Ruske snage objavile su snimak na kome se vidi trenutak kada su raketom Iskander pogodili zgradu u kojoj se nalazili oficiri „128. brdsko-jurišne brigade iz Zakarpatja”.
Vojnici su učestvovali na ceremoniji dodele nagrada i ordenja koja se odvijala u jednom selu u regionu Zaporožja, veoma blizu linije fronta, navode proukrajinski izvori.
Prema ukrajinskim izvorima, u napadu je poginulo najmanje 20 ukrajinskih vojnika. Ukrajina je posle dužeg vremena konstantnog negiranja i nerealnih izveštaja o količini presretnutih ruskih raketa ovoga puta zvanično priznala pogodak rakete.
Navodno, pokrenuta je i istraga kako bi se utvrdilo kako je moguće da Rusi imaju tako tačne podatke o prisustvu ukrajinskog vojnog osoblja u toj zgradi.
Ukrajinske oružane snage izvestile su da je 3. novembra ruska vojska napala 26 naselja u okrugu Zaporožja, Polohivke i Vasiljevke, navodeći da je „neprijatelj raketama Iskander-M pogodio osoblje 128. brdske jurišne brigade, ubivši nekoliko vojnika“, prema navodima ukrajinske novinske agencije UNIAN.
“Ruski okupatori su 3. novembra pogodili ljudstvo 128. brdske jurišne brigade. U napadu su poginuli vojnici, a ranjeni su i civili.” saopštila je Uprava za stratešku komunikaciju kancelarije vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine.
„Rat uzima najbolje. Naša braća su tragično stradali u zoni borbenih zadataka, vojnici 128. brigade OGŠBr, koji su po cenu života branili nezavisnost Ukrajine od okupatora“, rekao je šef Zakarpatske regionalne vojne uprave, Viktor Mikita.
Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov reagovao je na tragediju u regionu Zaporožja. On tvrdi da će sve okolnosti incidenta biti razjašnjene. „Naš neprijatelj je podmukli terorista. Moramo da učinimo sve da zaštitimo naš narod i damo iskrene odgovore porodicama i prijateljima poginulih boraca“, rekao je on.
Zakarpatska oblast proglasila je trodnevnu žalost za poginulim borcima 128. Zakarpatske zasebne brdsko-jurišne brigade. Od 6. novembra na teritoriji regiona biće spuštene državne zastave.
Iskander
Iskander je mobilni balistički raketni sistem u službi ruske vojske. Još tri zemlje poseduju Iskander – Jermenija, Alžir i Belorusija. Međutim, verzija „M“ je prvenstveno razvijena samo za rusku vojsku.
Ima visoku manevarsku sposobnost i sposobnost savladavanja protivraketnih odbrambenih sistema, što ga čini veoma efikasnim sredstvom za udaranje.
Balistička raketa je razvijena za operativne udare kratkog dometa. Navedeno je da je sposobna za domet od 500 km, iako je trenutno dokumentovan domet od 415 km.
Verzija sistema „M“ je naoružana sa dve rakete 9M723. Prema izvorima, brzina leta svake rakete je između 6 i 7 maha. Svaka raketa 9M723 dostiže maksimalnu visinu leta od 6 do 50 km.
Karakteristika 9M723 je da nema balističku putanju, ali može biti naoružana nuklearnom bojevom glavom. Rusi tvrde da projektil ima i stelt svojstva.
Od lansiranja, 9M723 kreće se nepravilno. Time se, prema ekspertima, želi izbeći njeno presretanje i uništenje drugom vrstom projektila – antibalističkim. Putanja 9M723 je haotična, odnosno ova raketa stalno manevriše u letu kako bi izbegla presretanje.
Zašto su napadi balističkim raketama opasni, pogotovo raketama 9M723?
Napad balističkim projektilima je nekoliko puta opasniji od napada krstarećim raketama, a kratko vreme i malo sposobnih sredstava za presretanje su posebno kritični faktori. Primera radi, uzmimo trenutni sukob u Ukrajini. Ukoliko je vazdušna uzbuna objavljena u Kijevu oko 11, prve rakete nad gradom su već 10 minuta kasnije.
Tokom napada krstarećim raketama, stalno se beleže poletanje strateških bombardera, njihov let u područje lansiranja ili odlazak ruskih brodova u Crno more. Rakete H-101, H-555 lete brzinom od 800-900 km/h, a vreme od objave samog alarma do udara može se meriti satima.
Ali u slučaju napada balističkim projektilima, sve je mnogo komplikovanije za protivnika. Osim toga, presretanje balističkih raketa može da uradi samo nekoliko protivraketnih sistema i to veoma sofisticiranih.