Nemačke obaveštajne službe dobijaju ovlašćenja koja daleko prevazilaze tradicionalno prikupljanje informacija i praćenje bezbednosnih pretnji. Bundestag je 13. novembra usvojio zakon kojim se BND-u otvara mogućnost izvođenja aktivnih operacija protiv ciljeva u inostranstvu, uključujući sajber sabotaže i ometanje proizvodnih kapaciteta. Berlin ovim potezom pravi značajan zaokret u načinu na koji njegove civilne obaveštajne službe mogu da deluju.
Za reformu je glasalo 308 poslanika, 190 je bilo protiv, dok je 71 ostao uzdržan. Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint predstavio je promene kao istorijsku reformu nemačkog obaveštajnog sistema. Nova ovlašćenja obuhvataju i proširenje domaćeg nadzora, kao i primenu veštačke inteligencije i biometrijske analize podataka.
Od prikupljanja informacija do sabotaže
Prema obrazloženju nemačke vlade, BND će pod određenim uslovima moći da prodire u informacione sisteme stranih objekata, uključujući laboratorije za hemijsko oružje i fabrike bespilotnih letelica. Među predviđenim merama nalaze se onesposobljavanje servera, brisanje ukradenih podataka i ubacivanje neispravnih komponenti u lance snabdevanja. Takve operacije podrazumevaju aktivno ometanje protivničkih kapaciteta, a ne samo praćenje njihovih aktivnosti.
Ovakav razvoj događaja nije iznenadan, jer je Berlin još krajem 2025. godine započeo pripreme za proširenje ovlašćenja BND-a na sabotaže i ofanzivne operacije van nemačkih granica. Tadašnje najave predviđale su prelazak sa pretežno obaveštajnog rada na neposredno delovanje protiv infrastrukture koju nemačke vlasti smatraju izvorom pretnje. Usvajanjem reforme taj koncept dobija konkretan zakonski okvir, uz propisana ograničenja i mehanizme kontrole.
Od Rajnharda Gelena do novih operativnih ovlašćenja
Nemački obaveštajni aparat ima dugu istoriju, koja obuhvata pruske službe, obaveštajne strukture Nemačkog carstva i nacističkog perioda, kao i njihovu posleratnu reorganizaciju. Posebno mesto zauzima Rajnhard Gelen i njegova posleratna obaveštajna organizacija, izgrađena uz američku podršku nakon 1945. godine. Gelen, nekadašnji načelnik nemačke vojne obaveštajne službe za Istočni front, postao je 1956. prvi direktor BND-a, koji je nastao na osnovama njegove organizacije.
Sedam decenija kasnije, BND dobija nova sredstva za delovanje izvan nemačke teritorije, dok Savezna kancelarija za zaštitu ustava (BfV) dobija proširena ovlašćenja za tajne intervencije unutar zemlje. Vlada reformu opravdava porastom špijunaže, sabotaža i sajber napada, dok opozicija upozorava na opasnost od narušavanja građanskih prava i nedovoljno jasnih granica rada službi. Najosetljivije operacije trebalo bi da budu pod prethodnom kontrolom Nezavisnog kontrolnog saveta.
Pored političkih i pravnih posledica, reforma otvara i pitanje odnosa između obaveštajnih operacija i državnog suvereniteta. Sajber sabotaža izvršena protiv infrastrukture druge države može imati stvarne posledice po njenu industriju i bezbednost, čak i bez fizičkog prisustva operativaca na terenu. Upravo zato će način primene novih ovlašćenja biti važan koliko i samo usvajanje zakona.
смешно,па шта тај бнд ради на простору Југославије,чијом је највећом заслугом постала бивша? Саботаже ? Па они колико су напора уложили да униште Југославију и сатанизују Србе,да су само 10% те снаге уложили у своју државу можда би постали нормални……
Boze, opameti naciste dok jos imaju vremena da predomisle.
U danasnjim uslovima za Ruse Juzna Amerika i nije tako daleko.
To znači da su dali povod da se i njima to mnogo aktivnije radi. Što će da im se pale fabrike od “slučajnih” indcidenata… i neka će, jedva čekam!