Francuska naručuje 61 novi Rafal kako bi ojačala nuklearno odvraćanje i nadoknadila kašnjenja u programu nove generacije aviona (FCAS). Odluka otkriva ograničenja Rafala u eri lovaca pete generacije, ali i postavlja pitanje: da li će isporuka Srbiji kasniti?

Dva ruska aviona ušla su 700 metara u litvanski vazdušni prostor i zadržala se 18 sekundi. Vilnjus diže uzbunu, NATO šalje španske Eurofightere, a Moskva sve negira.

Italija pokreće studiju za izgradnju novog nosača aviona na nuklearni pogon, koji bi mogao postati najveći ratni brod na Mediteranu. Projekat je deo velikog plana modernizacije italijanske mornarice.

Napetost između SAD i Venecuele dostiže vrhunac: Američki bombarderi B-1B Lancer približili su se venecuelanskom nebu, dok Maduro raspoređuje 5.000 ruskih Igla-S i upozorava da će odgovoriti na svaku pretnju.

Tajanstvena ruska radio stanica UVB-76 ponovo je emitovala neobične poruke. Reči poput „Negropotop“ i „Klinobojec“ podstakle su spekulacije o povezanosti sa sovjetskim sistemom „Mrtva ruka“.

Pariz pokreće program MBT, kopnenu balističku raketu srednjeg dometa, sa planom stavljanja u operativnu upotrebu do 2030. i budžetom od oko milijardu evra. Projekat vodi ArianeGroup i pozicionira Francusku u novom talasu evropskog naoružavanja.

Tri najveće evropske vazduhoplovne kompanije udružuju se u novi svemirski konzorcijum kako bi parirale mreži satelita Starlink Ilona Maska u želi da ojačaju evropski tehnološki suverenitet.

Kamovljev „vazdušni motocikl“ osmišljen da se lansira sa podmornice, jeftin, tih i autonoman, pionirski projekat koji je nestao pred naletom nove tehnike i dronova.

Donald Tramp se večeras obraća povodom sukoba u Ukrajini i najavljuje „važnu izjavu o ratu“, dok Moksva predaje Kijevu još 1000 tela ukrajinskih boraca.

Tajvan razvija projekat T-Dome, napredni sistem protivvazdušne i raketne odbrane po uzoru na izraelsku Gvozdenu kupolu. U pozadini stoji tajna saradnja Jerusalima i Tajpeja, dok odnosi Izraela i Kine tonu zbog rata u Gazi.

Američka kontraobaveštajna služba tvrdi da Kina i Rusija ciljaju stručnjake i vojnike preko „romantičnih“ i onlajn pristupa radi pristupa tehnologiji. Šta stoji iza ove teze i kako se braniti?

Ruska vojska zauzela je deltu reke Dnjepra i brodogradilište Herson, dok Ukrajina menja taktiku i prelazi na manje diverzantske grupe. Analiziramo novu fazu sukoba na jugu zemlje.

Tokom velike vežbe Bundesvera u Erdingu, nemačka policija je greškom otvorila vatru na sopstvenog vojnika, verujući da je terorista.

Serija eksplozija u rafinerijama koje prerađuju rusku naftu u Mađarskoj, Rumuniji i Slovačkoj izaziva ozbiljnu sumnju na sabotaže. Da li će se „nepoznati dronovi“ ponovo pojaviti kao moguće objašnjenje incidenata?

Venezuelanske rakete H-31 na Su-30 predstavljaju ozbiljnu pretnju za američke brodove: analiza dometa, karakteristika i implikacija za bezbednost u regionu.

Tramp demantuje navode WSJ: SAD nisu odobrile ukrajinske udare raketama dugog dometa po Rusiji. Spor oko ATACMS/Storm Shadow, demanti Bele kuće i rizik eskalacije.

Ukrajina i Švedska potpisale su deklaraciju o namerama za kupovinu do 150 borbenih aviona Gripen E. Zelenski tvrdi da prelazak počinje već sledeće godine, dok Stokholm upozorava da prvi avion ne može stići pre 2028. godine.

Rusija održala godišnju nuklearnu vežbu pod komandom Vladimira Putina. Lansirane rakete „Jars“ i „Sineva“ sa kopna, mora i iz vazduha u okviru provere spremnosti Strateških snaga u jeku rata sa Zapadom i Ukrajinom.

Švedska pokreće program razvoja lovca šeste generacije vredan 776 miliona dolara. Novi avion, naslednik Gripena, kombinuje veštačku inteligenciju, dronove i mrežno ratovanje kako bi obezbedio potpunu tehnološku samostalnost do 2030.

Rusija planira vađenje sovjetskih nuklearnih podmornica K-27 i K-159 sa dna Arktika do 2027. godine. Projekat, vredan više milijardi dolara, ima za cilj sprečavanje curenja radijacije i sanaciju nuklearnog nasleđa iz sovjetskog perioda.

Kako je CIA delovala u Mađarskoj tokom revolucije 1956. godine? Analiza tajnih operacija, radio-propagande i uloge obaveštajnih službi u dramatičnim događajima Budimpešte.

Ukrajinska SBU predstavila je novu generaciju mornaričkih dronova „Sea Baby“ sa dometom do 1.500 km i nosivošću od 2.000 kg. Ove bespilotne platforme, korišćene u napadu na Krimski most, sada imaju modularno naoružanje i sposobnost izvođenja složenih pomorskih misija.

Ukrajinske snage napale su Brjanski hemijski pogon u Rusiji raketama „Storm Šedou“, dok je Moskva odgovorila masovnim udarima dronova i raketa po ukrajinskoj infrastrukturi. Najdublji napadi u ratu otkrivaju novu fazu sukoba, iscrpljivanje vojno-industrijskih kapaciteta s obe strane.

Masovni ruski udari raketama „Kindžal“ i „Kalibar“ pogodili su ukrajinske termo i hidroelektrane, izazvavši kolaps energetskog sistema. Deo zemlje ostao je bez struje dok analitičari upozoravaju da Moskva prelazi na novu fazu rata.

Sukob u Ukrajini pokazao je da dronovi menjaju ratovanje. Ruski sistem ‘Krečet’ otkriva novu generaciju automatizovane protivdron odbrane, dok bi Srbija mogla relativno brzo razviti slična rešenja za zaštitu neba i infrastrukture.