Bespilotne letelice koje su donedavno zahtevale posebne lansirne uređaje i višeminutnu pripremu postaju dovoljno male da ih pojedinačni vojnik može nositi u rancu. Proizvođači nastoje da objedine brzinu, domet i preciznost u sistemima koji se mogu upotrebiti neposredno nakon uočavanja cilja. Poseban izazov predstavlja razvoj letelice koja iz ruke operatera može da pređe u stabilan let i zatim izvede napad bez dodatne opreme za lansiranje.
Takvi sistemi privlače pažnju zbog iskustava iz Ukrajine, gde su mali udarni dronovi postali jedno od najrasprostranjenijih sredstava za dejstvo na vozila i položaje. Njihova vrednost zavisi od brzine pripreme, otpornosti na elektronsko ometanje i mogućnosti proizvodnje u velikim količinama. Jedna američka kompanija sada je prikazala konstrukciju koja pokušava da objedini upravo te osobine.
STUD iz ruke poleteo i pogodio oklopni cilj
Kompanija XDOWN objavila je snimak demonstracije udarnog drona STUD, tokom koje vojnik baca sklopljenu letelicu u vazduh. Njena krila se gotovo trenutno otvaraju, pogon se aktivira, a dron prelazi u kontrolisani horizontalni let pre nego što udara u bočnu stranu oklopnog vozila. Prema navodima proizvođača, demonstracija je izvedena u Istočnoj Evropi, nakon više od 500 sati razvojnih i probnih letova.
Izvršni direktor kompanije Aleksandar Balan naveo je da je ispitivanjem proverena čitava sekvenca, od ručnog lansiranja do udara u zadati cilj. Objavljeni snimak pokazuje kontakt letelice sa vozilom, ali ne pruža dovoljno podataka za procenu probojnosti oklopa ili razornog dejstva eventualne bojeve glave. Nisu objavljeni ni detalji o korišćenom borbenom punjenju, pa rezultat treba posmatrati prvenstveno kao demonstraciju funkcionalnosti letelice i sistema upravljanja.
Osam dronova u jednom vojničkom rancu
STUD pripada prvoj grupi američke klasifikacije bespilotnih letelica, namenjenoj najmanjim sistemima koji mogu da se koriste na nivou pešadijskih jedinica. Dugačak je približno 44,5 centimetara, težak oko 2,36 kilograma, dok proizvođač navodi maksimalnu brzinu od 305 kilometara na čas. Deklarisani domet iznosi do 64 kilometra, a autonomija leta do 25 minuta, pri čemu nisu objavljeni uslovi u kojima su ostvarene sve navedene vrednosti.
Konstrukcija omogućava da se osam letelica smesti u jedan standardni vojni ranac, bez glomaznih lansirnih šina ili katapulta. Kompanija navodi da pojedinačni dron može da bude lansiran za manje od jedne sekunde, dok je prelazak iz sklopljenog položaja u stabilan let prikazan tokom demonstracije. Takva brzina pripreme omogućila bi pešadijskim jedinicama neposrednu upotrebu udarnih sredstava bez postavljanja posebnog lansirnog položaja.
XDOWN je razvio i prenosivi lanser BLOOPER, namenjen automatskom lansiranju STUD-a sa kopnenih položaja, bespilotnih vozila i površinskih plovila. Time ista letelica dobija mogućnost upotrebe sa više različitih platformi, bez prisustva vojnika koji bi je neposredno bacio. Sistem je još u razvojnoj fazi, a proizvođač nije objavio rezultate operativnih ispitivanja sa svim predviđenim platformama.
Izviđanje, napadi i borba protiv drugih dronova
STUD je zamišljen kao modularna letelica čija se oprema prilagođava konkretnom zadatku. Kompanija navodi moguće konfiguracije za izviđanje, elektronsko ratovanje, presretanje drugih bespilotnih letelica i napade na kopnene ciljeve. Međutim, javno predstavljena demonstracija još ne potvrđuje da su sve te funkcije razvijene do nivoa operativne upotrebe.
Sličan pristup već je primenjen kod američkog sistema Hellhound S3, koji takođe može da se nosi u rancu i koristi različite module za izviđačke i udarne zadatke. Razlika je u načinu lansiranja, jer STUD ne zahteva poseban raketni ili katapultski uređaj, već se oslanja na brzo rasklapanje krila i aktiviranje sopstvenog pogona. Za oba sistema važan je odnos mase, raspoloživog korisnog tereta, dometa i proizvodne cene.
Elektronsko ometanje ostaje ozbiljan problem
Aleksandar Balan ističe da su iskustva rata u Ukrajini uticala na razvoj STUD-a, posebno kada je reč o jednostavnosti upotrebe i zavisnosti od radio-veze. Proizvođač istražuje integraciju autonomnih funkcija koje bi omogućile nastavak zadatka uz ograničenu komunikaciju sa operaterom. Ipak, nije objavljeno koji su autonomni režimi zaista korišćeni tokom demonstracije udara.
Daleko veća američka industrija već je pokazala mogućnosti koordinisanog napada tri autonomna drona na odvojene ciljeve pod nadzorom jednog operatera, dok kompanija Palladyne AI razvija sisteme za upravljanje znatno većim grupama letelica. STUD je zasad pojedinačna modularna platforma, a ne potvrđeni deo takvog borbenog roja. Njegovo povezivanje sa složenijim autonomnim sistemima ostaje mogućnost budućeg razvoja.
Proizvodnja u SAD i pogoni u Istočnoj Evropi
Iako se STUD predstavlja kao proizvod američkog startapa XDOWN iz Kalifornije, njegov razvoj i industrijska realizacija potiču iz Istočne Evrope. Rumunska kompanija Qognifly, koju su osnovali Anton Daniči i Jon Mokanu, učestvuje u projektu i priprema proizvodnju u svom pogonu u Bukureštu, dok je direktor XDOWN-a Aleksandar Balan, a intervju s njim je obavio je ukrajinski bloger. Za sada nisu objavljeni podaci o zaključenim ugovorima sa američkom vojskom, pa se STUD nalazi u fazi demonstracija, razvoja i priprema za tržište, a ne potvrđene vojne nabavke.
XDOWN planira širenje proizvodnje od 2027. godine, uključujući moguće industrijske partnere u Istočnoj Evropi. Kompanija istovremeno pokušava da obezbedi početni investicioni kapital i priprema dodatna ispitivanja sa vojskama. Konačni ugovori, proizvodne količine i zemlje u kojima bi se letelice sklapale još nisu objavljeni.
Balan navodi da kompanija nastoji da dostigne deveti nivo tehnološke spremnosti, odnosno da dokaže pouzdanost sistema u stvarnom operativnom okruženju. Predstojeća ispitivanja treba da obuhvate različite uslove leta, ponovljivost rezultata i integraciju dodatnih autonomnih funkcija. Tek nakon toga moći će da se proceni da li STUD može da postane serijski proizvođeno vojno sredstvo, a ne samo razvojni demonstrator.
