Prvi Eurofighter Quadriga, izrađen za nemačko ratno vazduhoplovstvo po novom standardu Tranche 4, obavio je 14. jula 2026. svoj prvi let iz Erbasovog pogona u Manhingu kod Minhena. Time je program pokrenut još 2020. godine konačno prešao iz proizvodne hale u fazu letačkih ispitivanja, a prve isporuke Luftvafeu očekuju se kasnije tokom godine.
Erbas Difens end Spejs predstavio je ovaj događaj kao dolazak „tehnologije sledeće generacije“. Realnost je nešto prizemnija. Quadriga nije potpuno novi lovac, već duboko modernizovana verzija Eurofightera, aviona zamišljenog tokom osamdesetih godina i uvedenog u operativnu upotrebu 2003. godine.
Najvažnije promene nalaze se u radaru, avionici, računarima i mogućnosti buduće integracije elektronskog ratovanja i novog naoružanja. Spoljašnja konstrukcija, dva motora, delta krilo i kanari ostali su uglavnom isti.
Nemačka namerava da do 2030. godine primi 38 aviona Tranche 4 i njima zameni isti broj najstarijih Eurofightera Tranche 1, čije su mogućnosti modernizacije ograničene. Luftvafe trenutno raspolaže sa približno 138 Eurofightera iz tri ranija proizvodna standarda.
Novi radar konačno stiže u nemačke Eurofightere
Centralni deo modernizacije predstavlja radar ECRS Mk1 sa aktivnim elektronskim skeniranjem, koji zajednički razvijaju nemački Hensoldt i španska Indra.
Za razliku od starijeg mehanički skeniranog radara, AESA koristi veliki broj malih predajno-prijemnih modula. Radarski snop se usmerava elektronski, bez sporog fizičkog pomeranja antene, što omogućava brže pretraživanje prostora, praćenje većeg broja ciljeva i skoro trenutno prebacivanje između različitih režima rada.
ECRS Mk1 trebalo bi da poboljša otkrivanje vazdušnih ciljeva, mapiranje terena, rad vazduh-zemlja i otpornost na elektronsko ometanje. Nova računarska arhitektura aviona obezbeđuje veću procesorsku snagu za obradu podataka i buduće softverske nadogradnje.
Prvi avioni, međutim, neće odmah dobiti konačni standard radara. Početne letelice biće opremljene konfiguracijom ECRS Mk1 Step 0, koja se u velikoj meri oslanja na ECRS Mk0 već ugrađen u Eurofightere Katara i Kuvajta, ali sa izmenama i novom antenom za potrebe Luftvafea.
Napredniji standard Step 1 trebalo bi da počne da se pojavljuje od sredine 2027. godine. To znači da će deo prvih Quadriga morati naknadno da prolazi kroz dodatne radove i softverske nadogradnje kako bi dostigao planirane sposobnosti.
Novi radar ne pretvara Eurofighter u stelt avion, niti uklanja veliki radarski odraz njegove postojeće konstrukcije. Njegov značaj je u tome što konačno zatvara jednu od najvećih tehnoloških praznina nemačkih Tajfuna u odnosu na lovce koji AESA radare koriste već godinama.
Dva motora i dalje daju Tajfunu snažne letačke performanse
Eurofighter pokreću dva motora Eurojet EJ200, od kojih svaki razvija približno 90 kilonjutna potiska sa dodatnim sagorevanjem. Ovakva konfiguracija omogućava veliku brzinu penjanja, snažno ubrzanje i let nadzvučnom brzinom bez stalnog korišćenja dodatnog sagorevanja u određenim konfiguracijama.
Sposobnost takozvanog superkrstarenja ostaje jedna od važnih prednosti Tajfuna. Avion može brže da stigne do zone presretanja, duže zadrži energiju u vazdušnoj borbi i smanji potrošnju goriva u odnosu na let sa stalno uključenim dodatnim sagorevanjem.
