Francuska misija D – za čast i slavu Beograda 1914-1915

U nemogućnosti da adekvatno zaštiti Beograd od dejstva neprijateljske teške artiljerije i monitora, srpska vlada je 18 septembra 1914 g. zamolila Francusku da joj uputi pomoć u vidu jedne obalne baterije. Izlazeći u susret ovom zahtevu, Francuzi suoformili takozvanu “Pomorsku misiju u Srbiji – misiju D“ na čelu sa poručnikomEduardom Etjenom Pikoom. Francuski vojni ataše u Srbiji, Pjer Furnije, 27. oktobra je obavestio srpsku vladu o dolasku misije koju su činila 4 oficira, 3 oficirskaaspirantai 94 marinca. Misija je raspolagala sadva reflektora 90 mm ijednom baterijom odtri brodska oruđa 14 sm M1893. U suštini, radilo se o topovima koji su demontirani sa bojnog broda “Henri IV“. Francuzi su, naime, iskoristili to što se ovaj brod još od 11 januara 1913. nalazio na remontu u Bizerti (remont je završen tek 1 marta 1915), tako da kupolni topovi nisu bili u borbenoj funkciji.

Brodski top 14 cm M1893

Misija je na parobrodu “Flandrija“ krenula iz Tulona 20 oktobra i 1. novembra se iskrcala u Solunu. Francuzi su iz Grčke, vozom, 5 novembra stigli na železničku stanicu Rakovica. Topovi, koji su dopremljeni u delovima, sklopljeni su do 20 novembra; dva su postavljena na Karaburmi a jedan na Vračaru. Na zadovoljstvo branilaca Beograda, francuska oruđa su počela da dejstvuju protiv monitora austro-ugarske rečne flotile već 21 i 25 novembra 1914 godine.

Bojni brod “Henri IV“ sa detaljem topova 14 cm. koji su demontirani

No, usled neprijateljskog pritiska na slabo branjenu srpsku prestnicu, ljudstvo “Misije D“ se 1. decembra preko Torlaka povuklo u Niš. Pri tome, sa dva topa su skinuti zatvarači a jedan je rasklopljen i samo dan pre pada Beograda evakuisan u Niš. Tako je neprijatelj nakon ulaska u grad zaplenio dva nefunkcionalna francuska oruđa.

Samo dve nedelje kasnije, 15 decembra, jedna srpska konjička patrola prodrla je do Karaburme i zarobila austrijske inženjerce u trenutku kada su minirali oba francuska brodska topa. Da su konjanici stigli samo sat ranije, oruđima se mogla tući neprijateljska vojska koja se panično povlačila preko Save i Dunava. Sutradan, u slobodni grad vratila se “Misija D“ sa jednim sačuvanim oruđem. Gubitak u materijalu nadoknađen je početkom februara 1915, kada su iz Bizerte, preko Tulona i Soluna, dopremljena druga dva topa M1893 demontirana sa “Henrija IV“ (brod je bio naoružan sa ukupno 7 topova kalibra 14 cm).

Francuski top na Vračaru, 29 juli 1915

Na žalost, epidemija pegavog tifusa koja je u to vreme počela da hara Srbijom, odnela je i prve žrtve među Francuzima: u beogradskoj Vojnoj bolnici 26 januara 1915. preminuo je marinski narednik-oružar Žan-Mari Kastelani a dve nedelje kasnije i narednik-mehaničar Feliks Etjen.

Kako bi “pokrivao“ i Savu i Dunav, poručnik Piko je 15 februara 1915. jedno oruđe postavio zapadno od Beograda, na padini prema Dunavu kod sela Samar (Novo Selo) a dva topa – u rejonu Banovog Brda. Pri tome, za njih su izrađeni specijalni zakloni sa betonskim temeljima. Jedan reflektor je 9 marta montiran na Karaburmi a drugi – na Banovom Brdu. Prema francusom dopisniku “Ilustrasiona“, 17 februara je granata ispaljena iz francuskog topa pogodila svečanu salu Gradskog poglavarstva u Zemunu (danas opštinska zgrada na Magistarskom trgu), u kojoj su Austrijanci upravo proslavljali pobedu nemačkih armija nad ruskom vojskom tokom bitke na Mazurskim jezerima.

