Pregovori o završetku rata u Ukrajini ponovo se približavaju trenutku u kojem bi diplomatski dogovor mogao da bude jednako komplikovan kao nastavak vojnih operacija. Posle gotovo pet godina sukoba, Moskva i Kijev i dalje različito tumače ne samo uslove mira, već i redosled koraka koji bi do njega trebalo da dovedu. Jedna strana traži rešavanje osnovnih političkih i bezbednosnih sporova pre trajnog prekida borbi, dok druga smatra da bez prethodnog primirja ozbiljni pregovori nemaju dovoljno prostora.
Američka administracija pokušava da pronađe formulu koja bi omogućila napredak bez potpunog prihvatanja zahteva bilo koje strane. Istovremeno, evropske prestonice nastoje da obezbede mesto za pregovaračkim stolom, jer bi eventualni sporazum mogao da promeni buduću vojnu i političku ravnotežu kontinenta. Razlike među učesnicima postaju posebno izražene kada se razgovor pomeri sa trenutnog fronta na dugoročne odnose Rusije, Ukrajine i zapadnih država.
U središtu nove diplomatske inicijative nalazi se pitanje koje je pratilo i prethodne pokušaje zaustavljanja rata. Može li prekid vatre opstati ukoliko strane nisu saglasne oko bezbednosnih garancija, teritorija i budućeg vojnog statusa Ukrajine? Upravo na tom pitanju zasniva se zabrinutost da bi novo primirje moglo da posluži kao predah za pripremu narednog sukoba.
Abu Dabi: Dve suprotne strategije za završetak rata
Za 10. i 11. novembar zakazani su novi pregovori Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Država u Abu Dabiju, prvi u ovom formatu od februara. Prema najavi američkog izaslanika Stiva Vitkofa, razgovori obuhvataju smanjenje eskalacije, posleratne bezbednosne garancije, humanitarna pitanja i moguće korake ka miru. Iza tog diplomatskog dnevnog reda, međutim, nalaze se dva teško uskladiva pristupa.
Moskva insistira na širem sporazumu koji bi obuhvatio teritorijalna pitanja, ograničenja ukrajinskih vojnih kapaciteta i odnose Rusije sa zapadnim vojnim strukturama. Kijev traži prekid vatre kao prvi korak, uz garancije da ruska vojska neće ponovo pokrenuti napade nakon eventualnog sporazuma. Obe strane zato strahuju da bi protivnik mogao da iskoristi diplomatski proces za ostvarivanje prednosti koju nije uspeo da obezbedi na frontu.
Zašto Moskva ponovo pominje Minske sporazume?
Rusko nepoverenje prema privremenom prekidu vatre povezano je sa iskustvom Minskih sporazuma iz 2014. i 2015. godine. Moskva smatra da njihova politička rešenja nisu sprovedena i da je Ukrajina period relativnog smanjenja intenziteta borbi koristila za jačanje svojih oružanih snaga. Kijev, sa druge strane, ukazuje na nastavak sukoba u Donbasu, prisustvo ruskih snaga i kršenja primirja kao dokaz da sporazumi nisu obezbedili njegovu bezbednost.
Sadašnji ruski stav proizlazi iz procene da bi novi prekid borbi omogućio Ukrajini da obnovi jedinice, dopuni rezerve municije i proširi sistem utvrđenja. Ukrajinska strana istovremeno strahuje da bi odsustvo čvrstih bezbednosnih garancija Rusiji omogućilo da nakon predaha nastavi ofanzivu. Upravo zato se teritorijalna i vojna pitanja iz ranijih američkih mirovnih predloga ponovo pojavljuju kao najveća prepreka pregovorima.
Tramp otvara pitanje nove bezbednosne arhitekture Evrope
Najvažnija promena u američkom pristupu jeste mogućnost da pregovori više ne budu ograničeni samo na ukrajinsko primirje. Prema izveštaju Washington Posta od 9. novembra, Vašington je prihvatio razgovore o širem evropskom bezbednosnom okviru, što je Moskva godinama zahtevala. Američka administracija time pokušava da pitanje završetka rata poveže sa dugoročnim pravilima vojnih odnosa u Evropi.
Takav pristup mogao bi da obuhvati mehanizme konsultacija, ograničavanje pojedinih vojnih aktivnosti, kontrolu naoružanja i buduće bezbednosne garancije. Međutim, razgovori o tako širokom sporazumu zahtevaju učešće evropskih država, od kojih mnoge odbacuju mogućnost da Rusija dobije pravo odlučivanja o njihovoj bezbednosnoj politici. Otvara se i pitanje da li bi nova institucija za dijalog bila delotvornija od ranijeg Saveta Rusija-NATO, čiji rad nije sprečio dugotrajno pogoršanje odnosa.
