Poljska sprovodi jednu od najvećih vojnih reorganizacija u savremenoj evropskoj istoriji, ali njeni najnoviji potezi pokazuju da se više ne oslanja samo na masovnu kupovinu tenkova, artiljerije i raketnih sistema. Varšava sada nastoji da poveže tešku oklopnu tehniku, bespilotne letelice, izviđačke sisteme i civilne stručnjake u jednu mnogo širu vojnu strukturu. Deo tih promena već je vidljiv u jedinicama, dok su drugi programi tek u fazi organizovanja.
Posebno zanimljiva inicijativa dolazi izvan tradicionalnih vojnih struktura. Ministarstvo odbrane želi da iskoristi znanje hiljada građana koji upravljaju dronovima, a istovremeno razvija sopstvene sisteme za izviđanje i obradu podataka. Rat u Ukrajini pokazao je da savremena vojska ne zavisi samo od broja tenkova, već i od brzine kojom informacije stižu od izviđača do jedinica koje otvaraju vatru.
Ogromna ulaganja, međutim, već opterećuju državne finansije, dok se u poljskom društvu ponovo otvara pitanje obavezne vojne službe. Varšava mora istovremeno da obezbedi novo naoružanje, dovoljno obučenog ljudstva i industriju sposobnu da održava različite američke, južnokorejske i domaće sisteme. Razmere tih planova najbolje se vide kroz nekoliko programa koji su tokom oktobra dobili novi zamah.
Legija dronova: poljska vojska poziva civilne operatere
Poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš najavio je 14. oktobra, tokom vežbe Blue Eye-26, stvaranje posebne strukture pod nazivom Dron Legion. Za njenu organizaciju zadužen je general Vitold Bartošek, komandant poljskih snaga za bespilotne sisteme, a osnovnu bazu činili bi civilni operateri dronova sa odgovarajućim iskustvom i sertifikatima. Plan obuhvata i dobrovoljne vatrogasce, pripadnike civilne zaštite i druge stručnjake koji bi u kriznim situacijama mogli da podrže vojsku.
Nova struktura nije zamišljena kao klasična vojna jedinica u kojoj bi svi članovi morali da nose uniformu. Njen zadatak je stvaranje organizovane mreže ljudi koji već poseduju praktične veštine upravljanja bespilotnim letelicama, održavanja opreme i rada sa savremenim senzorima. Model se oslanja na postojeće poljske inicijative Cyberlegion i Medlegion, koje povezuju civilne stručnjake sa sistemom odbrane.
Tokom vežbe Blue Eye-26 testirani su FPV dronovi, mikro i mini bespilotne letelice, uključujući njihovu saradnju sa vojnim jedinicama i helikopterima AW149. Kosinjak-Kamiš je tada izneo posebno zanimljiv podatak: ulaganja u dronove i protivdronovske sisteme porasla su sa 100 miliona zlota 2023. na 26 milijardi zlota u 2026. godini. Njegov cilj je da svaka poljska pešadijska grupa dobije sopstvene bespilotne sposobnosti, dok se u jedinicama otvaraju laboratorije za modifikaciju i ispitivanje dronova.
Stigli su i „Dabrovi”: Poljska menja sovjetske izviđače
Uporedo sa razvojem dronova, poljska vojska počela je da uvodi nova laka oklopna izviđačka vozila LOTR Kleszcz, razvijena na platformi Bóbr-3, čiji naziv na poljskom znači dabar. Nova vozila stigla su i u 15. mehanizovanu brigadu u Gižicku, koja pripada 16. mehanizovanoj diviziji na severoistoku zemlje. Njihov zadatak je zamena zastarelih sovjetskih BRDM-2, koji su decenijama korišćeni za izviđanje i osmatranje.
Kleszcz je oklopno vozilo pogona 4×4, namenjeno petočlanoj izviđačkoj posadi, a razvila ga je poljska kompanija AMZ-Kutno sa domaćim vojnim istraživačkim organizacijama. Opremljen je optoelektronskim senzorima, izviđačkim radarom i zaštićenim komunikacionim sistemima koji omogućavaju prenos podataka drugim vozilima, helikopterima i komandnim mestima. Njegova osnovna vrednost nije u vatrenoj moći, već u mogućnosti da otkrije protivničke položaje, obradi informacije i brzo ih prosledi jedinicama koje raspolažu teškim naoružanjem.
Prvim izvršnim ugovorom naručeno je 28 vozila za približno 800 miliona zlota, zajedno sa obukom i logističkom podrškom. Širi okvirni program Kleszcz predviđa mogućnost nabavke ukupno 286 izviđačkih vozila do 2035. godine. Povezivanje takvih platformi sa bespilotnim sistemima trebalo bi da omogući poljskim jedinicama znatno bolji pregled bojišta nego što su ga pružali dosadašnji izviđački transporteri.
