Tri britanske strateške podmornice na nuklearni pogon istovremeno su isplovile na more, što predstavlja neuobičajen događaj za Kraljevsku mornaricu, koja poslednjih godina ima ozbiljnih problema sa održavanjem svoje podvodne flote. Reč je o tri od ukupno četiri podmornice klase Vanguard, naoružane interkontinentalnim balističkim raketama Trident II D5. Najmanje jedna od njih nalazi se na redovnoj nuklearnoj patroli, dok su preostale dve angažovane u aktivnostima čiji detalji nisu javno objavljeni.
Vest je prvi objavio britanski Tajms, pozivajući se na mornaričke izvore koji ovakvo raspoređivanje opisuju kao retkost. Prema njihovim procenama, britanska mornarica godinama nije imala tri strateške podmornice istovremeno na otvorenom moru, prvenstveno zbog dugotrajnih remonta i ograničene raspoloživosti plovila. Sadašnji raspored zato privlači pažnju ne samo zbog nuklearnog naoružanja već i zbog pitanja koliko se britanska podmornička flota zaista oporavila.
Zanimljivo je i vreme u kojem se sve događa. London je prethodnih dana učestvovao u zajedničkoj nuklearnoj vežbi sa Francuskom, dok je britanski parlament objavio upozoravajući izveštaj o ozbiljnom nedostatku protivpodmorničkih fregata potrebnih za operacije na severnom Atlantiku. Sve se odvija uz pojačanu pažnju NATO-a prema aktivnostima ruske Severne flote.
Tri podmornice na moru, četvrta u remontu
Britanska mornarica raspolaže sa četiri strateške podmornice klase Vanguard: HMS Vanguard, HMS Victorious, HMS Vigilant i HMS Vengeance. Prema pisanju Tajmsa od 27. oktobra, tri su trenutno na moru, dok se četvrta, HMS Victorious, nalazi na dugotrajnom remontu u mornaričkoj bazi Devonport. Britansko Ministarstvo odbrane odbilo je da komentariše njihove konkretne zadatke.
Uobičajeni sistem britanskog nuklearnog odvraćanja zasniva se na stalnoj patroli jedne podmornice, dok ostale prolaze održavanje, pripreme ili obuku. Takav raspored omogućava da najmanje jedan nosač nuklearnih raketa bude u skrivenom položaju, spreman za izvršenje naređenja, bez potrebe za isplovljavanjem tokom izbijanja krize. Britanija ovu praksu održava neprekidno od 1969. godine, u okviru sistema Continuous At-Sea Deterrence.
Prema podacima organizacije Nukewatch UK, jedna podmornica napustila je bazu Faslejn 12. aprila, dok su još dve isplovile 12. i 14. oktobra. Organizacija je registrovala slično istovremeno prisustvo tri podmornice na moru i krajem oktobra 2022. godine. Trenutna aktivnost može odgovarati smeni nuklearnih patrola i ispitivanju broda nakon remonta, ali predstavlja znatno bolju raspoloživost nego tokom prethodnih godina.
Patrole duže od 200 dana otkrile su dubinu problema
Najzanimljiviji deo priče nije broj podmornica koje su isplovile, već razlog zbog kojeg je taj broj postao toliko neobičan. Britanska mornarica godinama se suočava sa produženim remontima, nedostatkom specijalizovanog osoblja i preopterećenjem servisnih kapaciteta. Posledica su nuklearne patrole koje traju znatno duže nego što je nekada bilo uobičajeno.
Tokom aprila 2026. završena je patrola duga 205 dana, dok je svih devet prethodnih patrola trajalo više od pet meseci. Tako dugi boravci pod vodom opterećuju posadu, povećavaju zahteve za održavanje i smanjuju vreme za popravke pre narednog angažovanja. Problem postaje ozbiljniji zbog starosti samih podmornica Vanguard, koje su počele da ulaze u službu još početkom devedesetih godina.
Ova situacija neposredno je povezana sa problemima britanske flote jurišnih podmornica Astute, čija je operativna raspoloživost tokom juna pala na nulu. Strateške podmornice Vanguard imaju prioritet pri korišćenju ograničenih remontnih kapaciteta, čime se dodatno opterećuje održavanje drugih podvodnih snaga. Povratak treće strateške podmornice u redovnu rotaciju mogao bi zato da smanji pritisak na posade i brodogradilišta.
Šta nosi Vanguard i koliko je pouzdan Trident?
