Dana 5. jula 2023. godine, oko 10.40 časova, ruski avioni Su-35 su se “opasno i neprofesionalno ponašali” dok su izveli takozvanu misiju presretanja američkih dronova u vazdušnom prostoru Sirije, navodi se u svim zapadnim medijima.
Dok su tri američka drona MQ-9 bila u navodnoj misiji protiv ciljeva ISIS-a, tri ruska borbena aviona počela su da prate dronove.
Suprotno utvrđenim normama i protokolima, ruski avioni su koristili nekoliko „mamaca“ ispred dronova u pokušaju da im poremete let. Američke bespilotne letelice su bile prinuđene da izvode manevre izbegavanja, saopštilo je Centralno vazduhoplovstvo SAD.
Pored toga, ruski pilot je pozicionirao svoj avion ispred drona MQ-9 i pokrenuo naknadno sagorevanje, pokušavajući tako da ošteti američku letelicu, navode.
Takvo ponašanje ruskih aviona predstavlja pokušaj da se obore američke letelice bez formalnog upuštanja u direktan sudar. Ovo nije prvi slučaj ove vrste, Amerikanci su se već žalili na slično.
Komanda američkog vazduhoplovstva na Bliskom istoku objavila je u aprilu nekoliko video snimaka na kojima se vide dva susreta u sirijskom vazdušnom prostoru između američkih aviona F-16 i potpuno naoružanih ruskih aviona Su-35, NATO kodnog imena Flanker-E.
U to vreme, šef američke Centralne komande, general Majkl „Erik“ Kurila, rekao je da je došlo do „značajnog povećanja“ agresivnih vazduhoplovnih aktivnosti ruskih aviona iznad ili blizu oblasti u kojima u Siriji deluju snage “međunarodne koalicije” predvođene SAD.
Takođe, u martu ove godine ruski borbeni avion oborio je američki dron MQ-9 iznad Crnog mora. Incident u kojem su Rusi presreli američku izviđačku bespilotnu letelicu, što je dovelo do njenog gubitka, dogodio se 14. marta ove godine. Rusi su je čak i izvukli iz mora radi daljeg proučavanja.
Tada su dva ruska borbena aviona Su-27 izvela vešt manevar presretanja američke bespilotne izviđačke letelice MQ-9 koja je obavljala izviđanje iznad Crnog mora.
Ruski Su-27 izbacio je gorivo ispred drona MQ-9 i okrznuo u elisu motora bespilotne letelice MQ-9 nakon što je izveo nekoliko manevara iz neposredne blizine sa američkom letelicom.
Amerikanci tvrde da, usled oštećenja, dron nije mogao da se vrati u bazu, pa je odluku donela komanda vazduhoplovstva SAD da obore dron u Crno more. Odmah zatim, F-35 lovci su pokušali da presretnu ruski MiG-31 nekoliko sati nakon što je Su-27 „oborio“ dron MQ-9 Reaper.
Gomilaju se tenzije u razorenoj Siriji, gde rat besni već više od 12 godina, o čemu smo nedavno pisali.
Da li se MQ-9 Reaper može suprotstaviti Su-35?
MQ-9 Reaper je kreiran za izviđanje i napad na kopnene ciljeve. Najčešće se ovaj dron može videti opremljen raketama vazduh-zemlja. Ovo nisu rakete za suprotstavljanje lovcu. Međutim, do 2020. godine, američko vazduhoplovstvo je sprovelo najmanje tri poznata uspešna testiranja rakete vazduh-vazduh AIM-9 Sidewinder namontirane upravo na MQ-9 Reaper.
U borbenim misijama, američka bespilotna letelica bi mogla da bude opremljena raketama vazduh-vazduh. Prvo testiranje rakete vazduh-vazduh u zajedničkoj upotrebi sa američkim dronom dogodilo se 2017. Tada se američko vazduhoplovstvo pohvalilo da je uspešno pogodilo pravi vazdušni cilj – bespilotni letelicu BQM-167.
Ranim modelima MQ-9 nedostajale su elektronske protivmere za suprotstavljenje neprijateljskim projektilim. Danas, međutim, Reaper može da obezbedi elektronske i potrošne protivmere. Slaba karika u ovim savremenim protivmerama je to što su one usmerene na suprotstavljanje kopnenoj, a ne vazdušnoj pretnji.
