Južnokorejska KIA više nije samo proizvođač civilnih automobila koji se takmiči na tržištu SUV modela i porodičnih vozila. Na sajmu Black Sea Defense & Aerospace 2026 u Bukureštu, kompanija je prvi put nastupila pred evropskom vojnom publikom sa ozbiljnim paketom taktičkih vozila, uključujući komandni Tasman i lako taktičko vozilo KLTV. Sama lokacija nije izabrana slučajno: Rumunija je članica NATO-a, nalazi se na Crnom moru, graniči se sa Ukrajinom preko šireg regionalnog prostora i poslednjih godina postaje jedna od ključnih tačaka istočnog krila Alijanse.
BSDA 2026 okupio je oko 650 odbrambenih kompanija iz 36 zemalja, a KIA je svoj debi iskoristila da prikaže ono što Južna Koreja sve agresivnije nudi evropskom tržištu: robusnu, serijski proizvedenu i relativno brzo dostupnu vojnu opremu. Posle korejskih tenkova K2, haubica K9 i raketnih sistema koji već ulaze u evropske arsenale, sada se otvara i prostor za laka taktička vozila, komandne platforme i modularne borbene konfiguracije.
Prvi adut je vojni Tasman, pikap koji je KIA predstavila kao komandno vozilo za evropsko tržište. Na prvi pogled, može delovati kao još jedan civilni terenski automobil prilagođen vojsci. Međutim, Tasman je zamišljen kao vozilo koje kombinuje klasičnu upotrebljivost pikapa sa vojnim komunikacionim i taktičkim dodacima. Korejski izvori navode da se vojna verzija Tasmana od prošle godine koristi kao standardno komandno vozilo Oružanih snaga Republike Koreje.
Tasman ima nosivost od 1,1 tone i može da vuče prikolicu do 3,5 tone. Pokreće ga 2,2-litarski dizel motor od oko 210 konjskih snaga, uparen sa osmostepenim automatskim menjačem. To ga ne čini borbenim vozilom prve linije, ali ga čini korisnom komandnom i logističkom platformom za teške terene, brzu vezu jedinica, prevoz ljudi i opreme, kao i rad u pozadini ili u zonama gde klasični kamioni nisu dovoljno pokretljivi.
Najzanimljiviji nisu samo motor i nosivost, već vojni detalji. Tasman dobija radio-komunikacione sisteme, režim prigušenja svetala za prikrivenu vožnju, elektronsku blokadu diferencijala i opremu za savladavanje vode. Takvi detalji su važni na potencijalnom ratištu, jer komandno vozilo mora da se kreće noću, van puta, u blatu, preko neravnog terena, bez nepotrebnog svetlosnog potpisa i sa stalnom vezom sa jedinicama.
Tasman nije zamišljen kao luksuzni pikap sa maskirnom bojom. Njegova uloga je da bude praktična komandna tačka na točkovima, dovoljno laka za brzo kretanje, ali dovoljno korisna za štabove manjih jedinica, izviđačke timove, vojnu policiju ili snage za brzu reakciju.
Drugi, mnogo ozbiljniji deo KIA ponude jeste KLTV, odnosno Kia Light Tactical Vehicle. To vozilo je već dobro poznato kao K151 Raycolt u južnokorejskoj vojsci i ušlo je u serijsku proizvodnju još 2016. godine, a zatim i u službu Oružanih snaga Republike Koreje. Za razliku od Tasmana, KLTV je od početka projektovan kao vojno vozilo, a ne kao civilna platforma prilagođena vojsci.
KLTV koristi trolitarski V6 dizel motor od 225 konjskih snaga, osmostepeni automatski menjač i pogon na svim točkovima. Prema KIA vojnim specifikacijama, vozilo je prilagođeno teškim uslovima, sa elektromagnetnom zaštitom, hladnim startom motora, poboljšanim podmazivanjem, vodootpornošću i 24-voltnim generatorom za vojnu opremu. Maksimalna brzina ide do oko 130 kilometara na čas, a vozilo je projektovano za rad na grubom terenu, uključujući rečne prelaze, strme nagibe i planinska područja.
U Bukureštu je prikazana verzija koja jasno pokazuje zašto ovakva vozila postaju tražena. KLTV može biti opremljen oklopom, neprobojnim staklom, daljinski upravljanom stabilizovanom borbenom stanicom, bacačima dimnih granata, protivoklopnim ili raketnim lanserima, kao i sistemima za elektronsko ratovanje. Time vozilo prelazi iz kategorije transportera u kategoriju lakog mobilnog borbenog sistema.
Takva konfiguracija posebno je zanimljiva za vojske koje traže brzinu, modularnost i raspršenost snaga. Njegova prednost je u tome što može brzo da prebaci posadu, naoružanje i senzore na položaj, izvrši udar ili izviđanje i zatim promeni mesto pre nego što protivnik reaguje artiljerijom ili dronovima.
Rat u Ukrajini pokazao je da teška oklopna vozila i tenkovi nisu izgubili značaj, ali je istovremeno pokazao da preživljavanje zavisi od brzine, maskiranja, elektronske zaštite i sposobnosti da se jedinice stalno pomeraju. Laka taktička vozila sa raketama, daljinskim stanicama i sistemima za elektronsko ratovanje uklapaju se u takvu logiku.
Južna Koreja ima razvijenu automobilsku industriju i snažnu vojnu proizvodnju. Njihova vozila nisu egzotični prototipovi, već proizvodi koji nastaju iz serijske industrije. Za evropske države koje sada ubrzano pune praznine u arsenalu, to je veoma privlačno: vozilo koje postoji, radi, može da se prilagodi i dolazi iz zemlje koja se već pokazala kao pouzdan veliki dobavljač.
Poljska je najbolji primer. Kupovina korejskih tenkova K2, haubica K9 i KLTV otvorila je vrata velikom korejskom prodoru u Evropu. Češka i druge zemlje takođe gledaju ka korejskim sistemima, jer evropska industrija ne može dovoljno brzo da isporuči sve što se traži. KIA sada pokušava da zauzme isti prostor u lakim taktičkim vozilima.
Za Rumuniju, baltičke zemlje, Poljsku ili druge članice istočnog krila NATO-a, vozila poput KLTV-a imaju jasnu logiku. Mogu služiti za izviđanje, protivoklopne timove, veze, komandovanje, specijalne jedinice, patroliranje, brzo manevrisanje i zaštitu pozadinskih pravaca. U ratu u kojem dronovi stalno nadgledaju prostor, vozilo koje je brzo, relativno malo, modularno i dovoljno zaštićeno može biti korisnije od sporog i skupog sistema koji se teško skriva.