Podmornice klase Vanguard duge su približno 150 metara, imaju podvodni deplasman od oko 15.900 tona i koriste nuklearne reaktore Rolls-Royce PWR2. Svaka raspolaže sa 16 lansirnih silosa za američke balističke rakete Trident II D5, sposobne za nošenje više nuklearnih bojevih glava sa pojedinačnim navođenjem. Britanija koristi sopstvene nuklearne bojeve glave, ali se same rakete nabavljaju i održavaju kroz dugogodišnji sporazum sa Sjedinjenim Državama.
Kapacitet od 16 raketa ne znači da svaka podmornica na patroli nosi maksimalno naoružanje. Pre nego što je London 2021. prestao da objavljuje ove podatke, zvanično ograničenje iznosilo je najviše osam operativnih raketa i 40 nuklearnih bojevih glava po podmornici na patroli. Današnje stvarno opterećenje nije javno dostupno.
Pouzdanost raketnog sistema našla se pod posebnom pažnjom nakon što je britanska podmornica HMS Vanguard u februaru 2024. doživela neuspešno probno lansiranje rakete Trident II. Projektil je ubrzo nakon izlaska iz lansirnog silosa pao u more, što je bio drugi uzastopni neuspeh britanskog probnog lansiranja, nakon incidenta iz 2016. godine. Britansko Ministarstvo odbrane tada je insistiralo da su posredi problemi tokom testiranja, a ne dokaz neispravnosti čitavog nuklearnog sistema.
Britanski parlament upozorava: nedostaju brodovi koji treba da štite podmornice
Dok tri strateške podmornice borave na moru, britanski parlament je 22. oktobra objavio izveštaj koji ukazuje na ozbiljan nedostatak fregata za protivpodmorničko ratovanje. Kraljevska mornarica trenutno raspolaže sa samo pet fregata opremljenih vučenim sonarima Sonar 2087, dok joj je prema sopstvenim zahtevima potrebno najmanje osam. Ovi brodovi važni su i za otkrivanje protivničkih podmornica koje bi mogle da prate britanske strateške nosače prilikom napuštanja baze Faslejn.
Posebnu pažnju izaziva povlačenje fregata HMS Richmond i HMS Iron Duke tokom 2026, uprkos prethodnim ulaganjima u njihovo održavanje. Njihove zamene, savremene protivpodmorničke fregate Tip 26, još nisu ušle u operativnu upotrebu, pa bi nedostatak odgovarajućih brodova mogao da potraje godinama. Parlamentarni odbor upozorio je da bi britanska mornarica tek 2037. mogla da dostigne planirani broj fregata sa naprednim vučenim sonarima ukoliko se ostvare određeni rizici u rasporedu isporuka.
London istovremeno razvija zajedničku protivpodmorničku flotu sa Norveškom, koja planira nabavku najmanje pet fregata Tip 26, dok će Britanija koristiti osam. Brodovi će biti namenjeni operacijama na severnom Atlantiku i zaštiti podvodne infrastrukture, posebno u područjima gde deluju ruske podmornice. Međutim, planirano povećanje snaga ne rešava trenutni nedostatak plovila sposobnih za takve zadatke.
Nuklearne vežbe sa Francuskom i nova generacija podmornica
Raspoređivanje tri podmornice događa se samo nekoliko dana nakon što su britanski Eurofighter Typhoon i francuski Rafale učestvovali u prvoj zajedničkoj francusko-britanskoj vežbi simuliranog nuklearnog udara. Tokom vežbe Rummy, održane 20. i 21. oktobra, britanski lovci pružali su zaštitu francuskim avionima koji su simulirali upotrebu nuklearnog naoružanja. Reč je o prvom takvom zajedničkom angažovanju dve evropske nuklearne sile.
Istovremeno prisustvo tri strateške podmornice i zajedničke nuklearne vežbe privlači pažnju Moskve, ali britanski pomorski izvori ne povezuju ove događaje sa promenom stepena nuklearne pripravnosti. London već decenijama održava stalno nuklearno patroliranje, dok dodatna isplovljavanja mogu biti deo ciklusa obuke i zamene posada. Zato je najznačajnija novost činjenica da je britanska mornarica ponovo uspela da istovremeno angažuje tri starije strateške podmornice.
Njihova buduća zamena biće nova klasa Dreadnought, najveća strateška podmornica koju je Britanija do sada razvijala. Četiri plovila ove klase trebalo bi da postepeno zamene Vanguard tokom tridesetih godina, uz nastavak korišćenja raketa Trident II D5. Britanska vlada je u julu 2026. odobrila dodatnih 8,4 milijarde funti za narednu fazu programa, dok će sadašnje podmornice morati da održavaju nuklearno odvraćanje sve do ulaska njihovih naslednika u službu.
