Švedska je prvi put u svojoj istoriji lansirala sopstveni izviđački satelit namenjen praćenju vojnih aktivnosti Rusije. Vest je objavila švedska televizija SVT, potvrđujući da je lansiranje obavljeno u nedelju, 3. maja, iz vazduhoplovne baze Vandenberg u Kaliforniji.
Satelit je u orbitu ponela raketa Falcon 9 kompanije SpaceX. Letelicu je proizvela američka kompanija Planet Labs, a po dimenzijama je uporediva sa mašinom za pranje veša. Opremljen je kamerama visoke rezolucije, namenjenim prikupljanju podataka o vojnim objektima i aktivnostima.
Za Švedsku, ovo je više od tehničkog dostignuća. Reč je o strateškom iskoraku koji menja njen bezbednosni profil.
Lansiranje uz američku pomoć
Švedska nema sopstveni kosmodrom niti razvijen svemirski program koji bi omogućio samostalno lansiranje ovakve letelice. Zbog toga je zatražena pomoć Sjedinjenih Država.
Vandenberg, poznat po sopstvenom kosmodromu i dugoj istoriji lansiranja vojnih i civilnih satelita, poslužio je kao polazna tačka. Nekada se razmatralo da se odatle lansiraju i šatl misije, ali je taj program kasnije napušten.
Falcon 9 je uspešno izveo lansiranje, a očekuje se da će satelit dostići predviđenu orbitu za približno mesec dana. To znači da bi početkom juna trebalo da bude operativan i spreman za nadzor ruskih vojnih instalacija.
„Značajno poboljšanje naših mogućnosti“
Za Andersa Sundemana, šefa Svemirske administracije Oružanih snaga Švedske, lansiranje je prekretnica.
„Moći ćemo da kontrolišemo i upravljamo izviđačkim senzorom koji je uvek u orbiti i sposoban je za nadzor na velikim daljinama. Ovo je značajno poboljšanje naših mogućnosti“, izjavio je Sundeman.
U drugom intervjuu dodatno je naglasio da će Švedska sada moći da vidi i reaguje na mnogo većim udaljenostima, uz znatno bolju sliku o tome kako se Rusija i drugi akteri ponašaju. Podsetimo, Švedska je više puta izjavljivala kako se oseća ugroženo zbog ruskih projektila.
Dvostruka misija u orbiti
Novi satelit ima dva ključna zadatka.
Prvi je mapiranje potencijalnih vojnih ciljeva unutar Rusije. To podrazumeva sistematsko prikupljanje i analiziranje podataka o bazama, skladištima, infrastrukturi i drugim objektima od vojnog značaja.
Drugi zadatak je rano otkrivanje pretnji, uključujući kretanje ruskih trupa i eventualna lansiranja raketa.
„Ovo se tiče i mapiranja potencijalnih vojnih ciljeva unutar Rusije i ranog otkrivanja pretnji kao što su kretanje ruskih trupa“, objasnio je Sundeman.
Ubrzani program posle NATO-a i kontrola iz Upsale
Prvobitni plan Švedske bio je da do 2030. godine razvije sopstvenu vojnu satelitsku komponentu. Međutim, pogoršanje bezbednosne situacije u Evropi i pristupanje Švedske NATO-u ubrzali su realizaciju projekta.
Vlada je pokrenula ubrzani program, a ovaj satelit predstavlja prvi konkretan rezultat.
Prema planovima, u narednim godinama trebalo bi da bude lansirano ukupno desetak švedskih vojnih satelita. Neki od njih biće opremljeni radarima, a isporučiće ih finska kompanija ICEYE.
Svi budući sateliti biće kontrolisani iz Centra za svemirske operacije smeštenog u sedištu Ratnog vazduhoplovstva u Upsali. Time Švedska uspostavlja sopstveni lanac komandovanja i upravljanja svemirskim sredstvima.
Ipak, ovi sateliti nemaju ofanzivne sposobnosti. Ne poseduju sredstva za odbranu od napada niti sisteme za suzbijanje neprijateljskih letelica. Njihova uloga je isključivo izviđačka i nadzorna.
Prvi, ali ne i poslednji
Prema rečima Andersa Sundemana, očekuje se da će do deset švedskih letelica biti lansirano u orbitu tokom naredne dve godine. Glavni zadatak tih sistema biće upravo mapiranje potencijalnih vojnih ciljeva u Rusiji i obezbeđivanje stalnog uvida u bezbednosnu situaciju.
Ovim potezom Švedska ulazi u klub država koje imaju sopstvene orbitalne kapacitete za vojni nadzor. Podsetimo, ovo nije prvi švedski vojni satelit ukupno, već prvi izviđački. Švedske oružane snage su objavile lansiranje svog prvog komunikacionog satelita pod nazivom Gna-3 još 2024. godine.
Lansiranje prvog izviđačkog satelita jasno pokazuje kako se bezbednosna paradigma u severnoj Evropi menja. Država koja je decenijama negovala vojnu neutralnost sada razvija sopstvene orbitalne senzore usmerene ka Rusiji.
Iako satelit nema ofanzivne kapacitete, njegova vrednost leži u informacijama, a u savremenom ratovanju, informacije su često jednako važne kao i oružje.
Početkom juna, kada letelica dostigne operativnu orbitu, Švedska će imati sopstvene „oči“ u svemiru. To je početak nove faze u njenoj bezbednosnoj strategiji, ali i dodatni signal da se svemir sve čvršće integriše u vojno planiranje Evrope.
