Ruska vojska počela je borbenu upotrebu nove generacije dronova-presretača „Sokol-3“, razvijene za uništavanje brzih ukrajinskih bespilotnih letelica. Najnovija verzija dostiže brzinu do 400 kilometara na čas, čime se približava performansama pojedinih dronova sa mlaznim motorima. Ruski konstruktori su za relativno kratko vreme praktično udvostručili brzinu prethodne generacije, dok se novi sistem već ispituje u uslovima stvarnih borbenih dejstava.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je 12. novembra da su pripadnici 297. protivvazdušne raketne brigade grupe snaga „Centar“ upotrebili „Sokol-3“ za presretanje ukrajinskih jurišnih bespilotnih letelica na dnjepropetrovskom pravcu. Objavljeni su i snimci rada posada, uključujući pripremu letelice, lansiranje i dejstva protiv vazdušnih ciljeva. Novi presretač namenjen je prvenstveno odbrani položaja, vojne tehnike i logističkih pravaca od napada iz vazduha.
Od 150 do 400 km/h za nekoliko generacija
Razvoj „Sokola-3“ nastavak je programa jeftinih ruskih dronova-presretača koji se već koriste na frontu. Raniji „Sokol-I“, upotrebljavan zajedno sa sistemima „Jolka“ i „Guska“, dostizao je približno 150 kilometara na čas i koristio relativno jednostavnu konstrukciju od lakih materijala. Takve letelice bile su pogodne za presretanje sporijih izviđačkih i jurišnih dronova, uključujući ukrajinske „Hornete“.
Prema rečima Dmitrija Suhanova, operatera iz jedinice za borbu protiv bespilotnih letelica 297. brigade, vojnici su tražili od konstruktora znatno brže presretače. Druga generacija „Sokola“ dostigla je brzinu od 260 do 270 kilometara na čas, dok najnoviji „Sokol-3“, poznat i kao „Crni sokol“, razvija između 360 i 400 km/h. Suhanov je početkom novembra, u razgovoru sa ratnim dopisnikom Grigorijem Vdovinom, potvrdio da su nove letelice stigle u jedinicu i da posade već obavljaju probne letove.
Modernizacija obuhvata pogonski sistem, konstrukciju i bojevu glavu. Prema opisima ruskih operatera, „Sokol-3“ je približno dvostruko manji od ranijih verzija, uz znatno veću brzinu i mogućnost presretanja zahtevnijih ciljeva. Zadržana je konfiguracija aviona sa fiksnim krilima, potisnom elisom iza trupa i kamerom u prednjem delu letelice.
Domet 30 kilometara, radna visina šest kilometara
Ruski operater Ilja Sosnin izneo je 12. novembra dodatne podatke o karakteristikama novog presretača. Prema njegovim rečima, „Sokol-3“ može da deluje na udaljenosti do 30 kilometara, dok radna visina leta dostiže 6.000 metara. U režimu samostalnog patroliranja, koji ruske posade nazivaju „slobodnim lovom“, letelica može da ostane u vazduhu približno 30 minuta.
Zbog visokih zahteva za brzinom poletanja novi model lansira se pomoću posebnog katapulta, za razliku od ranijih presretača koji su mogli da polete iz ruke operatera. Katapult obezbeđuje početnu brzinu i omogućava letelici da brzo pređe u režim presretanja. Takav način lansiranja pogodan je za mobilne protivvazdušne grupe koje deluju u blizini borbenih položaja.
Sistem se oslanja na saradnju radarskih posada i operatera bespilotnih letelica. Radar otkriva cilj, određuje njegov pravac kretanja, brzinu i visinu, nakon čega podaci stižu posadi presretača. Operater zatim koristi kameru letelice za završni prilaz i usmeravanje prema cilju.
Lov na mlazne dronove postaje novi zadatak
Najznačajnije unapređenje treće generacije odnosi se na sposobnost presretanja bespilotnih letelica sa mlaznim motorima. Ruski operateri navode da nova verzija može da sustigne i takve ciljeve, dok su njena dosadašnja borbena dejstva zvanično predstavljena kao presretanja brzih ukrajinskih jurišnih dronova. Različite brzine i putanje leta zahtevaju od posade odgovarajući izbor trenutka lansiranja i pravca prilaza.
Dron koji leti brzinom od 400 km/h za jedan minut prelazi približno 6,7 kilometara. Zbog toga je za efikasno presretanje posebno važna pravovremena radarska dojava, jer naknadno sustizanje brzog cilja može biti znatno teže od njegovog presretanja na unapred određenoj putanji. Upravo povezivanje radara sa jeftinim, brzim presretačima predstavlja jedan od pravaca razvoja ruskih sistema protivvazdušne odbrane.
Rusija istovremeno razvija više sličnih sredstava, uključujući „Molniju-PVO“, „Kaščeja“ i „Jolku“, namenjenih različitim vrstama vazdušnih ciljeva. „Sokol-3“ sada popunjava prostor između sporijih taktičkih presretača i klasičnih protivvazdušnih raketa, sa naglaskom na brzinu reagovanja i relativno jednostavnu proizvodnju. Njegovo uvođenje pokazuje koliko brzo razvoj napadnih bespilotnih letelica podstiče nastanak novih sredstava za njihovo presretanje.
