Indijski lovci Su-30MKI mogli bi da dobiju evropske rakete vazduh-vazduh Meteor, naoružanje koje je do sada u indijskom ratnom vazduhoplovstvu bilo rezervisano za francuske Rafale. Mogućnost se otvara zahvaljujući razvoju domaćeg radara Virupakša, koji treba da zameni ruski N011M Bars i postane jedan od glavnih elemenata modernizacije poznate kao „Super Suhoj“. Projekat je upravo dostigao važnu fazu, pošto je proizveden hardver prvog prototipa, a indijski stručnjaci započeli su integraciju njegovog softvera.
Prvi prototip Virupakše predat indijskoj vojnoj industriji
Kompanija Astra Microwave Products potvrdila je da je Organizaciji za istraživanje i razvoj odbrane (DRDO) isporučila hardver prvog prototipa radara namenjenog modernizaciji Su-30MKI. Generalni direktor kompanije M. V. Redi saopštio je tokom predstavljanja poslovnih rezultata za drugi kvartal finansijske 2026–2027. godine da je započeto povezivanje elektronskih komponenti sa firmverom i softverom. Prema njegovim očekivanjima, DRDO bi tokom 2027. mogao da pređe na narednu fazu osposobljavanja radarskog sistema.
Virupakša je razvijen u indijskom laboratorijskom centru LRDE, koristeći iskustva stečena na domaćem radaru Utam, namenjenom lovcima Tedžas. Nova stanica ima antenu prečnika približno 950 milimetara i oko 2.400 predajno-prijemnih modula izrađenih na osnovi galijum-nitrida. Ta tehnologija omogućava veliku izlaznu snagu, brzo elektronsko usmeravanje radarskog snopa i istovremeno izvršavanje različitih zadataka.
Postojeći N011M Bars predstavlja radar sa pasivnom faznom antenskom rešetkom, razvijen za ranije generacije Su-30MKI. Njegova zamena savremenim AESA radarom trebalo bi da poboljša praćenje više ciljeva, rad u uslovima elektronskog ometanja i mogućnosti upotrebe preciznog naoružanja. Virupakša je projektovan za otkrivanje vazdušnih, kopnenih i pomorskih ciljeva, dok će stvarne operativne karakteristike biti poznate nakon završetka ispitivanja.
Ova modernizacija već je deo šireg programa pretvaranja indijskih Su-30MKI u unapređenu konfiguraciju „Super Suhoj“. Pored radara, program obuhvata nove računarske sisteme, sredstva elektronskog ratovanja, komunikacionu opremu i proširenje izbora naoružanja. Indija tako nastoji da produži borbenu upotrebu svoje velike flote dvomotornih lovaca, uz smanjenje zavisnosti od uvoznih elektronskih komponenti.
Zašto MBDA ranije nije dozvolila Meteor na Su-30MKI?
Evropski konzorcijum MBDA godinama je odbijao integraciju Meteora na indijske lovce Su-30MKI i Miraž 2000, dok je za laki lovac Tedžas postavljao posebne uslove. Problem nije bio isključivo u konstrukciji aviona, već u zaštiti tehnologije radarskog navođenja, razmene podataka i povezivanja rakete sa sistemom upravljanja vatrom. Šest evropskih država koje učestvuju u programu Meteor imaju pravo odlučivanja o pristupu osetljivim tehnologijama rakete.
U prepisci iz 2018. godine MBDA je izrazila spremnost da razmotri integraciju Meteora sa radarom Utam, pod uslovom da se potvrdi njegovo potpuno indijsko poreklo. Evropski partneri zahtevali su i pristup radarskim prototipovima radi ocene bezbednosti i kompatibilnosti sistema. Ovi uslovi sada ponovo dobijaju značaj pošto Virupakša koristi tehnološku osnovu radara Utam, prilagođenu znatno većem Su-30MKI.