Medinski, Umerov, Vitkof i Kušner za istim stolom
Rusku delegaciju predvodi Vladimir Medinski, uz učešće visokih diplomatskih i vojnih predstavnika, među kojima su Sergej Rjabkov i Mihail Galuzin. Ukrajinsku stranu predstavlja Rustem Umerov, uz Kirila Budanova, Sergeja Kislicu, Vadima Skibickog i Davida Arahamiju, dok Vašington zastupaju Stiv Vitkof i Džared Kušner. Prisustvo predstavnika obaveštajnih i vojnih struktura pokazuje da pregovori nisu ograničeni na političke deklaracije, već uključuju i konkretna bezbednosna pitanja.
Vitkof i Kušner već su učestvovali u više diplomatskih inicijativa vezanih za Ukrajinu, Iran i Bliski istok, pri čemu se njihov pristup oslanja na neposredne kontakte sa najvišim državnim rukovodstvima. Njihova uloga u Trampovoj paralelnoj diplomatiji već je otvorila pitanje koliko lični predsednički izaslanici mogu da ubrzaju pregovore koje formalne institucije godinama nisu uspele da završe. U Abu Dabiju će njihova glavna teškoća biti usklađivanje zahteva koji se odnose ne samo na Ukrajinu, već i na buduće odnose Rusije sa Evropom.
Evropa traži mesto za stolom, Moskva ograničava format
Evropske vlade žele da učestvuju u odlučivanju o budućem bezbednosnom poretku, ali Rusija za sada insistira na trilateralnom formatu sa SAD i Ukrajinom. Francuska, Nemačka, Britanija i institucije Evropske unije uključene su u konsultacije sa američkim predstavnicima, dok Moskva odbacuje njihovo neposredno učešće u glavnoj pregovaračkoj grupi. Prema izveštaju Euronewsa od 9. novembra, evropski predstavnici ipak će pokušati da kroz odvojene kontakte utiču na sadržaj mogućeg sporazuma.
Evropska uloga nije samo diplomatsko pitanje, jer bi bezbednosne garancije za Ukrajinu mogle zahtevati dugoročno finansiranje, isporuke naoružanja ili prisustvo stranih vojnih snaga. Pored toga, evropske države već snose značajan deo troškova podrške Kijevu, a budući aranžmani otvorili bi i pitanja obnove Ukrajine i korišćenja zamrznute ruske imovine. Rusija se protivi raspoređivanju zapadnih vojnih jedinica na ukrajinskoj teritoriji, pa bi upravo to moglo da postane jedno od najtežih pitanja pregovora.
Trampu se sužava politički prostor
Pregovori dolaze neposredno nakon američkih srednjoročnih izbora, na kojima su demokrate osvojile većinu u oba doma Kongresa. Novi odnos političkih snaga smanjuje manevarski prostor Trampove administracije u pitanjima budžeta, finansijske pomoći i dugoročnih međunarodnih obaveza, iako predsednik zadržava značajna ovlašćenja u spoljnoj politici. Moskva zato mora da računa i na mogućnost da se politički uslovi u Vašingtonu promene pre nego što sve odredbe eventualnog sporazuma budu sprovedene.
Upravo je taj problem ranije obrađen kroz analizu zašto Moskva, Kijev i Vašington pregovorima istovremeno pokušavaju da dobiju na vremenu. Tramp želi diplomatski rezultat, Ukrajina bezbednosne garancije i održivu vojnu poziciju, dok Rusija nastoji da političkim sporazumom potvrdi deo svojih strateških zahteva. Njihovi interesi mogu se privremeno poklopiti oko zaustavljanja borbi, ali se znatno razilaze kada se razgovara o uslovima koji bi važili narednih decenija.
Može li novo primirje postati samo priprema za sledeći sukob?
Najveći problem budućeg sporazuma neće biti samo određivanje datuma prekida vatre, već uspostavljanje mehanizma koji bi sprečio ponovno izbijanje neprijateljstava. Rusija traži garancije da Ukrajina neće postati platforma za buduće vojne pretnje, dok Kijev zahteva sigurnost da primirje neće omogućiti Moskvi da obnovi snage za novu ofanzivu. Bez dogovora o nadzoru, vojnim ograničenjima, kontroli spornih područja i odgovoru na kršenje sporazuma, obe strane mogle bi da nastave pripreme za nastavak rata i nakon formalnog prestanka borbi.
Zato pregovori u Abu Dabiju imaju znatno širi značaj od još jednog pokušaja dogovaranja primirja. Njihov najvažniji rezultat mogao bi biti odgovor na pitanje da li Vašington, Moskva, Kijev i evropske prestonice uopšte mogu da prihvate zajednička pravila buduće bezbednosti. Ukoliko se dogovor svede samo na privremeno zaustavljanje vatre, bez rešavanja ključnih sporova, mogućnost novog sukoba ostaće ugrađena u sam sporazum.
