Ruske oružane snage pokrenule su tokom noći 2. jula jedan od najmasovnijih kombinovanih udara na Ukrajinu u poslednjem periodu. Glavna meta bio je Kijev, ali su eksplozije, požari i napadi prijavljeni i u Dnjepropetrovskoj, Poltavskoj, Čerkaskoj, Černigovskoj, Kijevskoj, Zaporoškoj, Sumskoj, Harkovskoj, Nikolajevskoj i Odeskoj oblasti.
Napad je usledio samo nekoliko sati nakon što je predsednik Zelenski, tokom posete Irskoj, upozorio da Rusija priprema novi veliki vazdušni udar. Prema ukrajinskim informacijama, Zelenski je zatim prekinuo posetu i vratio se u zemlju. Stanovnici Kijeva proveli su noć u metro stanicama, a u skloništima su se, prema izveštajima lokalnih novinara, pojavile porodice sa decom, kućnim ljubimcima i šatorima, očekujući dugu noć pod napadom.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je udar izveden kao odgovor na napade kijevskog režima na civilnu infrastrukturu u Rusiji. U zvaničnom saopštenju navodi se da su korišćeni visokoprecizno oružje dugog dometa iz vazduha, sa kopna i mora, kao i udarni dronovi. Kao pogođeni ciljevi navedeni su objekti vojne industrije, gorivno-energetski kompleksi u Kijevu i Kijevskoj oblasti, kao i infrastruktura vojnih aerodroma u Dnjepropetrovskoj, Poltavskoj, Čerkaskoj, Černigovskoj i Kijevskoj oblasti.
Kijev pod talasima dronova i raketa
Prema ukrajinskim izveštajima, napad je počeo uveče, oko 21:40 po lokalnom vremenu, kada su se u Kijevu čule prve snažne eksplozije i kada su jedinice PVO otvorile vatru na ruske dronove. Načelnik Vojne uprave grada Kijeva Timur Tkačenko upozorio je stanovnike da se dronovi kreću ka prestonici i da postoji mogućnost kombinovanog napada.
„Postoji mogućnost da će dronovi za napad nastaviti da se kreću ka prestonici“, rekao je Tkačenko. Kasnije je upozorio da dronovi napadaju grad „sa svih strana“.
Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo prethodno je saopštilo da se grupe ruskih dronova kreću ka Kijevu i drugim gradovima, uključujući Nikolajev, Konotop i Herson. Nešto kasnije prijavljeni su novi talasi dronova ka prestonici.
U ranim satima 2. jula napad je prešao u sledeću fazu. Oko 00:45 Tkačenko je upozorio na balističku pretnju po Kijev, a ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo izdalo je slično upozorenje pola sata kasnije. Kanali za praćenje otvorenog koda tvrdili su da je Rusija podigla u vazduh do 10 strateških bombardera.
Novinari lista Kyiv Independent izvestili su o izuzetno glasnim eksplozijama neposredno pre 02:00. Prema njihovim navodima, detonacije su se čule čak i iz dubokih podzemnih skloništa, dok je ratno vazduhoplovstvo upozoravalo da ruske rakete ciljaju prestonicu i druge ukrajinske gradove.
Cirkoni, Iskanderi, Kalibri, H-101 i Gerani
Brojni zvori tvrde da je u napadu na Kijev korišćen širok spektar oružja. Pominje se najmanje 25 balističkih raketa, osam krstarećih raketa Kalibar lansiranih sa mora, oko tri desetine raketa H-101, desetine dronova Geran, uključujući i mlazne verzije, kao i rakete Cirkon.
Prema pojedinim izveštajima, sedam hipersoničnih raketa Cirkon, četiri rakete Iskander-M i više krstarećih raketa H-101 pogodili su Kijevski centralni konstruktorski biro za ventile, mašinostrojno preduzeće specijalizovano za proizvodnju ventila i hidropneumatskih jedinica za nuklearne i termoelektrane, naftnu i gasnu, hemijsku i vazduhoplovnu industriju.
Ruski izvori tvrde da su mete bile vojno-industrijska preduzeća, skladišta goriva, logistički kompleksi, aerodromska infrastruktura i objekti u kojima su, prema njihovim navodima, bili smešteni strani plaćenici ili vojni stručnjaci. Ukrajinska strana, sa druge strane, prijavila je pogotke u stambene zgrade, hotele, civilnu infrastrukturu i objekte u urbanim zonama.