Quadriga ipak ne menja osnovna ograničenja platforme. Avion nema unutrašnje prostore za oružje, pa rakete, bombe i dodatni rezervoari ostaju na spoljnim nosačima, povećavajući radarski odraz i aerodinamički otpor.
Njegova buduća vrednost zato će u velikoj meri zavisiti od kvaliteta senzora, naoružanja, elektronske zaštite i povezivanja sa drugim avionima, radarima i kopnenim komandnim sistemima.
Petnaest aviona postaće platforme za elektronsko ratovanje
Poseban deo nemačkog programa odnosi se na 15 aviona koji bi trebalo da budu prilagođeni za elektronsko ratovanje, ometanje i suzbijanje neprijateljske protivvazdušne odbrane.
Ova verzija treba da dobije Saabove kapsule Arexis postavljene na krajevima krila. Arexis je namenjen otkrivanju, identifikovanju i ometanju radarskih emisija, kao i podršci avionu tokom prodora kroz područja pokrivena savremenim sistemima PVO.
Erbas će integrisati i američku protivradarsku raketu AGM-88E AARGM, namenjenu uništavanju radara, komandnih vozila i drugih elemenata protivvazdušne odbrane.
Kombinacija Arexisa i AGM-88E trebalo bi da omogući Eurofighteru da preuzme deo zadataka koje je decenijama obavljao Tornado ECR. Ova specijalizovana nemačka verzija Tornada koristila se za otkrivanje i napad na radarske položaje, ali se približava kraju radnog veka.
Elektronska verzija Eurofightera još nije spremna za operativnu upotrebu. Njena sertifikacija planirana je za 2030. godinu, što znači da prvi Quadriga avioni koji sada ulaze u ispitivanje neće odmah imati sve sposobnosti koje se vezuju za program.
Evropska proizvodnja ponovo raste
Nemačka porudžbina deo je šireg oživljavanja proizvodnje Eurofightera. Italija je naručila 24 aviona Tranche 4 kako bi zamenila svoje najstarije primerke, dok Španija kroz programe Halkon I i Halkon II nabavlja ukupno 45 novih aviona.
Velika Britanija nije naručila najnoviju verziju za sopstveno ratno vazduhoplovstvo, pošto je budućnost svoje borbene avijacije vezala za projekat GCAP. London ipak podržava izvozni ugovor za 20 Eurofightera namenjenih Turskoj.
Nemačka je pored 38 aviona iz programa Quadriga naručila i 25 primeraka naprednije Tranše 5, čije su isporuke planirane do 2034. godine. Time Berlin pokušava da sačuva brojnost flote, zameni najstarije avione i održi proizvodnu liniju dok se rešava pitanje budućeg nemačkog borbenog aviona posle kolapsa zajedničkog francusko-nemačkog lovca u okviru programa FCAS.
Od predstavljanja u Manhingu do prvog leta
Podsetimo, 22. maja pisali smo o javnom predstavljanju prvog nemačkog Eurofightera Tranche 4 u Manhingu. Tada avion 34+03 još nije leteo niti je bio predat Luftvafeu, a njegova najveća novina bio je upravo radar koji treba da zakrpi dugogodišnju slabost nemačke flote.
Prvi let 14. jula potvrđuje da je avion prešao u praktičnu fazu ispitivanja, ali ne znači da je čitav paket Quadriga već završen. Početni primerci dolaze sa prelaznim radarom Step 0, napredniji Step 1 tek treba da bude uveden, dok verzija za elektronsko ratovanje sa Arexisom i AGM-88E čeka sertifikaciju predviđenu za 2030. godinu.
U međuvremenu, očekuje se da će američki lovac pete generacije F-35 prestići količine Eurofightera u Evropi. Evropske države su do sada naručile nešto manje od 600 stelt aviona F-35 u verzijama F-35A i F-35B, a Eurofighter Typhoon je do sada ugovoren u 634 primerka među evropskim korisnicima i Turskom.
