije, uz rad oko 10.000 ljudi. Trećeg novembra prošao je prvi voz. Komisija je naložila da se u što kraćem roku, kada mogućnosti  dozvole, drvene potpore zamene metalnim i da se ta dorada obavi do prvog januara 1945. godine. Već je postojao perspektivni projekat koji je predviđao “dvospratni most“, kakav je kasnije podignut u sličnim uslovima u moreuzu Eresund između Švedske i Danske. 

Dogodilo se najgore: most koji je ostao u dubokoj pozadini, više nije bio prioritet, a led, talasi i  vetar štorm učinili su svoje. Osamnaestog februara stihija je načela most. Samo nedelju dana pre toga mostom je prošao voz sa sovjetskom delegacijom koja se vraćala s konferencije u Jalti! Dvadesetog februara 1945. godine led i vetar slomili su most. Bilo je pokušaja da se on obnovi već sledeće godine, no od toga se konačno odustalo; kao zamena aktivirana je stalna trajektna parobrodska linija, a sve do 1968. godine u reonu Kerča i enikalskog kanala uklanjani su ostaci mosta.

Novi most. Kako ga zaštititi?

Posle mlakih i neabicioznih pokušaja sredinom sedamdesetih godina, izgledalo je da od tog mosta neće biti ništa. Međutim, sjedinjenjem AR Krim s Ruskom Federacijom, a pre svega pogoršanjem odnosa s Ukrajinom i blokadom Krima, nametnula se ponovo potreba za mostom. On je započet 2016. godine. Drumski deo otvoren je u junu 2018. godine, a železnički u decembru 2019. godine. Još pre početka gradnje isplanirano je obimno i sveobuhvatno obezbeđenje gradilišta i samog mosta, uzimajući u obzir dohvat bojevih sredstava s ukrajinske strane, moguće diverzije, itd.

MORSKO OKO FALKON 1 NA KATERU
MORSKO OKO FALKON 1 NA KATERU

Mostovi su bili i ostali višestruko unosni ciljevi, kako u ratu, tako i u miru (terorizam, diverzije). Formirana je posebna brigada marinske pešadije Nacionalne garde, jer je FSB već imala velika iskustva u zaštiti važnih objekata širom Rusije (atomskih elektrana, velikih brana, metroa, javnih ustanova, aerodroma, itd). Rosgvardija već je tada štitila 74 strateška objekta. Akvatorija je bila ispitana, blokirana i zaštićena još pre početka gradnje, a posebna pažnja je posvećena sprečavanju diverzanata iz obližnje Ukrajine. Specijalni garnizon, u saradnji sa drugim garnizonima u širom reonu, počevši od Rostova i zaleđine Tamanjskog poluostrva, organizovao je krugove obezbeđenja na kopnenom delu i prilazima. Procedure pre stupanja na most su kao pri ulasku na aerodrom ili u  magacine sa minsko-eksplozivnim sredstvima. Sva vozila se zadržavaju na kontrolnom punktu, putnici prolaze kroz “пункт досмотра“ (check point); stvari i lični predmeti prolaze kroz rendgen, a obavezno je i pojedinačno pregledanje tehničkim sredstvima. Potom se putnici vraćaju u vozilo, koje je pre toga pažljivo pregledano (ogledalima, psima, ličnim uvidom). Most jeste masivan i gotovo neuništiv, ali sam čin diverzije bi veoma negativno odjeknuo. 

Kada je reč o PVO, već od Feodosije (na Krimu) i dalje, istočnom obalom od ostrva Tuzla prema Rostovu na Donu, na mnogim mestima su postavljene baterije S-400 “Trijumf“. Radarske stanice su zaštićene sistemima “Pancir“ (“Kaštan“ verzija sa brodova), “Bukovima“ i “Torovima“, a sami lanseri su relativno često u premeštanjima i u pokretu. Za neposrednu zaštitu mosta na kopnenim prilazima nalaze se hibridna i cevna sredstva PVO, a bazirana je i eskadrila helikoptera K-52 “Aligator“ (NATO kodifikacija Hokum A). Od prilaza mostu, pa u dubinu zapadne i istočne obale moreuza ešelonirane su stanice javljanja i uzbunjivanja, a na nepoznatim mestima pod vodom postavljeni su sonari i senzori koji beleže svaki zvuk ili poremećaj.