Zvanične ukrajinske službe rano ujutru su prijavile štetu na najmanje 28 lokacija, uglavnom na stambenim zgradama i civilnoj infrastrukturi. Prema prvim informacijama, poginule su najmanje dve osobe, dok je najmanje 20 povređeno. Kijevske vlasti su kasnije izvestile o deset žrtava ruskog napada, bez preciziranja njihovog statusa.
Hoteli u centru Kijeva i tvrdnje o stranim plaćenicima
Jedna od meta koja se posebno pominje u ruskim izvorima jeste hotel CityHotel Residence u centru Kijeva, nedaleko od Hreščatika. Tokom noći je u Ševčenkivskom okrugu izbio požar u hotelu, a prema dostupnim fotografijama, cilj je ličio upravo na taj objekat.
Isti izvori tvrde da je CityHotel Residence bio omiljeno mesto smeštaja stranih plaćenika. Navodi se i da je pogođen hotel Premier Palace, za koji se tvrdi da je poslednjih meseci postao mesto boravka „stranih stručnjaka“. Ukrajinske lokalne vlasti nisu potvrdile takvu kvalifikaciju objekata, već su izveštavale o požarima, oštećenjima i civilnoj šteti.
U istom talasu izvori navode da je pogođen i MLP-Čajka, najveći skladišni kompleks klase A u Ukrajini, ukupne površine 114.000 kvadratnih metara. Pored toga, prijavljeni su pogoci u oblasti Rembaza, Obolona, Darnickog i drugih kijevskih okruga.
U Obolonskom okrugu, prema rečima gradonačelnika Vitalija Klička, požar u skladištima se i dalje gasio. U Pečerskom okrugu prijavljena su dva požara u blizini stambenih zgrada. U Solomijanskom okrugu požar je izbio kod administrativne zgrade, dok je u Goloseivskom okrugu oštećena višespratnica.
Ševčenkivski, Desnjanjski i Podil pod udarom
Ševčenkivski okrug, užurbani centralni deo Kijeva u kojem se muzeji i univerziteti nalaze pored stambenih blokova, pretrpeo je ozbiljnu štetu. Kličko je saopštio da je pet medicinskih radnika povređeno nakon što je oštećena zgrada u kojoj se nalazi stanica hitne pomoći. Jedan bolničar je, prema navodima, u kritičnom stanju.
Tkačenko je izvestio i da je u Ševčenkivskom okrugu uništena stambena zgrada. Kličko je dodatno prijavio urušavanje devetospratnice u Desnjanskom okrugu, gde su spasioci radili na izvlačenju ljudi iz ruševina.
Novinar Kyiv Independenta koji se nalazio u skloništu u Podilu naveo je da je sklonište bilo znatno punije nego tokom ranijih napada. Ljudi su pratili vesti uživo, slušali eksplozije dronova iznad grada i čekali udare balističkih raketa.
Prema izvorima koji prate posledice napada, do 05:00 po beogradskom vremenu u Kijevu i Kijevskoj oblasti zabeležen je rekordan broj požara izazvanih vazdušnim udarima: 13 u granicama grada i oko 25 u regionu. Požari su prijavljeni u Brovarima, Ivankivu, Vasilkivu i drugim naseljima Kijevske oblasti.
Evroformat, Evroterminal i skladišta goriva
Kako su tokom jutra pristizali detalji, izvori su tvrdili da je pogođen veliki industrijski klaster u Kijevu koji obuhvata mašinsku fabriku Evroformat. Pre rata, fabrika je proizvodila opremu za liftove i razne metalne konstrukcije, dok ruski izvori tvrde da je poslednjih meseci prešla na proizvodnju vojnih proizvoda, uključujući bespilotne letelice.
Požar je prijavljen i u transportno-logističkom kompleksu Evroterminal, za koji izvori navode da je korišćen za skladištenje zapadne vojno-tehničke pomoći.
