Ukrajina razvija raketu lansiranu sa balona: DART zaobilazi ometanje i udara iz ivice stratosfere

Ukrajina razvija neobično oružje koje deluje kao spoj rakete, balona i lekcija iz rata dronova. Novi sistem DART (strelica) zamišljen je tako da se lansira sa stratosferskog balona, sa visina od 12 do 18 kilometara, a zatim da prema cilju nastavi let bez oslanjanja na aktivnu navigaciju u završnoj fazi.

Na papiru, ideja deluje gotovo jednostavno. Balon podiže raketu dovoljno visoko, iznad velikog dela neposrednih opasnosti sa zemlje. DART se zatim odvaja, koristi navigaciju u početnom delu spuštanja, a na visini od oko šest do 6,5 kilometara namerno isključuje sistem navođenja. Posle toga se uključuje raketni motor na čvrsto gorivo, a projektil nastavlja po unapred zadatoj putanji.

Upravo taj detalj predstavlja suštinu programa. Rusija ima razvijene i masovno korišćene sisteme elektronskog ratovanja, koji ometaju satelitsku navigaciju, veze, upravljanje dronovima i rad preciznog oružja. DART pokušava da zaobiđe taj problem tako što u kritičnoj završnoj fazi više ne emituje i ne zavisi od signala koji se mogu ometati ili lažirati.

Raketa mala po dimenzijama, neobična po konceptu

DART je razvijen u ukrajinskom Centru za inovativne tehnologije. Prema objavljenim podacima, telo rakete dugo je 1,84 metra, a prazna masa iznosi oko 13 kilograma. Bojeva glava, u zavisnosti od konfiguracije, teška je od 3,5 do 10 kilograma. To znači da DART nije oružje za rušenje velikih utvrđenja ili masovno razaranje, već sistem za precizne, specijalizovane udare.

Posebno je zanimljiva mogućnost upotrebe grafitnih elemenata u teretu. Takav koncept podseća na takozvane grafitne bombe, čiji cilj nije klasična eksplozivna destrukcija, već izazivanje kratkih spojeva na električnim mrežama, trafostanicama i drugoj infrastrukturi. Provodljive niti mogu privremeno da onesposobe delove energetskog sistema, komandne mreže ili objekte koji zavise od stabilnog napajanja.

To DART čini potencijalno korisnim protiv ciljeva gde nije potrebno napraviti krater, već izazvati prekid rada: električnih čvorišta, objekata vojne podrške, komunikacionih tačaka ili osetljive infrastrukture.

Zašto balon, a ne kamion ili avion

Najneobičniji deo sistema je platforma za lansiranje. Umesto aviona, kamiona ili broda, DART koristi stratosferski balon. Takav pristup ima nekoliko prednosti.

Prvo, balon je jeftiniji i jednostavniji od klasične lansirne platforme. Ne traži aerodrom, skupi avion, složenu posadu niti veliko vozilo koje može biti otkriveno i pogođeno. Drugo, lansiranje sa velike visine daje raketi početnu energetsku prednost i produžava potencijalni domet. Treće, balon može da se kreće nošen vetrovima, što otežava protivniku da precizno predvidi odakle dolazi pretnja.

U ukrajinskim i zapadnim izveštajima navodi se da su baloni već korišćeni za mamce, izviđanje i zbunjivanje protivvazdušne odbrane. DART taj koncept podiže stepen više: balon više nije samo smetnja ili lažni cilj, već nosač oružja.

Međutim, upravo ovde treba biti oprezan. Balon nije čarobna platforma. Zavisnost od vetrova, vremenskih uslova, visine, stabilnosti i tačnog vremena odbacivanja može biti veliki problem. Za razliku od aviona ili raketnog lansera, balon ne omogućava istu kontrolu trenutka i pravca lansiranja. Zato DART mora da reši ne samo pitanje navođenja, već i čitav lanac planiranja leta.

Oružje protiv ometanja, ali ne i bez mana

Tvrdnja da je DART „imun“ na elektronsko ratovanje zvuči atraktivno, ali je preciznije reći da je projektovan tako da smanji zavisnost od signala u završnoj fazi. Dok koristi satelitsku navigaciju u početnom delu, teoretski i dalje može biti izložen ometanju ili greškama. Kada navigacija bude isključena, elektronsko ratovanje ima manje toga da napadne, ali raketa tada više nema mogućnost ozbiljne korekcije kursa.

To znači da koncept najbolje funkcioniše protiv fiksnih, unapred poznatih ciljeva. Za pokretne mete, složene taktičke situacije ili ciljeve koji zahtevaju završno prepoznavanje, ovakav sistem ima očigledna ograničenja. DART nije zamena za krstareće rakete dugog dometa, dronove sa kamerama ili vođene bombe. On je pokušaj da se napravi jeftinije, otpornije i jednostavnije sredstvo za specifične udare.

Program je, prema dostupnim informacijama, još u fazi evaluacije i kreće se ka zvaničnoj kodifikaciji u Ministarstvu odbrane Ukrajine. To znači da sistem još ne treba posmatrati kao potvrđeno operativno oružje u velikom broju, već kao razvoj koji pokazuje pravac ukrajinskog razmišljanja.

Ukrajinska potraga za dubokim udarom

Napadi na rafinerije, fabrike, skladišta i logistička čvorišta pokazali su pokušaje da se rat prenese na rusku vojnu i ekonomsku infrastrukturu. DART, ukoliko prođe sertifikaciju i pokaže se pouzdanim, mogao bi da bude deo tog arsenala, ne kao najrazornije oružje, već kao jeftin i neobičan alat za udare na infrastrukturu i iscrpljivanje protivvazdušne odbrane.

DART se uklapa u širu strategiju: razvoj sredstava za duboke udare po ruskoj pozadini. Zapadni partneri Kijeva su ranije ograničavali upotrebu isporučenog oružja protiv ciljeva unutar Rusije. Sada, Ukrajina formalno razvija domaće oružje, ali veliki deo novca, tehnologije, komponenti, znanja i političke podrške dolazi iz zapadnog kruga. Time se napada sve dublje, dok se rizik od direktne odmazde drži daleko od Zapada. Kada gori rafinerija u Rusiji, račun ne stiže zapadnim prestonicama, već zemlji koja oružje lansira i teritoriji na kojoj se rat već vodi.

Učinak DART-a se neće meriti samo dometom ili težinom bojeve glave, već odnosom cene, pouzdanosti i efekta. Ukoliko balon može da ponese mali projektil dovoljno duboko, ako raketa može da zaobiđe ometanje i ako teret može da izazove prekid rada važnog objekta, DART bi mogao da postane još jedan primer kako rat u Ukrajini gura oružje u pravcu jednostavnijih, jeftinijih i nepredvidljivijih rešenja.

Za sada, to je više signal nego gotov preokret: ne traži se samo jača raketa, već način da se probije ruska elektronska odbrana drugačijom logikom.