Međutim, američki stručnjaci kažu da MQ-9 Reaper može izgraditi bolje elektronske i potrošne vazdušne protivmere ako se koristi u kombinaciji sa AIM-9X Block II. Dakle, radarski i elektronski sistemi za ratovanje na obe platforme dali bi bolju svest operateru dronova.
Iako dron nije dizajniran za vođenje vazdušnih borbi, dolazimo do zaključka da može da se brani od vazdušnih pretnji. Međutim da li će ova zaštita biti efikasna? Može li se dron ravnopravno boriti sa avionom i može li izaći kao pobednik?
Jedini poznat slučaj borbe drona lovca
Jedini poznat slučaj borbe drona lovca se dogodio prošle godine u Ukrajini kada je ukrajinski pilot MiG-29 pogodio dron Shahed-136, a ostaci uništenog drona, međutim, ozbiljno oštećuju lovca i avion pada na zemlju, dok se pilot katapultirao.
Naravno, to nije borba prsa u prsa koju tražite. Dronovi, poput MQ-9, idalje nisu usavršeni dovoljno da se bore sa vazduhoplovnim ciljevima. Međutim, ako pođemo od činjenice da je Shahed dron kamikaza dizajniran da nanese štetu kada eksplodira, možemo reći da je odradio svoj posao.
MQ-1 Predator protiv MiG-25
Vraćajući se na studiju slučaja MQ-9 Reaper, moramo da se vratimo još dalje u istoriju – do vremena kada je stvoren. MQ-9 je zasnovan na prvom dronu te vrste MQ-1 Predator. Predator se borio u borbama vazduh-vazduh i ima iskustva, međutim, ni njegova bitka se nije završila slavno.
Irački MiG-25 je napadnut od strane MQ-1 Predatora. Dron na njega ispaljuje dve rakete vazduh-vazduh. Avion im izmiče uspešnim manevrisanjem i zauzvrat ispaljuje raketu vazduh-vazduh fatalnu za američki dron.
Nakon pada na zemlju, Predator je potpuno uništen, a incident su dokumentovale i video kamere drona. Možete ga pogledati u videu iznad.
Postoji nekoliko drugih oborenih MQ-1 Predatora u istoriji. Svi dosadašnji primeri pokazuju da dron može biti naoružan potrebnim oružjem, ali još nije u stanju da vodi ravnopravnu bitku sa avionima.
Sporiji je, prilično loš manevarski, pogotovo u odnosu na lovce, ali i teško da može da pobegne nakon presretanja. Ne zaboravimo još jednu stvar – lovci lete na mnogo većoj visini. Imaju potisak o kome dron može samo da sanja pogotovo sa svojim elektromotorima.
Incident u Crnom moru nam pokazuje da lovac sa iskusnim pilotom može da se suprotstavi dronu a da uopšte ne koristi oružje. Samom činjenicom da dronovi ponekad mogu da uzvrate paljbu ne znači da mogu da pobede.
Verovatno je to razlog da trenutno nema informacija da je bilo koji dron MQ-9 Reaper na svetu naoružan raketama vazduh-vazduh otišao na zadatak.
SAD u Siriji
SAD su ušle u Siriju 2015. godine pod izgovorom borbe protiv ISIS-a. Danas ima oko hiljadu vojnika i privatnih vojski, respoređenih nekoliko baza koje se nalaze uglavnom na naftnim i gasnim poljima u severoistočnoj Siriji i garnizona koji blokira strateški autoput između Damaska i iračkog Bagdada u jugoistočnoj oblasti al-Tanf.
Svedočeći pred Komitetom za oružane snage Predstavničkog doma SAD 23. marta, general Erik Kurila, koji nadgleda američke snage na Bliskom istoku kao šef Centralne komande, rekao je da su američke trupe bile na udaru grupa koje podržava Iran oko 78 puta od početka 2021.
Uprkos povećanju napada na američke trupe u Siriji, izgleda da Vašington ne planira da napusti zemlju u bliskoj budućnosti. Bajdenova administracija posmatra američko vojno prisustvo tamo kao sredstvo pritiska i na Damask i na Teheran.
А по ком основу сте ви и ваши дронци тј. дронови, уопште у Сирији? Пакујте кофере и кући ако је и то што сада зовете вашом кућом заиста ваше а не отето од староседелаца тзв америке?! Па где онда да идете? Па одговор је исти као што је је Павле Вујисић одговорио у филму Повратак отписаних на питање “Госн министре, куда ћемо ми ако комунисти крену на Београд?” “У вра..ју матер!”.