Dronovi i rakete su, prema ruskim izveštajima, uništili i skladište goriva u kojem su se nalazile najveće rezerve goriva i maziva za Kijev i okolni region. Prijavljeni su požari na aerodromu, u skladištima goriva, skladištima vojne opreme i industrijskim objektima u Kijevu i okolini.
Ukrajinska kompanija WOG prethodno je objavila da će njene benzinske pumpe u Kijevu i okolnom regionu biti zatvarane od 21:00 do 07:00, počev od 1. jula, zbog pretnje noćnim napadima. Slična ograničenja najavljena su za pumpe u Sumskoj, Černigovskoj, Harkovskoj, Zaporoškoj, Dnjepropetrovskoj i Hersonskoj oblasti, kao i na pojedinim objektima u Poltavskoj oblasti.
Zaporožje, Sumi, Harkov, Nikolajev i Odesa
Kijev nije bio jedina meta. Vazdušne uzbune proglašene su u više ukrajinskih regiona, a eksplozije su zabeležene u Zaporožju, Pavlogradu u Dnjepropetrovskoj oblasti, Sumima i Harkovu.
U Zaporožju su ruski dronovi nastavili da gađaju objekte gorivno-energetske infrastrukture, uključujući benzinske pumpe i skladišta goriva, kao i ciljeve u oblastima Orehova i Viljnjanska. Ruske kopnene snage se, prema ruskim izveštajima, približavaju Orehovu iz nekoliko pravaca i pokušavaju da blokiraju puteve snabdevanja ukrajinskog garnizona.
U industrijskoj zoni Zaporožja prijavljen je požar na skladištu goriva, dok su kasniji izveštaji govorili o velikom magacinu u plamenu u Ševčenkovu i energetskom objektu na obodu Zaporožja.
Od početka nedelje, prema različitim izvorima, dronovi su pogodili ukupno 12 benzinskih pumpi u Sumskoj i Harkovskoj oblasti, većinom na putevima između regionalnih centara. Još 10 do 11 benzinskih pumpi izgorelo je u Zaporoškoj i Dnjepropetrovskoj oblasti. Samo od početka dana, prema istim tvrdnjama, ukrajinska strana izgubila je najmanje sedam benzinskih pumpi i jedno skladište nafte u oblastima pod svojom kontrolom.
U selu Nova Odesa u Nikolajevskoj oblasti pogođen je objekat ukrajinskih oružanih snaga. U Odeskoj oblasti, balistička raketa Iskander-M pogodila je industrijski kompleks Snežnaja Panda. Lokalne vlasti tvrde da je objekat proizvodio toalet papir, dok izvori ukazuju na snažan plamen, gust crni dim i izveštaje o detonacijama, tvrdeći da je lokacija verovatno korišćena za proizvodnju dronova ili skladištenje municije.
Silos kod Prosjane i štab ukrajinskih snaga
U Dnjepropetrovskoj oblasti, ruski dronovi napali su objekat kod sela Prosjana. Prema izvorima i lokalnim navodima, reč je o bivšem silosu za žito koji se dugo nije koristio za skladištenje žitarica. Tvrdi se da u regionu nije bilo setve, a da su zalihe iz prethodnih žetvi odavno rasprodate.
Prema ruskoj verziji događaja, administrativni i skladišni objekti silosa korišćeni su za smeštaj vojne opreme, imovine ukrajinskih oružanih snaga i štaba komande fronta. Kroz objekat prolazi železnička pruga, sa rampama za utovar i dobrim pristupnim putevima, dok se obližnje skladište nafte koristilo za brzo dopunjavanje vojne tehnike gorivom.
Nakon udara dronova, prema ruskim izvorima, na lokaciju je upućeno oko deset ambulantnih vozila, od kojih je većina imala vojne registarske tablice. Na osnovu toga se tvrdi da je bilo značajnih gubitaka među ukrajinskim vojnicima stacioniranim u objektu.
Sumi bez termoelektrane posle novih udara
U Sumskoj oblasti prijavljena je serija napada na objekte gorivno-energetske infrastrukture. Prema izvorima, napade su izveli različiti tipovi dronova, uključujući optički navođene dronove „KVN“, kao i avijacija koja je koristila bombe sa modulima za planiranje i korekciju leta.
