Italija šalje borbene avione Jurofajter, sisteme protivvazdušne odbrane i sredstva za nadzor u region Zaliva, ulazeći dublje u vojnu operaciju koju protiv Irana predvode Sjedinjene Države. Novo raspoređivanje predstavlja jednu od najvećih italijanskih prekomorskih operacija protivvazdušne odbrane poslednjih godina, sa zadatkom zaštite baza, snaga i strateških objekata izloženih iranskoj odmazdi.
Rim povlači potez nakon što su italijanske jedinice već bile pogođene u prvim mesecima sukoba. Prema izveštajima objavljenim u martu, iranski dronovi napali su pet Jurofajtera u vazduhoplovnoj bazi Ali el-Salem u Kuvajtu, uništili tri kuvajtska aviona i oštetili najmanje dva italijanska. U istom objektu ranije je uništen italijanski izviđačko-udarni dron MQ-9.
Italijanske kopnene snage u Iraku takođe su se našle na udaru iračkih naoružanih grupa povezanih sa Iranom. Uprkos gubicima, Rim sada povećava prisustvo u području u kojem su američke, izraelske i evropske baze postale mete raketa i bespilotnih letelica. Francuska, Velika Britanija i Turska već su poslale ili unapred rasporedile svoje borbene avione, stvarajući širi evropski vazdušni štit iznad Zaliva.
Italijanski Jurofajteri ulaze u operacije u trenutku kada se od evropskih vazduhoplovstava očekuje da preuzmu veći deo presretanja iranskih dronova i rasterete američke snage. Svako novo obaranje, međutim, troši rakete vazduh-vazduh čije su evropske zalihe ograničene i čija se proizvodnja ne može brzo povećati.
Dva italijanska Jurofajtera već oštećena
Vazduhoplovna baza Ali el-Salem u Kuvajtu našla se među ciljevima napada koje je Iran pokrenuo kao odgovor na američke i izraelske udare započete 28. februara.
Prema izveštajima koji su se pojavili tokom marta, pet Jurofajtera bilo je zahvaćeno napadom dronova povezanih sa Korpusom čuvara Islamske revolucije (IRGC). Tri kuvajtska lovca navodno su uništena, dok su dva italijanska aviona pretrpela teška oštećenja.
Takav gubitak pokazao je da letelice na zemlji ostaju izuzetno ranjive čak i kada su raspoređene u velikoj savezničkoj bazi sa razvijenom protivvazdušnom odbranom. Jeftiniji dronovi mogu da napadnu piste, skloništa, hangare i otvorene stajanke, prisiljavajući branioce da troše višestruko skuplje presretače.
U istoj bazi uništen je i italijanski MQ-9, velika bespilotna letelica namenjena izviđanju, nadzoru i napadima vođenim oružjem. Gubitak Ripera dodatno je smanjio sposobnost italijanskih snaga da dugo nadgledaju širi prostor oko baza i prate pripreme za nove raketne ili bespilotne napade.
Pritisak se nije zaustavio u Kuvajtu. Italijanske kopnene snage raspoređene u Iraku bile su izložene napadima lokalnih naoružanih grupa koje zapadni izvori povezuju sa Iranom.
Rim zato ne šalje dodatne snage u prostor u kojem je do sada imao samo posrednu političku ulogu. Italijanski avioni, dronovi i vojnici već su postali deo mreže ciljeva protiv koje Teheran i njemu bliske formacije sprovode odmazdu.
Evropski avioni raspoređeni od Katara do Abu Dabija
Italijansko raspoređivanje deo je mnogo šireg evropskog angažovanja. Francuska, Velika Britanija i Turska već su poslale borbene avione u područje ili ih stavile na raspolaganje za operacije protiv iranskih dronova i raketa.
Francuski Rafali navodno su raspoređeni u vazduhoplovnu bazu El Dafra u Abu Dabiju. Njihov zadatak obuhvata vazdušne patrole iznad Ujedinjenih Arapskih Emirata i presretanje ciljeva koji prilaze važnim vojnim, naftnim i urbanim područjima.
Britansko Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo još u januaru je prebacilo Jurofajtere FGR4 iz 12. eskadrile u bazu El Udeid u Kataru. Unapred raspoređeni avioni zatekli su se u regionu pre početka američkih i izraelskih udara, čime je London dobio mogućnost da se brzo uključi u zaštitu katarskog vazdušnog prostora i savezničke infrastrukture.
Turski F-16 dejstvovali su iz baza na teritoriji Turske i sa Kipra. Njihov položaj omogućava pokrivanje istočnog Sredozemlja, prilaza Bliskom istoku i delova vazdušnog prostora preko kojih mogu prolaziti iranske bespilotne letelice i rakete.
Italijanski Jurofajteri trebalo bi da popune dodatne sektore i smanje pritisak na američke avione, koji istovremeno štite baze, prate iranske letelice, podržavaju udarne operacije i održavaju spremnost za moguće širenje sukoba.
