Francuski lovci Rafal presreli su ruske jurišne avione Su-24M iznad Baltičkog mora, u još jednom incidentu koji pokazuje koliko su vazdušni susreti između NATO i ruskih snaga postali rutina. Ovakvi događaji više nisu izuzetak, već deo svakodnevnog nadmetanja u prostoru koji je poslednjih godina pod stalnim pritiskom.
Francuski kontingent stigao je početkom aprila u Litvaniju, u bazu Šauljaj, kao deo rotacije za nadzor vazdušnog prostora Baltika. Sama baza nalazi se svega oko 130 kilometara od ruske teritorije, što znači da je vreme reakcije minimalno, a kontakt između suprotstavljenih strana praktično neizbežan.
Sukobi u vazduhu bez ispaljenog projektila
Sredinom aprila francuski avioni su već imali više susreta sa ruskim letelicama. Pored Su-24M, u vazdušnom prostoru iznad Baltičkog mora pojavili su se i ruski lovci Su-30SM, kao i avion za elektronsko izviđanje Il-20M, koji se povezuje sa aktivnostima ruske mornarice u Kalinjingradskoj oblasti.
Ovakvi susreti imaju jasnu logiku. Ruske letelice patroliraju i prikupljaju podatke, dok NATO snage odgovaraju presretanjem i identifikacijom. Sve se odvija na ivici dozvoljenog, bez direktnog sukoba, ali sa stalnim rizikom pogrešne procene.
Baltičko more kao tačka pritiska
Baltički region postao je jedna od najosetljivijih tačaka u Evropi. Kratke udaljenosti, gust vazdušni saobraćaj i stalna vojna prisutnost stvaraju uslove u kojima su incidenti gotovo neizbežni.
Francuski Rafali sada su deo tog sistema. Njihov zadatak nije samo presretanje, već i demonstracija prisustva i brzine reakcije. Sa druge strane, ruske snage nastavljaju sa redovnim misijama koje testiraju granice i reakcije protivnika.
Od Afrike do Ukrajine
Ovi vazdušni susreti ne mogu se posmatrati izolovano. Napetosti između Francuske i Rusije prisutne su na više frontova. U Zapadnoj Africi, ruska vojna sredstva, uključujući Su-24M, učestvuju u operacijama podrške lokalnim vlastima, nakon što su francuske snage napustile region.
Pariz je u isto vreme pojačao političku retoriku prema Moskvi, posebno kada je reč o ratu u Ukrajini. Francuski predsednik Emanuel Makron više puta je naglasio da opcija šireg vojnog angažmana Zapada ne može biti isključena, uključujući i potencijalno raspoređivanje kopnenih snaga.
Takva pozicija dodatno podiže temperaturu u odnosima i reflektuje se i na vojne aktivnosti, uključujući vazdušne susrete poput ovog iznad Baltika.
Serija presretanja širom severa Evrope
Incident sa Rafalima nije izolovan. Samo nekoliko dana kasnije, švedski lovci Gripen podignuti su da presretnu ruske Su-30SM koji su pratili bombardere Tu-22M3 iznad međunarodnih voda Baltičkog mora.
Norveško vazduhoplovstvo je takođe reagovalo, podizanjem F-35A kako bi presrelo ruski patrolni avion Il-38 iznad Barencovog mora. Početkom maja, bombarderi Tu-95MS bili su predmet presretanja od strane više NATO država iznad Barencovog i Norveškog mora.
Ovakav niz događaja pokazuje obrazac koji se ponavlja. Ruske letelice nastavljaju svoje misije, NATO reaguje podizanjem lovaca, a prostor između dve strane ostaje zategnut.
Vazdušni prostor bez praznog hoda
U praksi, to znači da iznad severne Evrope gotovo da nema praznog prostora. Svaki let, svaka patrola i svaki radar ulaze u širu sliku nadmetanja koje traje bez prekida.
Rafali iz Litvanije, Gripeni iz Švedske, F-35 iz Norveške i ruske letelice iz Kalinjingrada i severnih baza kreću se u istom prostoru, često na malim vremenskim razmacima.
U takvim uslovima, presretanje više nije izuzetak već očekivana reakcija.
