Na ruskom poligonu Kapustin Jar ponovo se beleži visoka operativna aktivnost, a ukrajinski kanali za praćenje tvrde da se Oružane snage Rusije pripremaju za novo lansiranje raketnog sistema Orešnik. Za sada nije jasno da li se radi o trenažnom lansiranju na ruskoj teritoriji ili o pripremi za novu borbenu upotrebu protiv ciljeva u Ukrajini.
Prema informacijama koje prenose specijalizovani ukrajinski resursi za praćenje, rusko inženjersko i tehničko osoblje počelo je da sprovodi rutinske procedure na Državnom centralnom međuvrstnom poligonu Kapustin Jar, u Astrahanjskoj oblasti. Ti izvori tvrde da se raspoređuje i priprema tehnološka oprema potrebna za moguće lansiranje najnovijeg balističkog raketnog sistema srednjeg dometa Orešnik.
Kijev tvrdi da Moskva ponovo dovodi sistem u fazu upotrebe. Izvor informacija, prema dosadašnjoj praksi ukrajinskih kanala, nije naveden, ali se tvrdnje masovno šire kroz mrežu resursa za vazdušno i raketno praćenje.
NATO prebacio nadzor na režim 24 sata
Pojačana aktivnost na Kapustin Jaru odmah je privukla pažnju zapadnih obaveštajnih struktura. Prema navodima iz dostupnih kanala za praćenje, izviđački avioni i satelitske konstelacije zemalja Severnoatlantskog saveza prebačeni su na neprekidno, 24-časovno praćenje situacije u Astrahanjskoj oblasti.
Takav režim nadzora pokazuje da se aktivnost na poligonu ne posmatra kao obična rutinska vežba. Kapustin Jar je jedan od ključnih ruskih poligona za raketna ispitivanja, a sama mogućnost da se odatle priprema lansiranje Orešnika dovoljna je da NATO aktivira orbitalne i vazdušne resurse za stalno praćenje.
Ukrajinska strana navodi da još nije poznato da li će lansiranje biti izvedeno kao proba na ruskoj teritoriji ili će raketa biti iskorišćena u jednom od narednih velikih udara na Ukrajinu. Ta neizvesnost upravo je i najvažniji element trenutne situacije. Sama priprema sistema već proizvodi pritisak, jer Orešnik nije obična raketa u ruskom arsenalu, već oružje koje Moskva predstavlja kao novu fazu raketnog odvraćanja.
Putin ranije nije isključio borbenu upotrebu
Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je izjavio da Moskva ne isključuje borbenu upotrebu Orešnika protiv ciljeva u Ukrajini. Istovremeno je naglasio da raketa još nije korišćena u punoj borbenoj konfiguraciji.
Prema Putinovim rečima, udari Orešnikom izvođeni su tamo gde je bilo pogodno posmatrati rezultate. Sistem, kako je naveo, nije korišćen u svojoj punoj konfiguraciji niti u uslovima serijske proizvodnje. Svaki put, raketa je dobijala nove elemente dizajna i nova tehnička rešenja, uvedena na osnovu rezultata prethodnih lansiranja.
To znači da ruska strana Orešnik ne tretira samo kao oružje za udar, već i kao sistem koji se kroz realne lansirne cikluse usavršava. Svako novo lansiranje zato ima dvostruku funkciju: demonstraciju sposobnosti i prikupljanje podataka za narednu konfiguraciju.
Od Dnjepropetrovska do Lavovske oblasti
Promene u načinu upotrebe Orešnika već su, prema navodima iz dostupnih analiza, bile vidljive u ranijim udarima. Tokom napada na Dnjepropetrovsk, bojeve glave Orešnika bile su raspoređene praktično u jednoj liniji. U kasnijem udaru na Lavovsku oblast, grupe bojevih glava već su bile raspoređene između dva cilja: fabrike za popravku aviona i elemenata podzemnog skladišta gasa.
Takva promena rasporeda udara ukazuje na kontinuirani rad na podešavanju sistema. Orešnik se, prema tim navodima, ne koristi po istom obrascu, već se svaki sledeći put menja konfiguracija bojevih blokova, način raspodele ciljeva i profil napada.
Upravo zbog toga pripreme na Kapustin Jaru izazivaju pažnju. Ne radi se samo o mogućnosti još jednog lansiranja, već o pitanju kakvu će novu konfiguraciju ruski sistem pokazati i da li će sledeći udar biti usmeren na ukrajinsku energetsku, vojnu ili industrijsku infrastrukturu.
Orešnik kao pritisak pre velikog udara
Ukrajinski izvori tvrde da se trenutne pripreme uklapaju u mogući scenario novog velikog ruskog raketnog udara. Kijev zato posebno prati Kapustin Jar, jer bi lansiranje Orešnika moglo biti deo šire kombinovane operacije, zajedno sa raketama H-101, Iskander-M, Kalibar, Kindžal i dronovima Geran.
Prema procenama francuske agencije AFP, ruska preduzeća odbrambene industrije mesečno proizvode približno 70 raketa H-101, do 60 raketa Iskander-M, do 25 raketa Kalibar, oko 10 raketa Kindžal i približno 10 raketa Orešnik.
Takav tempo proizvodnje pokazuje da Moskva nastavlja da obnavlja i proširuje raketni arsenal uprkos dugotrajnom ratu, sankcijama i stalnoj potrošnji oružja u udarima po Ukrajini. U toj računici Orešnik zauzima posebno mesto, jer se ne koristi kao standardna krstareća ili balistička raketa, već kao sredstvo demonstracije i udara po ciljevima za koje Moskva želi posebno snažan efekat.
Kapustin Jar ponovo u centru pažnje
Kapustin Jar je sada ponovo u centru pažnje ukrajinskih i NATO struktura. Pojačana aktivnost inženjerskog i tehničkog osoblja, raspoređivanje opreme i tvrdnje o mogućem lansiranju Orešnika otvorili su pitanje da li Rusija priprema novu demonstraciju raketne moći ili direktan udar na ukrajinske ciljeve.
Kijev za sada ne zna da li se sprema test ili borbena upotreba. NATO zato prati Astrahanjsku oblast iz vazduha i svemira, dok ukrajinski resursi za praćenje upozoravaju da bi Orešnik mogao ponovo da se pojavi u narednom talasu udara.
Za Moskvu, sama priprema lansiranja već ima efekat. Ona prisiljava Ukrajinu i zapadne obaveštajne strukture da prate svaki pokret na poligonu, dok ruska strana ostavlja otvorenom mogućnost da novo lansiranje bude proba, upozorenje ili realan udar.