Evropski lovci formalno se raspoređuju radi protivvazdušne odbrane, ali njihovo prisustvo neposredno podržava ratne napore koje predvode Sjedinjene Države. Svaki iranski dron ili projektil oboren evropskom raketom omogućava američkim snagama da veći deo svojih kapaciteta usmere na napade, izviđanje i zaštitu sopstvenih najvažnijih objekata.
Jurofajter ulazi u rat sa starijim radarom
Italijanski avioni raspoređeni u Zalivu suočavaju se i sa sopstvenim tehničkim ograničenjima. Starije varijante Jurofajtera koriste mehanički skenirani radar Captor, razvijen prema zahtevima iz perioda kada aktivne elektronski skenirane antene još nisu bile standard na savremenim borbenim avionima.
Kritičari programa već godinama navode da Captor ograničava sposobnost lovca da pouzdano otkriva ciljeve sa smanjenom radarskom uočljivošću i deluje u prostoru izloženom naprednom elektronskom ometanju. Njegova antena manja je od radara ugrađenih u velike lovce poput američkog F-15, ruskog Su-35 i Su-30SM2, koje je Iran, prema navodima o njegovim programima nabavke, naručio radi modernizacije svoje lovačke avijacije.
Veća antena sama po sebi ne određuje sve mogućnosti radara, ali omogućava veću izlaznu snagu, bolju osetljivost i otkrivanje ciljeva na većim udaljenostima, posebno kada je povezana sa savremenom obradom signala. Ipak, nedavno smo pisali da novi radar konačno stiže u nemačke Eurofightere.
Jurofajter ostaje brz avion sa dobrim sposobnostima penjanja, velikim operativnim plafonom i mogućnošću nošenja savremenih raketa vazduh-vazduh. Njegova trenutna uloga u Zalivu ipak neće biti lov na iranske Su-35 ili prodor kroz snažno branjeni vazdušni prostor, već pre svega presretanje dronova i drugih ciljeva koji prilaze savezničkim bazama.
Lovac od više desetina miliona protiv jeftinog drona
Šahed-136 i njemu srodne platforme predstavljaju relativno jednostavne i spore ciljeve za borbeni avion. Njihova brzina, veliki radarski i toplotni odraz motora i predvidljiva putanja omogućavaju Jurofajteru da ih otkrije i presretne.
Problem nije samo u tome da li lovac može da obori dron, već koliko puta to može da ponovi pre nego što potroši raspoložive rakete.
Jedan Jurofajter može da ponese ograničen broj projektila vazduh-vazduh. Posle nekoliko presretanja mora da se vrati u bazu, dopuni gorivo i ponovo naoruža, dok Iran može da nastavi sa slanjem novih grupa dronova tokom više sati.
Korišćenje raketa vrednih stotine hiljada ili više miliona evra protiv znatno jeftinijih bespilotnih letelica stvara izrazito nepovoljan odnos troškova. Top je jeftiniji, ali zahteva približavanje cilju, precizno pozicioniranje i prihvatanje rizika od udara ostataka oborene letelice.
Veliki broj dronova dodatno opterećuje aerodrome, posade, radare, tankere za dopunu gorivom i centre za komandovanje. Lovci moraju neprekidno da patroliraju ili ostanu u visokom stepenu pripravnosti, što ubrzava habanje aviona i povećava potrebe za održavanjem.
Francuska već upozorava na potrošnju raketa
Iskustvo francuskih Rafala iznad Ujedinjenih Arapskih Emirata pokazalo je koliko brzo operacije protivvazdušne odbrane mogu da opterete zalihe raketa vazduh-vazduh.
U Francuskoj je izražena ozbiljna zabrinutost zbog tempa potrošnje projektila tokom presretanja iranskih dronova i drugih ciljeva. Evropska vazduhoplovstva nisu stvarala arsenale za višemesečno svakodnevno obaranje velikog broja jeftinih bespilotnih letelica.
Njihove zalihe planirane su za kraće sukobe, obuku i ograničen broj borbenih misija. Proizvodnja savremenih raketa zahteva specijalizovane komponente, motore, glave za samonavođenje i eksplozivna punjenja, dok se rokovi isporuke mere mesecima i godinama.
Italijanski Jurofajteri mogu da koriste više tipova raketa vazduh-vazduh, ali svako presretanje smanjuje količinu oružja raspoloživu za zaštitu same Italije, obaveze prema NATO-u i druge operacije.
Raspoređivanje dodatnih sistema PVO i sredstava za nadzor treba da omogući pažljiviji izbor oružja za svaki cilj. Kopneni radari mogu ranije da otkriju dolazeću pretnju, dok komandni centri odlučuju da li će je gađati avion, raketna baterija, topovski sistem ili drugo sredstvo.
Italijanski Jurofajteri tako ulaze u vazdušni rat u kojem najveći pritisak ne stvara pojedinačni tehnološki napredan cilj, već neprekidan priliv jeftinih dronova koji primoravaju evropske lovce da iz dana u dan troše skupe rakete i preostale sate leta.