Najsloženija je zaštita na akvatoriji i pod vodom. Bez obzira na relativno plitko more, postoji višestruka opasnost: od diverzanata i mikro-podmornica, ali i od udara broda u neki od stubova, što može biti i rezultat havarijske greške, a ne namere. Formirana je specijalna protivronilačka jedinica u sastavu Rosgvardije kojoj je zadatak borba protiv diverzanata i pronalaženje eksploziva. Pored toga, stalno se ispituje dno na kome se još uvek nalazi mnogo zaostalih granata i mina posle ogorčenih borbi za Krim u Drugom svetskom ratu, a u redovan posao te jedinice spada i rasterivanje ambicioznih ronilaca-amatera. Pripadnici jedinice naoružani su specijalnim podvodnim oružjima i sredstvima.  

SPECIJALNA RONILAČKA JEDINICA RG
SPECIJALNA RONILAČKA JEDINICA RG

Površinska zaštita akvatorije obavlja se višestruko: za patrolno dežurstvo na raspolaganju su četiri katera P-21980 «Грачонок» , kater specijalne namene “Gavrančić“. Ovi kateri su opremljeni podvodnim, daljinski vođenim robotom Seaeye Falcon 1299 ( Saab Seaeye Co.LTD), radne dubine do 300 metara. Naoružani su jednim teškim mitraljezom MTPU 14,5mm, i sa po jednim protivdiverzantskim bacačem granata DP-65A i DP-64. Od PVO sistema poseduju PZRK “Igla“ i “Verba“ sa četiri BK. Ono što ih čini specifičnim za ovaj posao jesu radar NRLS MR-231 “Pal“ (“Stepski požar“), senzori-sonari  OEKN-MTK-201, “Kalmar“ i “Anapa“. Pored tih katera u ratnim lukama Crnomorske flote nalazi se i niz drugih plovila i mornarička avijacija koji patroliraju duž crnomorske obale. Svi ovi sistemi odbrane uvezani su u 3C sistem i više puta provereni. Prema dostupnim podacima, u brigadu Rosvagdije koja je formirana posebno za zaštitu mosta ulaze specijalni morski odred, puk vojske, kao i specijalizovane, samostalne jedinice. Pored toga, posebna služba Ministarstva saobraćaja RF stara se o stanju na prilaznim putevima i prugama sa zapadne, krimske, i istočne, krasnodarske strane.

Od velikih brodova most se štiti na dva načina: obalskim raketnim kompleksima “Bal“ i “Bastion“, ali i pasivno: oko glavnih stubova napravljeno je više betonskih pilona, fizičkih prepreka, za slučaj da neki brod izgubi kontrolu ili se namerno zaleti. U jednoj od tri kerčenske luke usidreni su i brodovi kojima se može, po potrebi, preprečiti prilaz mostu. U vreme povećane ili najviše bojeve gotovosti, kakva je sada na snazi, strane brodove sprovode ruski kateri. 

PODVODNA GARDA
PODVODNA GARDA

Od početka gradnje zabeleženi su sledeći incindenti: dvanaestog avgusta 2017. godine FSB je privela ukrajinskog državljanina Genadija Limeška. U toku istrage on je priznao da je prošao obaveštajno-diverzantsku obuku, a krenuo je sa zadatkom da prikupi podatke o priobalju mosta. Najveći incident dogodio se 25. novembra 2018. kada su pripadnici ruske ratne mornarice presreli i zarobili  dva ukrajinska katera “Berdjansk“ i “Nikopolj“, a s njima i tegljač “Jani Kapu“, koji su se kretali iz Odese za Mariupolj. Zarobljena su 24 mornara, od kojih je troje bilo ranjeno. Ovaj incindent poznat je pod imenom “Kerčenski taran“(Керченский таран) Nedavno je, u toku specijalne operacije, zabeležen slučaj da se brod za rasute terete pod malteškom zastavom pokušao da probije do luke u Maripolju sa, do sada, nepotvrđenom namerom da izvrši evakuaciju određenih osoba. 

Nadamo se da će oružana dejstva uskoro prestati i da će, kako to u istoriji često biva, zavladati mir i zalečiti rane, zaboraviti sporovi i mržnja. Tada će ovaj most u potpunosti ispuniti cilj.  

Ostavite Vaš Komentar: