Rusija je otvorila novo poglavlje vojnog izvoza u Afriku, predajom prve velike serije lovaca Su-35 Etiopiji. Reč je o avionima koji su do sada bili dostupni malom broju stranih korisnika, a čija bi pojava u istočnoj Africi mogla znatno da poveća borbene sposobnosti etiopskog ratnog vazduhoplovstva. Posebno je zanimljivo što isporuka dolazi čitavu godinu pre ugovorenog roka, u trenutku kada su odnosi Etiopije i susedne Eritreje ponovo na ivici oružanog sukoba.
Međutim, najava iz Moskve ne završava se na lovcima. Etiopski premijer Abij Ahmed otkrio je da će njegova zemlja od Rusije dobiti i četiri baterije protivvazdušnog raketnog sistema S-400, čime bi prvi put raspolagala tako naprednom kombinacijom borbene avijacije i dalekometne zemaljske PVO. Nabavka je deo znatno šire modernizacije u kojoj se već nalaze ruski Su-30, školsko-borbeni Jak-130 i udarne bespilotne letelice različitog porekla.
Za Moskvu ovaj posao ima dodatni značaj jer dolazi u vreme kada ruska vojna industrija istovremeno ispunjava velike domaće i izvozne narudžbine. Za Adis Abebu, pak, novi avioni predstavljaju nastavak dugogodišnje saradnje sa Rusijom, ali i sredstvo za jačanje položaja u jednom od politički najnestabilnijih regiona Afrike. Nabavka je posebno važna zbog mogućnosti novih sukoba na severu Etiopije i rastućeg rivalstva oko pristupa Crvenom moru.
Prvih 12 Su-35 predato Etiopiji godinu dana pre roka
Predaja aviona održana je 28. oktobra 2026. godine u Žukovskom, nedaleko od Moskve, tokom posete etiopskog premijera Rusiji povodom trećeg samita Rusija-Afrika. Abij Ahmed saopštio je da je njegova zemlja preuzela prvih 12 lovaca Su-35 generacije 4++, zahvalivši ruskom predsedniku Vladimiru Putinu što je omogućio završetak isporuke godinu dana pre dogovorenog termina. Vrednost ugovora i ukupan broj naručenih aviona nisu objavljeni.
Predaju prve serije potvrdio je i generalni direktor Rosoboroneksporta Aleksandar Mihejev, koji je naglasio rastući značaj afričkog tržišta za rusku odbrambenu industriju. Prema njegovim rečima, više od 30 odsto ukupnog portfelja narudžbina ove državne kompanije danas potiče iz afričkih zemalja. Sam čin primopredaje ne podrazumeva da je svih 12 aviona već preletelo u Etiopiju, pošto raspored njihovog dolaska u operativne baze nije saopšten.
Posebnu pažnju privlači broj isporučenih letelica. Prema ranijim informacijama o ruskim izvoznim ugovorima za Su-35, Etiopija se povezivala sa nabavkom šest aviona, dok je sada zvanično potvrđena primopredaja dvostruko većeg broja. Time se otvara i pitanje da li je prvobitna narudžbina proširena ili je veći ugovor od početka obuhvatao dodatne letelice.
Šta donosi Su-35 etiopskom ratnom vazduhoplovstvu?
Su-35 predstavlja duboko modernizovanu razvojnu varijantu teškog lovca Su-27, sa novom avionikom, snažnijim motorima i znatno unapređenim sistemima za otkrivanje i napad na ciljeve. Pokreću ga dva motora AL-41F1S sa upravljanjem vektorom potiska, dok radar N035 Irbis-E, prema podacima Ujedinjene avio-korporacije, može da otkriva određene vazdušne ciljeve na daljinama do 350 kilometara. Radar može istovremeno da prati do 30 ciljeva i napada do osam, a avion raspolaže i optoelektronskim sistemom za pasivno otkrivanje i praćenje letelica.
Maksimalna brzina iznosi 2,25 maha na velikoj visini, dok deklarisani dolet bez dopunjavanja goriva dostiže 3.600 kilometara. Na 12 spoljnih nosača može da ponese do osam tona naoružanja, uključujući rakete vazduh-vazduh, protivradarske i druge rakete vazduh-zemlja, kao i vođene avionske bombe. Takva kombinacija omogućava korišćenje Su-35 za zaštitu vazdušnog prostora, pratnju drugih aviona, presretanje i napade na kopnene ciljeve.