Poručnik Piko i srpski oficiri pored oruđa uništenog 15 decembra 1914

Nemačko-austro-ugarska teška artiljerija, navođena avionima, 5 oktobra u 14 časova je započeladejstva po Beogradu u cilju pripreme prelaska reka.Vatra je prvenstveno bila usmerena na francuske reflektoreirusku bateriju na Kalemegdanu. Granate su na tri mesta prekinule električni kabl reflektora na Banovom Brdu i on je izbačen iz stroja. Nakon kratkotrajnog zatišja u noći između 5 i 6 oktobra, vatra je nastavljena tokom celog 6 oktobra; ponovo su gađani francuski reflektori, ruska baterija i britanska baterija na Velikom Vračaru. U 22 časa 6 oktobra uništeno je parabolično ogledalo reflektora na Karaburmi. Iako ranjen u ruku, podoficir-električar Žozef-Mari Penverne ostao je na borbenom položaju. No, u zoru narednog dana, hrabrog narednika usmrtio je šrapnel neprijateljske granate. Oko 2 časa 7 oktobra, naime, neprijateljska vatra je dostigla vrhunac a pešadija je kod Ade Ciganlije i Kalemegdana započela forsiranje reka. Oficiri misije su odlučili da spale knjigu šifri i poverljivu dokumentaciju a dasačuvaju samo službenu prepisku i naređenja. U 7:30 časova, dva monitora su sa Dunava otvorila direktnu vatru po francuskoj bateriji, komandnom položaju i položaju telefonista. Tokom celog dana neprijatelj je gađao i položaje na Topčiderskom brdu, gde je uništeno staro skladište artiljerijske municije.

Top 14 cm M1893 uništen 9 oktobra 1915. na položaju Samar

Sutradan, 8 oktobra u 12 časova, francusku bateriju na Banovom Brdu ponovo napadaju dva monitora. Na palubi jednog o dnjih izbio je požar a drugi se obrnuo i zaplovio ka sigurnosti zemunske luke. Posada prvog topa dejstvovala je po njemu sve dok nije istrošila svu municiju. Tako je dejstvo nastavilo samo drugo oruđe pod komandom podoficira Žana Bovina. Međutim, 4 neprijateljske granate direktno su pogodile borbenu poziciju, razorile čelične kupole i betonske temelje i teško ranile Žana Bovina, mornara 2 klase Pola Delugata i sanitetskog oficira Žozefa Mari Kovana. Komandir baterije, poručnik Oktav Monrelej, naredio je da se prekine sa daljim dejstvom te da se sa oba topa skinu zatvarači. U 14:30, Piko je izvestio komandant asektora da bi prvo oruđe radi osposobljavanja trebalo premestiti na rezervni položaj na Banjici, da je drugi top potpuno onesposobljen, a da je reflektor na Banovom Brdu teško održati u funkciji zbog oštećenih kablova. Komandant mu je saopštio da su se ruska i britanska misija već evakuisale prema Kragujevcu i da je potebno da se što prepovuku i Francuzi.

Rečne mine francuske misije sistema Brege

Vrhovna komanda je u 17:15 časova ponovila naređenje da se oba oruđa napuste a posade povuku prema Torlaku. Artiljerci su oko 19 časova stigli na Torlak i nakon tridesetak minuta nastavili povlačenje prema Nišu. Kako zbog težine povreda nisu bili sposobni za transport, doktor Kovan i mornar Delugat ostavljeni su u beogradskoj Vojnoj bolnici gde ih je neprijatelj zarobio.
Top kod sela Samar bio je u dejstvu neprekidno od 5 do 9 oktobra. U 11:00 časova 9 okotbra posada je dobila naređenje da neutrališe neprijateljsku bateriju koja je dejstvovala u bok 14 srpskog puka drugog poziva. Francuzi su uspešno ućutkali neprijateljska oruđa ali su tada po topu počele da padaju austrijske granate velikog kalibra. U duelu sa neprijateljskom teškom artiljerijom, do 12:50 časova je utrošena sva municija i posada se sklonila u rovove. Konačno, u 20:00 časova, jedan direktan pogodak uništio je i poslednje francusko oruđe. Komandir baterije, poručnik Luj Ser, tek 10 oktobra u 13:00 časova je dobio naređenje na napusti uništeni top i posadu evakuiše prema Beogradu. Odred sa položaja Samar priključio se posadi sa Banovog Brda u Nišu, 12 oktobra. Ostaci “Misije D“ (8 oficira i 97 podoficira i marinaca) 17 oktobra su nastavili povlačenje prema Solunu, gde su stigli 16 novembra 1915 godine.

Branko Bogdanovic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error: Sadržaj je zaštićen !!