S obzirom na to da Ukrajina šalje rakete i projektile na ruske položaje u tekućoj kontraofanzivi, ruske snage su navodno osmislile pouzdanu odbranu od HIMARS-a koje su isporučile SAD.
Viši izvršni direktor kompanije Rostec objavio je u saopštenju da nadograđeni top/raketni sistemi zemlja-vazduh Pancir nude 100% odbranu od raketa raketnog sistema HIMARS.
Bekhkhan Ozdoiev, industrijski direktor Rostec klastera konvencionalnog naoružanja, municije i specijalne hemije, tvrdi da je efikasnost unapređenih raketnih sistema zemlja-vazduh Pancir nakon rezultata specijalne vojne operacije dostigla 100 odsto protiv raketa HIMARS američke proizvodnje u nekim slučajevima.
„Svako oružje se modernizuje i unapređuje na osnovu rezultata njegovog borbenog korišćenja. Ovo je kontinuirani proces. Na primer, nakon što je neprijatelj dobio višestruke raketne sisteme HIMARS, specijalisti sistema visoke preciznosti su nadogradili Pancir da presreću ove rakete. Danas vidimo primere udara HIMARS-a na koje je uspešno odgovorio naš raketni sistem zemlja-vazduh. Bilo je presedana kada je svih 12 raketa lansiranih iz američkog MLRS oboreno“, rekao je Ozdojev.
Kada je HIMARS prvi put raspoređen na bojnom polju protiv Rusije prošle godine, pokazao se kao oprema koja je pomogla da se ruske trupe potiskuju dalje od fronta. Ukrajina je koristila MLRS u svojoj kontraofanzivi u septembru 2022. uz pomoć HIMARS-a.
Međutim, ubrzo nakon toga, Rusi su uspeli da naprave strategiju i prilagode se kontinuiranoj vatri HIMARS-a. Pored nadogradnje PVO sistema koji može da obori svaku raketu HIMARS koju Ukrajina lansira, Rusi takođe navodno koriste elektronsko ometanje kako bi smanjili efikasnost HIMARS-a.
Saopštenje o mogućnostima unapređenog PVO sistema Panstir dolazi dan nakon što je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da su ruski sistemi PVO presreli 11 granata HIMARS u jednom danu, ne precizirajući koji su PVO sistemi korišćeni za presretanje. Slični izveštaji se redovno objavljuju u ruskim medijima.
Ranije su zvaničnici kompanije rekli TASS-u da su unapredili raketno-artiljerijski sistem zemlja-vazduh Pancir kao odgovor na njegove performanse u oblasti specijalne vojne operacije u Ukrajini i neprijateljsko raspoređivanje najsavremenijeg raketnog naoružanja, kao što su HIMARS lanseri.
Rusko Ministarstvo odbrane nastavlja da tvrdi da posade PVO Pancir pronalaze i uništavaju nekoliko ciljeva tokom svake smene svoje takozvane specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Uz pomoć ovih sistema, mogu da se otkriju krstareće i balističke rakete, helikopteri, avioni, MLRS rakete razvijene na Zapadu i u Sovjetskom Savezu, kao i pomoćne bespilotne letelice veće od 30×30 centimetara, koje ukrajinski izviđači rutinski koriste za mapiranje terena i kao dronove kamikaze.
Ruska armija koristi nadogradnju Pancir-S i ima višekanalni sistem za obeležavanje i praćenje ciljeva.
Sistemi Pancir u različitim modifikacijama se već dokazao u Ukrajini
Odbrambeni sistem Pancir je značajan element ruskog odbrambenog arsenala. Verzija Pancira S1 je između ostalog korišćena i za odbranu ruskog predsednika Vladimira Putina i Moskve.
Kada je Kremlj bio napadnut, medijski izveštaji su ukazivali da su ruski sistemi PVO Pancir strateški raspoređeni na krovovima nekoliko ključnih zgrada u Moskvi, uključujući i krov sedišta ruskog Ministarstva odbrane.
U više navrata pojedini vojni stručnjaci su isticali nedostatke PVO sistema Pancir-S. Međutim, sistemi su bili široko raspoređeni na bojnom polju, posebno nakon što je Ukrajina nabavila najsavremenije artiljerijske granate i projektile od svojih sponzora u NATO-u.
Uz jedinstvenu prednost dva nezavisna kanala za navođenje, odnosno radara i elektrooptike, Pancir S1 pokazuje izuzetnu sposobnost da istovremeno gađa ne samo jednu već dve mete.