Abrams i K2: dva tenka, dva potpuno različita sistema održavanja
Poljska istovremeno gradi jednu od najvećih modernih oklopnih flota među evropskim članicama NATO-a. Od Sjedinjenih Država naručila je ukupno 366 tenkova Abrams, uključujući 116 starijih M1A1 i 250 savremenijih M1A2 SEPv3, dok je sa Južnom Korejom ugovorila isporuku 360 tenkova K2. Od toga je prvih 180 K2 već isporučeno, a narednih 28 tenkova iz drugog ugovora stiglo je u avgustu 2026. godine.
Razlike između Abramsa i K2 nisu zanemarljive za vojsku koja mora da ih koristi u velikom broju. Abrams koristi gasnoturbinski motor i četvoročlanu posadu, dok K2 ima dizel motor, automatski punjač topa i tri člana posade, što podrazumeva različite lance snabdevanja, rezervne delove i postupke održavanja. Poljska zato razvija remontne kapacitete za američke tenkove, dok će deo proizvodnje modernizovane verzije K2PL biti premešten u domaće fabrike.
Varšava paralelno razvija i teško borbeno vozilo pešadije Ratel, mase oko 50 tona, koje bi trebalo da prati Abramse u borbi. Ovim projektima Poljska ne pokušava samo da zameni staru sovjetsku tehniku, već i da izgradi domaću industriju sposobnu za proizvodnju, popravku i modernizaciju velikog broja oklopnih vozila. Upravo je logistika jedan od najzahtevnijih delova čitavog programa, posebno zbog istovremenog uvođenja više različitih tehnoloških standarda.
Palantir ulazi u poljsku vojsku, a EU obezbeđuje milijarde
Poljska modernizacija obuhvata i saradnju sa američkom kompanijom Palantir, poznatom po razvoju softvera za obradu obaveštajnih podataka i podršku vojnim operacijama. Ministarstvo odbrane potvrdilo je da je saradnja započeta memorandumom od 23. decembra 2024, a kasnije je proširena u oblastima veštačke inteligencije, informacionih tehnologija i sajber bezbednosti. Slične platforme već imaju značajnu ulogu u ukrajinskim operacijama sa dronovima, gde se izviđački podaci, satelitski snimci i algoritmi povezuju u jedinstven sistem.
Finansijsku podršku Varšava dobija i kroz evropski program SAFE, u kojem joj je odobreno 43,7 milijardi evra povoljnih kredita. Prva isplata od 6,6 milijardi evra izvršena je 29. maja 2026, a sredstva su namenjena nabavci naoružanja, razvoju protivvazdušne odbrane, dronovima i domaćoj industriji. Sam program uključuje i nabavku 190 kompleta izviđačkih dronova FlyEye, sa po četiri letelice u kompletu, kao i više od 400 kompleta lutajuće municije Warmate.
Skoro 50 milijardi dolara za vojsku, ali deficit ne nestaje
Poljski nacrt budžeta za 2027. predviđa ukupne rashode za odbranu od 198,1 milijarde zlota, odnosno približno 50 milijardi dolara, uključujući sredstva Fonda za podršku oružanim snagama. To predstavlja 4,51 odsto očekivanog BDP-a, čime Poljska ostaje među članicama NATO-a koje izdvajaju najveći deo nacionalne proizvodnje za vojsku. Istovremeno, poljska vlada očekuje deficit opšte države od oko 7,1 odsto BDP-a, dok novi krediti i postojeći ugovori donose obaveze koje će se otplaćivati godinama.
Veliki vojni budžet prati i ambicija stvaranja oružanih snaga koje bi zajedno sa obučenom rezervom dostigle 500.000 ljudi. Međutim, Poljska se suočava sa pitanjem kako obezbediti dovoljno ljudstva za nove jedinice, zbog čega se ponovo raspravlja o obaveznom vojnom roku, suspendovanom 2009. godine. Prema istraživanju United Surveys koje je objavljeno u oktobru, povratak obavezne službe podržava 47,4 odsto ispitanika, dok se 46,1 odsto protivi.
Još zanimljiviji je podatak da 72,5 odsto anketiranih smatra da bi eventualna obavezna vojna služba ili obuka trebalo da obuhvati i žene, mada većina predviđa drugačije zadatke, poput medicine i logistike. Poljska vlada zasad razvija dobrovoljne programe obuke i širenje rezervnog sastava, dok se nova „Legija dronova” uklapa upravo u model angažovanja građana koji nisu profesionalni vojnici. Time se vojna reorganizacija Varšave širi daleko izvan klasičnih tenkovskih brigada, u oblast civilnih tehničkih veština, digitalnog komandovanja i masovne upotrebe bespilotnih sistema.
