Bombardovanje gasovoda Severni tok od strane Sjedinjenih Država u septembru prošle godine, kako tvrdi istraživački novinar Sejmur Herš, verovatno je podstaklo ruske energetske kompanije da formiraju svoju privatnu kompaniju za obezbeđenje, poput Vagnera.
Gazprom njeftu, ruskom energetskom gigantu, dozvoljeno je da formira svoju vojsku, prema naređenju ruskog premijera Mihaila Mistušina.
Iako tačan statut i orijentacija nove grupe nisu poznati, ona će dodati još jedan sloj bezbednosnim formacijama koje štite Rusiju. Ovog puta, ruska energetska industrija se treba obezbediti nakon povećane prodaje nafte i gasa u prošloj godini.
Dokument, koji je objavljen u glasniku ruske vlade i od strane mnogih proukrajinskih naloga na socijalnim mrežama, nalaže osnivačima organizacije da budu Javno akcionarsko društvo Gasprom njeft, koje će imati udeo od 70%. Preostalih 30% biće u vlasništvu novoformiranog preduzeća za privatno obezbeđenje, „Kadrovski centar“.
Herš, novinar dobitnik Pulicerove nagrade, tvrdi da su ronioci američke mornarice podmetnuli moćni eksploziv ispod gasovoda pod pokroviteljstvom NATO pomorskih vežbi BALTOPS. Norveška vojska je zatim daljinski aktivirala eksploziv nakon što je dobila naređenje od Bele kuće.
Ukrajinska nervoza oko ruske privatne vojske
Heršovo eksplozivno otkriće izazvalo je šok u Zapadnim prestonicama, a reakcija Rusije je bila kritična, ali u isto vreme nije bila iznenađena. To se može objasniti sumnjom koju su izrazili mnogi u ruskom rukovodstvu na SAD još od eksplozije gasovoda.
Predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin pozvao je na međunarodnu istragu o „terorističkom napadu“, za koji je rekao da je čak i ugrozio energetsku bezbednost američkih saveznika poput Nemačke. Bela kuća je odbacila izveštaj kao „potpuno lažan i potpunu fikciju“, dok su CIA i američki Stejt department demantovali.
Strah da će nova bezbednosna kompanija postati poput PMC Vagnera u Ukrajini je izrazit. Otuda se nastavlja ruska „trka u naoružanju“ među glavnim političkim igračima, koji aktivno stvaraju privatne armije, po ugledu na privatnu vojnu kompaniju Jevgenija Prigožina, Vagner“, navodi se u saopštenju ukrajinaca.
Vagner je u velikoj meri uključen u Specijalnu vojnu operaciju (SVO), igrajući značajnu ulogu u zauzimanju Soledara i delova Bahmuta (Artemovsk).
Ukrajinski parlament je označio Vagner kao međunarodnu kriminalnu organizaciju i pozvao strane vlade da učine isto 6. februara. Ministarstvo finansija SAD je 26. januara označilo Vagnera kao „značajnu transnacionalnu kriminalnu organizaciju“ i uvelo sankcije. Pored SVO u Ukrajini, amerikancima posebno smeta prisustvo Vagnera u afričkim državama.
Da li je “energetski Vagner” pretnja?
Osnivanje takve grupe na prvi pogled može izgledati Zapadu opasno, ali detaljnije čitanje šireg geopolitičkog i energetskog scenarija predstavlja drugačiju sliku. Mistušinova naredba navodi da je u pitanju „bezbednosna“, a ne „vojna“ organizacija.
Iz perspektive Rusije, sankcije njenim energetskim kompanijama poput Gasproma ili Rosnjefta ugrožavaju i međunarodne klijente, a to su vlade brojnih država.
Nezapamćene sankcije amerikanaca i masovno otimanje imovine navele su rusku vladu da uoči rizik svoje imovinu u inostranstvu. Angažovanje privatnog obezbeđenja u trenucima kada sankcije sprečavaju međunarodne organizacije da se bave Gasprom njeftom je teško, a korišćenje usluga Vagnera učinilo bi to kontroverznim.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izrazio je ovu bojazan na zajedničkoj konferenciji za novinare sa svojim iračkim kolegom Fuadom Huseinom ranije ovog meseca.
Sve veće aktivnosti na istraživanju energetike Rusije na Arktiku takođe stavljaju stvari u perspektivu. U junu 2021. Novatek i Gasprom njeft su osnovali zajedničko preduzeće za razvoj licencne oblasti Severno-Vrangelevski na Arktiku.
U novembru iste godine javljeno je da Gasprom njeft istražuje resurse krajnjeg severnog poluostrva Gidan, najsevernije kopnene naftne provincije na svetu.
Stoga se ne čini da će privatna bezbednosna kompanija Staff Center (Kadrovski Centar), kad konačno poprimi oblik, predstavljati neposrednu pretnju Ukrajini ili učestvovati u akciji u zonama sukoba. Biće i te kako zauzeti čuvanjem ruskih projekata istraživanja i transporta energije u Rusiji i van nje.
