Ukrajina je izgradila novu mrežu sistema za elektronsko ratovanje oko Kijeva, namenjenu prekidanju radio-veza preko kojih ruski operateri upravljaju savremenim verzijama udarnih dronova Geranj. Oprema je raspoređena na stotinama lokacija, stvarajući svojevrsnu elektronsku kupolu koja ometa komunikaciju između bespilotnih letelica i njihovih operatera. Ovaj poduhvat pokazuje koliko se protivvazdušna odbrana menja pod pritiskom sve složenijih ruskih napada.
Američki Wall Street Journal posvetio je novom sistemu poseban osvrt 12. novembra, ističući da bi iskustvo Kijeva moglo da bude značajno i za vojske NATO-a. Elektronsko ratovanje postaje jedan od glavnih načina suprotstavljanja masovnim napadima bespilotnih letelica, posebno kada je upotreba klasičnih protivvazdušnih raketa preskupa. Međutim, ruski konstruktori istovremeno razvijaju nove komunikacione i navigacione sisteme koji povećavaju otpornost Geranja na ometanje.
Stotine položaja za elektronsko ometanje
Detalje operacije prvi je 2. novembra izneo Sergej Beskrestnov, poznat pod nadimkom „Fleš“, savetnik ukrajinskog predsednika za odbrambene tehnologije. Prema njegovim rečima, čitav sistem uspostavljen je tokom nekoliko nedelja, uz učešće glavnih ukrajinskih proizvođača opreme za elektronsko ratovanje, Generalštaba i više državnih institucija. Antene i uređaji raspoređeni su na nekoliko stotina lokacija širom prestonice.
Glavni cilj predstavlja prekid MESH radio-komunikacije koju koriste novije ruske bespilotne letelice. Reč je o mreži u kojoj dronovi mogu međusobno da prenose podatke i održavaju vezu sa udaljenim operaterima, čak i kada pojedinačni uređaji nemaju direktan kontakt sa zemaljskom stanicom. Ruski operateri tako mogu da dobijaju snimke sa kamera, prate ciljeve i menjaju zadatke letelica tokom leta.
Ovakva tehnologija već je identifikovana u modernizovanim Geranjima-2, kod kojih su ukrajinski stručnjaci još 2025. pronašli MESH modeme i kamere. Njena primena omogućava prelazak sa napada na unapred zadate koordinate na upravljanje letelicama tokom misije. Ukrajinska elektronska kupola razvijena je upravo kao odgovor na takvu promenu.
Beskrestnov tvrdi da je nova mreža primorala ruske snage da privremeno promene način upotrebe pojedinih dronova i potraže druga tehnička rešenja. Ukrajinska strana nije objavila broj letelica čije su komunikacije prekinute, niti konkretan procenat uspešnosti sistema. Njegova osnovna funkcija jeste ometanje daljinskog upravljanja, što se razlikuje od fizičkog uništavanja drona.
Dve različite elektronske bitke
U savremenim dronovima potrebno je razlikovati komunikaciju sa operaterom od satelitske navigacije. Prva omogućava prenos komandi i slike, dok druga služi za određivanje položaja i održavanje planirane putanje. Njihovo ometanje zahteva različite tehničke postupke, frekvencije i raspored opreme.
Elektronska kupola nad Kijevom prvenstveno je usmerena protiv mrežne radio-veze koju koriste daljinski kontrolisani Geranji. Istovremeno, ukrajinske snage godinama koriste uređaje za ometanje satelitskih signala GPS i GLONASS, nastojeći da poremete navigaciju ruskih dronova i navođenog naoružanja. Kombinovanje ta dva pristupa povećava pritisak na elektroniku napadačkih letelica.
Ruski odgovor razvija se već nekoliko godina, od prvih antena Kometa-M za zaštitu Geranja, Orlana, raketa i navođenih avionskih bombi. Ove antene koriste više prijemnih elemenata i digitalnu obradu signala kako bi razlikovale satelitski signal od izvora elektronskog ometanja. Ruski konstruktori postepeno povećavaju broj elemenata, čime nastoje da poboljšaju pouzdanost navigacije.
Rusija uvodi antene sa 32 prijemna elementa
Prema podacima ukrajinske vojne obaveštajne službe GUR, Rusija već masovno koristi šesnaestoelementne sisteme Kometa, dok se priprema serijska proizvodnja verzija sa 20 elemenata. Na oborenim dronovima Geranj-4 pronađene su i naprednije antene sa 32 prijemna elementa, povezane sa kineskom tehnologijom i mogućom lokalnom proizvodnjom u Alabugi. Takve konstrukcije omogućavaju istovremenu obradu signala u različitim navigacionim frekvencijskim opsezima.
Povećanje broja elemenata otežava elektronsko ometanje jer antena može preciznije da prepozna pravac iz kojeg dolazi snažan signal smetnji. Za ukrajinsku odbranu to znači potrebu za dodatnim ometačima, većim brojem položaja i stalnim prilagođavanjem frekvencija. Istovremeno, ruska industrija nastoji da takva rešenja proizvodi u dovoljno velikim količinama za masovnu upotrebu naoružanja.
Još značajniji korak predstavlja razvoj navigacije koja koristi slike terena. Najnoviji Geranj-5 K5-K dobio je sistem Susanin, sa optičkom korekcijom putanje, koji upoređuje snimke kamere sa podacima sačuvanim u memoriji računara. Takva tehnologija omogućava letelici da koriguje položaj i tokom ometanja satelitske navigacije, dok se daljinsko upravljanje i dalje oslanja na zasebne komunikacione kanale.
Elektronska kupola stvara probleme i sopstvenoj vojsci
Masovno ometanje radio-signala nosi i ozbiljan operativni problem. Ukrajinske jedinice koriste slične frekvencijske opsege za sopstvene dronove, komunikacionu opremu i prenos podataka, pa nepravilno uključivanje ometača može da poremeti rad prijateljskih sistema. Zato elektronska odbrana zahteva koordinaciju između operatera dronova, protivvazduhoplovnih jedinica i službi koje upravljaju radio-frekvencijama.
U osvrtu za Wall Street Journal, Robert Bril, direktor nemačke kompanije FibreCoat, upozorava da je zaštita sopstvene elektronike postala važan deo savremenog ratovanja. Njegova kompanija razvija materijale za elektromagnetnu zaštitu, koji mogu smanjiti uticaj neželjenih smetnji na osetljive elektronske uređaje. Takva zaštita korisna je za elektroniku unutar aviona, vozila i dronova, dok pouzdanost spoljne radio-veze zavisi i od otpornosti prijemnika, antena i komunikacionih protokola.
Za vojske NATO-a ovo predstavlja ozbiljan izazov, jer se savremeno ratovanje sve više oslanja na neprekidnu razmenu podataka između aviona, radara, komandnih centara i bespilotnih letelica. Elektronsko ometanje protivničkih sistema mora da bude usklađeno sa radom sopstvene opreme, naročito tokom zajedničkih operacija različitih rodova vojske. Iskustvo Kijeva pokazuje da velika mreža relativno jeftinih ometača može da oteža rad napadačkih dronova, ali i koliko je složeno upravljanje takvim sistemom.
Ukrajinska elektronska kupola sada je deo šire protivvazdušne odbrane koja uključuje radare, mobilne vatrene grupe, dronove-presretače i raketne sisteme. Sa ruske strane istovremeno se uvode naprednije antene, optička navigacija i autonomniji načini navođenja. Njihova paralelna modernizacija pokazuje da će otpornost elektronike i pouzdanost komunikacija imati sve veći značaj u narednim generacijama bespilotnog naoružanja.