Ukoliko Meteor bude integrisan na Tedžas sa domaćim radarom, pojedina softverska rešenja mogla bi da se koriste i u programu „Super Suhoj“. Ipak, za Su-30MKI bi i dalje bili potrebni prilagođavanje sistema upravljanja naoružanjem, razmene podataka, mehaničkih nosača i zasebna ispitivanja. Indijski izvori zato govore o mogućnosti buduće integracije, a ne o završenom sporazumu sa MBDA.
Zašto je Meteor toliko važan Indiji?
Meteor je jedna od najnaprednijih evropskih raketa vazduh-vazduh za borbu izvan vizuelnog dometa. Za razliku od većine projektila sa klasičnim raketnim motorom na čvrsto gorivo, koristi nabojno-mlazni motor sa regulacijom potiska, što omogućava održavanje velike brzine tokom znatnog dela putanje. Time se povećavaju sposobnosti rakete da presretne cilj koji manevriše ili pokušava da se udalji velikom brzinom.
Druga važna karakteristika jeste dvosmerna veza između aviona i projektila. Meteor tokom leta može da prima nove podatke o položaju cilja, dok u završnoj fazi koristi sopstvenu aktivnu radarsku glavu za samonavođenje. Upravo je bezbednost ove komunikacije razlog zbog kojeg evropski proizvođač insistira na strogo kontrolisanoj integraciji sa radarskim i elektronskim sistemima lovca.
Značaj komunikacione opreme pokazuje i nedavna španska modernizacija Meteora, usmerena na povećanje otpornosti veze na elektronsko ometanje. Kompanija Indra razvija unapređeni sistem za prenos podataka između aviona i rakete, sa ciljem poboljšanja rada u složenim uslovima vazdušne borbe. Takve tehnologije postaju sve važnije kako se povećavaju dometi radara, sposobnosti ometanja i udaljenosti na kojima lovci pokušavaju da presretnu protivničke avione.
Indija istovremeno razvija rakete Astra Mk2 i Mk3
Meteor ipak nije jedina opcija za buduće naoružavanje indijskih Su-30MKI. Indija razvija sopstvenu porodicu raketa Astra, pri čemu se za verziju Mk2 navodi domet do približno 240 kilometara, dok se za buduću Mk3 pominje oko 350 kilometara. Reč je o različitim fazama razvoja i planiranim performansama, pa se deklarisane vrednosti ne mogu izjednačavati sa svim mogućnostima već operativnih projektila.
Indijska vojna industrija istovremeno radi na raketama za napade na zemaljske i radarske ciljeve, uključujući RudraM-II, koja je već testirana sa lovca Su-30MKI. Razvoj domaćih raketa omogućava Indiji veću kontrolu nad proizvodnjom, zalihama i budućim modernizacijama naoružanja. Eventualno uvođenje Meteora predstavljalo bi proširenje arsenala, a ne odustajanje od indijskog raketnog programa.
Kada će novi radar stići na Su-30MKI?
Proizvodnja prototipa tek je početak složenog procesa koji obuhvata laboratorijska, zemaljska i letna ispitivanja, a zatim prilagođavanje radara konkretnom avionu. Astra Microwave je predstavila plan isporuke prvih 12 radarskih kompleta do marta 2028. godine, uz kasnije povećanje proizvodnog tempa na približno 25, a potom 33 do 34 jedinice godišnje. Širi program opremanja Su-30MKI zavisi i od završetka razvoja, sertifikacije i proizvodnih ugovora.
Za indijsko ratno vazduhoplovstvo najveći značaj Virupakše nalazi se u tome što bi radar, elektronika i buduće rakete mogli da budu objedinjeni u sistem kojim domaća industrija upravlja znatno samostalnije nego ranije. Ruska vazduhoplovna platforma time bi dobila novu indijsku elektronsku arhitekturu, uz mogućnost korišćenja naoružanja različitog porekla. Pitanje Meteora ostaje otvoreno, ali isporuka prvog radarskog prototipa pokazuje da modernizacija Su-30MKI sada prelazi iz projektovanja u konkretnu integraciju opreme.