Za Etiopiju je važna i činjenica da već decenijama koristi lovce porodice Suhoj. Još tokom rata sa Eritrejom krajem devedesetih godina njeni Su-27 učestvovali su u vazdušnim borbama protiv eritrejskih MiG-29, a početkom 2024. uvedeni su i ruski Su-30K. Njihovo poreklo i operativna namena pokazuju da se Adis Abeba već duže vreme opredeljuje za teške dvomotorne lovce ruskog porekla.
Modernizacija nije ograničena na prve linije borbene avijacije. Tokom januara 2026. u etiopskom ratnom vazduhoplovstvu primećeni su i ruski Jak-130, nabavljeni bez prethodne javne najave. Ovi avioni služe za naprednu obuku pilota, ali mogu da izvršavaju i lakše borbene zadatke, čime dopunjuju sposobnosti teških lovaca Su-30 i Su-35.
Četiri baterije S-400: druga polovina velikog ruskog posla
Etiopski premijer istovremeno je potvrdio da je dogovorena nabavka četiri baterije sistema S-400, čime bi zemlja dobila znatno napredniju protivvazdušnu odbranu velikog dometa. S-400 koristi više vrsta raketa, namenjenih presretanju aviona, krstarećih raketa i pojedinih kategorija balističkih ciljeva, a maksimalni deklarisani domet njegovih najdalekometnijih presretača dostiže 400 kilometara. Stvarni domet gađanja zavisi od vrste cilja, njegovog radarskog odraza, visine leta i raspoloživog tipa rakete.
Kombinacija Su-35 i S-400 omogućila bi Etiopiji organizovanje odbrane u kojoj lovci i zemaljski raketni sistemi pokrivaju različite delove vazdušnog prostora. Su-35 bi mogao da presreće ciljeve izvan neposredne zone zaštite baza, dok bi S-400 štitio najvažnije vojne i infrastrukturne objekte. Takva struktura zahteva povezane radarske sisteme, pouzdanu komunikaciju i obučene posade, pa njeno potpuno operativno uspostavljanje predstavlja zaseban posao nakon isporuke naoružanja.
Datum dolaska S-400 nije objavljen, kao ni detalji o planiranim položajima i ukupnom broju lansera. Međutim, sama najava pokazuje da se rusko-etiopska vojna saradnja širi sa borbene avijacije na integrisanu protivvazdušnu odbranu, što bi značajno povećalo složenost eventualnih vazdušnih operacija protiv Etiopije.
Novi lovci stižu dok rastu tenzije sa Eritrejom
Najnovija nabavka dolazi u posebno osetljivom trenutku za Rog Afrike, gde su odnosi Etiopije i Eritreje ponovo ozbiljno pogoršani. Etiopska vlada optužuje susednu državu za podršku pobunjeničkim snagama u Tigraju, dok Asmara odbacuje te optužbe i upozorava na etiopske vojne namere. Tokom septembra obnovljene su borbe na severu Etiopije, čime je dodatno oslabljen mirovni proces započet 2022. godine.
Jedno od ključnih pitanja jeste etiopski zahtev za pristup Crvenom moru i strateški značaj eritrejske luke Asab. Etiopija je izgubila neposredan izlaz na more nakon osamostaljenja Eritreje 1993, a premijer Abij Ahmed poslednjih godina sve otvorenije govori o neophodnosti trajnog pomorskog pristupa. Eritreja takve zahteve posmatra kao potencijalnu pretnju sopstvenoj teritoriji, posebno zbog istorije njihovih međusobnih ratova.
U tom trenutku Moskva istovremeno jača vojnu saradnju sa Adis Abebom i nudi diplomatsko posredovanje između Etiopije i Eritreje. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da je Rusija spremna da organizuje razgovore ukoliko obe države pokažu interesovanje. Primopredaja Su-35 zato dolazi usred regionalne krize u kojoj se vazduhoplovstvo, protivvazdušna odbrana i diplomatski odnosi sa velikim dobavljačima naoružanja sve neposrednije prepliću.