Sudeći prema tvrdnjama iz Rusije o čestoj i blagovremenoj nadogradnji, sistem se u hodu razvija da bi se popunili nedostaci. Ukrajina je, sa svoje strane, već primetila da je efikasnost njenih HIMARS sistema značajno smanjena.
Pancir S1
Ruski biro za projektovanje KBP počeo je da razvija Pancir 1989. godine kako bi zamenio sistem protivvazdušne odbrane 2K22 Tunguska. U početku je sistem bio namenjen za odbranu od napada na aerodrome, raketnih silosa, komandnih mesta i komunikacionih nizova.
Međutim, nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. Pancir je prenamenjen kao odbrana kratkog dometa ruskih kopnenih snaga. Finalni dizajn Pancira uveden je u službu 2003. godine.
Pancir-S se sastoji od šasije kamiona, dvanaest raketa navođenih radio komandom, dva brzometna 30-milimetarska topa 2A38 i elektrooptičkih i radarskih senzora.
Supersonične rakete 57E6 osnovnog modela mogu da gađaju mete na udaljenosti od 20 kilometara i dostignu velike maksimalne visine od 33.000–49.000 stopa, dok topovi dodaju dodatnu konačnu liniju odbrane.
Sistemi Pancir su izvezeni u mnoge zemlje, a specijalizovane varijante su proizvedene za upotrebu na ruskim korvetama i u arktičkoj klimi. Alžir, Brazil, Iran, Irak, Jordan, Libija, Saudijska Arabija, Slovenija, Sirija, UAE i Vijetnam su neke od zemalja koje imaju sisteme Pancir ili planiraju da ih imaju, pored Rusije.
Međutim, u ruskoj službi, Pancir prvenstveno vodi PVO da bi obezbedio blisku odbranu za druge PVO sisteme, kao što su raketne jedinice dugog dometa S-400 i vazdušne baze prepune lovaca i bombardera.
U početku pokazali su se ranjivim na napade od strane dronova Kamikaza koji koriste teren da prikriju svoju rutu od radara i niskoletećih projektila.
Godine 2020., glavni konstruktor Pancira otkrio je postojanje dve nove rakete kompatibilne sa Pancirom. Prema izveštajima, prva je stupila u rusku službu; ima manju fragmentacionu bojevu glavu i maksimalnu brzinu od 5 maha.
Druga raketa se još uvek razvija i očekuje se da će biti u proizvodnji između 2023. i 2024. Raketa, koja ima maksimalni domet od 5-7 kilometara i manju veličinu koja omogućava da se do 48 ugradi na kupolu Pancira, je namenjena uništavanju malih letelica bez posade.
U junu 2020. Sjedinjene Države su prokrijumčarile Pancir-S1 iz Libije. Američke snage su navodno premestile Pancir-S1 sa međunarodnog aerodroma Zuvara u vazdušnu bazu Ramštajn u Nemačkoj.
Sistem je takođe doživeo brojne nepovoljne ishode. Naime, 2020. godine, sistemi Pancir su oštećeni u sukobima sa turskim borbenim dronovima Bayraktar i bespilotnim letelicama Anka-S, prvo u zapadnoj Libiji, a zatim u sirijskoj provinciji Idlib. Takođe ukrajinci navode da su njihove trupe zarobile sistem tokom sukoba.
Međutim nakon početnih problema Rusi su nadogradili sistem specijalno za borbu protiv dronova, te je vremenom, Ukrajina ostala malte ne bez bespilotnih letelica turske proizvodnje Bayraktar.
Pored osnovnog modela Pantsir-S1, tu su i brojne varijacije Pancir-S1M, Pancir-M/EM, Pancir-S2/S2E, Pancir-SM, Pancir-SA..
Ratna mornarica Rusije već dobija nove PVO sisteme „Pancir-ME“, saopštila je državna korporacija „Rostec“ početkom ove godine. Pancir-ME je sposoban da otkrije ciljeve na dometu od 75 km i uništi ih u radijusu od 40 km od broda na 15 km visine, istovremeno gađajući četiri cilja.
Krajem 2022 godine Rusija je pustila u rad i novi raketni brod. Reč je o brodu projekta 22800 poznatom pod imenom Karakurt. Ovaj brod je prvi u ruskoj floti naoružan protivvazdušnim raketnim kompleksom Pancer-M. Brod se zove Ciklon.
Evidentno da ruska vojska ima dugoročne planove za sistem. Moskva će nesumnjivo konstatno procenjivati performanse sistema i raditi na poboljšanju njegovih sposobnosti razvojem novih varijanti u svetlu uloge koju trenutno zadaju problemi na bojnom polju.
