Krajem 19. veka revolver još nije bio neprikosnoveni vladar kratkocevnog vatrenog oružja. Oružari su eksperimentisali sa različitim konstrukcijama, pokušavajući da obezbede veću pouzdanost, brže punjenje i snažniji hitac. Pojedina rešenja bila su toliko neobična da su više ličila na mehaničke eksperimente nego na oružje namenjeno svakodnevnom nošenju.
Britanski oficiri tog vremena imali su posebne zahteve, naročito tokom službe u Indiji i Africi. Od ličnog naoružanja očekivali su da funkcioniše u prašini, blatu i tropskoj vlazi, ali i da raspolaže dovoljnom zaustavnom moći za neposrednu samoodbranu. Revolveri su nudili više hitaca, ali su njihovi otvoreni mehanizmi, kvalitet izrade i problemi sa izbacivanjem čaura ostavljali prostor konkurenciji.
Jedan londonski proizvođač odlučio je da potpuno odbaci rotirajući doboš i ponudi drugačiju konstrukciju. Umesto šest komora koje se okreću ispred jedne cevi, napravljen je pištolj sa četiri nepokretne cevi i mehanizmom skrivenim u rukohvatu. Rezultat je bilo oružje koje je izgledalo zastarelo, ali je sadržalo nekoliko izuzetno naprednih tehničkih rešenja.
Od poznate londonske radionice do četvorocevnog pištolja
Čarls Lankaster započeo je karijeru londonskog izrađivača puščanih cevi 1811. godine, a 1826. proširio je posao na proizvodnju kompletnog vatrenog oružja. Njegova radionica u ulici New Bond Street stekla je reputaciju proizvođača vrhunskih lovačkih pušaka, poznatih po preciznoj obradi i neobičnim patentima. Posle njegove smrti 1847. posao su nastavili sinovi Čarls Vilijam i Alfred, dok je najvažniji deo porodičnog nasleđa kasnije preuzeo drugi konstruktor.
Henri Alfred Aleksander Torn, nekadašnji šegrt Čarlsa Vilijama Lankastera, otkupio je radionicu nakon njegove smrti 1878. godine. Zadržao je poznato ime proizvođača i počeo da razvija pištolje zasnovane na sopstvenim patentima iz 1881. i 1882. godine. Tako je nastao Lancaster Four-Barrel Pistol, jedan od najneobičnijih pokušaja da se revolveru ponudi ozbiljna alternativa.
Četiri cevi umesto doboša
Lankasterov pištolj imao je četiri cevi raspoređene u kvadrat, sa zasebnom komorom za svaki metak. Za punjenje se celokupan blok cevi prelamao nadole, čime su se istovremeno otvarala sva četiri ležišta, a zajednički izvlakač olakšavao uklanjanje čaura. Takav sistem bio je naročito zanimljiv u vreme kada su pojedini službeni revolveri zahtevali pojedinačno punjenje i vađenje ispaljenih čaura.
Najčešći primerci koristili su snažne revolverske metke .455 i .476, dok su manje verzije izrađivane i u kalibrima .380. Veliki model težio je približno 1,1 kilogram, a blok cevi bio je dugačak oko 16 centimetara. Četiri metka predstavljala su kompromis u odnosu na šestometni revolver, ali je konstrukcija imala manje otvora kroz koje su prljavština i ostaci baruta mogli da prodru u mehanizam.
Dodatnu prednost predstavljalo je odsustvo zazora između doboša i cevi, karakterističnog za revolvere. Kod Lankastera su barutni gasovi delovali kroz neprekinutu cev, bez gubitaka na tom spoju. Proizvođač je ovu osobinu koristio kao argument za snažnije dejstvo metka istog kalibra.
Rotirajući udarač: Najneobičniji deo mehanizma
Prava posebnost nalazila se unutar zatvorenog mehanizma, gde je Torn smestio rotirajući udarač koji je naizmenično aktivirao kapisle četiri metka. Svakim povlačenjem obarača mehanizam je zapinjao udarni sklop i zakretao blok sa udarnom iglom za 90 stepeni, usmeravajući je prema sledećoj komori, nakon čega je sledilo opaljenje. Tako su četiri nepokretne cevi mogle da se koriste redom, bez rotirajućeg doboša i spoljašnjeg oroza.
Pištolj je funkcionisao po principu dvostrukog dejstva, što znači da je povlačenje obarača istovremeno pripremalo i oslobađalo udarni mehanizam. Međutim, takvo rešenje zahtevalo je relativno snažan pritisak prsta, što je otežavalo precizno gađanje. Torn je zbog toga razvio još jedan neobičan dodatak.
Dva obarača za precizniji hitac
Pojedini primerci imali su dodatnu polugu smeštenu iza glavnog obarača, unutar proširenog štitnika. Njenim pritiskanjem strelac je mogao unapred da zapne mehanizam i zakrene udarač, ostavljajući glavnom obaraču samo završno oslobađanje udarnog sklopa. Time se smanjivala sila potrebna za opaljenje i olakšavalo precizno gađanje.
Ovaj raspored ličio je na dva obarača, ali nisu postojala dva nezavisna mehanizma za opaljenje. Zadnja poluga služila je za pripremu udarnog sklopa, dok je prednji obarač ispaljivao metak. Slična ideja odvojenog zapinjanja i opaljenja korišćena je i kod pojedinih lovačkih pušaka visoke klase.
Ovalne cevi koje spolja izgledaju glatko
Još jedna osobenost bila je primena Lankasterovog ovalnog ožlebljenja, patentiranog sredinom 19. veka. Unutrašnjost cevi nije imala uobičajene oštre žlebove i polja, već blago ovalan poprečni presek koji se postepeno uvijao duž cevi. Projektil je tako dobijao potrebnu rotaciju, dok su naslage olova i ostataka crnog baruta lakše uklanjane.
Takva konstrukcija bila je naročito pogodna za tadašnju municiju i održavanje oružja u terenskim uslovima. Lankaster je uspeo da spoji preciznost ožlebljene cevi sa lakšim čišćenjem, što je predstavljalo značajnu prednost pre široke upotrebe bezdimnog baruta. Ovalno ožlebljenje ostalo je jedan od najpoznatijih tehničkih doprinosa njegove oružarske škole.
Samo 712 primeraka za petnaest godina
Prema istraživanjima Dejvida Kulija, između 1882. i približno 1897. proizvedeno je svega 712 četvorocevnih Lankasterovih pištolja. Oko 85 odsto činili su veliki modeli u kalibrima .455 i .476, dok su preostali bili manji džepni primerci. Pored njih izrađena su i približno 234 dvocevna pištolja istog proizvođača.
Kupovali su ih prvenstveno imućniji britanski oficiri, putnici i lovci, često za službu ili boravak u kolonijalnim teritorijama. Pištolj nikada nije postao standardno naoružanje britanske vojske, a njegova složena izrada i cena ograničavale su širu prodaju. Krajem veka razvoj pouzdanijih revolvera i prvih praktičnih samopunećih pištolja postepeno je potisnuo ovu konstrukciju.
Danas je četvorocevni Lankaster zanimljiv primer alternativnog razvoja kratkocevnog oružja, u kojem su konstruktori tražili načine da povećaju pouzdanost bez prihvatanja klasičnog revolverskog doboša. Slična eksperimentisanja sa više cevi i drugačijim mehanizmima nastavljena su i tokom 20. veka, što pokazuje i neobični trocevni revolver sa kombinovanim dobošem i čak 18 metaka. Lankasterov pištolj ipak ostaje jedan od retkih takvih sistema koji je zaista proizvođen i korišćen tokom dužeg perioda.