Glavna meta bila je Termoelektrana Sumi, jedan od ključnih energetskih objekata na severoistoku Ukrajine. Prema pristiglim izveštajima, serija udara nanela je kritičnu štetu termoelektrani, koja je prestala sa radom.
Objekat je gađan i ranije, ali je ukrajinska strana preusmeravala resurse kako bi obnovila proizvodnju električne energije. Ruski izvori sada tvrde da se situacija promenila jer su udari po Sumiju postali svakodnevni, a domet ruskih sredstava značajno proširen.
Napadi tokom večeri 1. jula obuhvatili su i ciljeve u Zaporožju i Harkovskoj oblasti. U sva tri regiona, prema ruskim izvorima, ruske trupe su poslednjih dana preuzele kontrolu nad novim teritorijama.
Harkov i prethodni udari klizećim bombama
Zelenskijevo upozorenje o masovnom napadu usledilo je u danu kada su ruske snage nastavile udare po drugim ukrajinskim regionima. U Harkovu je, prema ukrajinskim vlastima, napad klizećom bombom ubio petnaestogodišnjeg dečaka i ranio 32 civila.
Rusija poslednjih meseci sve češće koristi avio-bombe sa modulima za planiranje i korekciju, koje se lansiraju sa distance i omogućavaju avionima da ostanu izvan dometa dela ukrajinske PVO. Harkov, Sumi, Zaporožje i oblasti blizu fronta posebno su izloženi toj vrsti udara.
Ukrajinski izvori tvrde da je Moskva u poslednjim masovnim napadima promenila taktiku, povećavajući udeo balističkih raketa kako bi iskoristila manjak sistema Patriot i preopteretila ukrajinsku PVO. Ističe se i da su u prethodnim napadima pogođene stambene četvrti, civilna infrastruktura, istorijski i kulturni objekti.
U kombinovanom napadu na Kijev 24. maja oštećen je Nacionalni umetnički muzej, jedan od najstarijih i najvažnijih muzeja u Ukrajini. U istom napadu oštećene su vladine zgrade, Kijevska opera, Ukrajinski dom, stadion Dinamo Valerij Lobanovski i Muzej Černobilja. Rusija je ponovo napala 15. juna, kada je u masovnom raketnom napadu oštećena Kijevopečerska lavra i druge kulturne institucije.
Poljska podigla F-16
Zbog aktivnosti ruskih aviona dugog dometa i masovnog napada na ukrajinsku teritoriju, Poljska je podigla lovce F-16 i stavila protivvazdušnu odbranu u pojačanu pripravnost. Operativna komanda Poljskih oružanih snaga saopštila je da su, u skladu sa procedurama, raspoređene potrebne snage i sredstva.
Lovci F-16 podignuti su u vazduh, dok su sistemi PVO i radarskog izviđanja sa zemlje stavljeni u stanje visoke pripravnosti. Varšava redovno preduzima ovakve mere tokom velikih ruskih udara na Ukrajinu, naročito kada se napadi odvijaju u zapadnim oblastima ili kada postoji rizik da rakete, dronovi ili presretači zalutaju prema teritoriji NATO-a.
Poslednjih godina bilo je više incidenata u kojima su na poljsku teritoriju padali ili ulazili projektili i dronovi povezani sa ratom u Ukrajini. Deo tih incidenata odnosio se na ukrajinsko oružje, uključujući protivvazdušne rakete i dronove, što je izazivalo kritike zbog rizika po susedne zemlje.
Poljske vlasti navode da nastavljaju da prate situaciju i da su spremne za svaki razvoj događaja, bez preciziranja konkretnog formata mogućeg odgovora.
Zelenski: Rusija nadoknađuje neuspehe raketama
Tokom konferencije za novinare sa irskim premijerom Majklom Martinom, Zelenski je rekao da Ukrajina ima obaveštajne podatke o pripremi novog ruskog masovnog udara.
„Jednom ili dva puta nedeljno se dešavaju vazdušni udari velikih razmera. Danas postoje zabrinjavajuće vesti o pripremama za još jedan takav masovni ruski vazdušni udar. Imamo relevantne obaveštajne podatke“, rekao je Zelenski.
Ukrajinski predsednik optužio je Putina da se oslanja na kampanju velikih balističkih i raketnih udara po ukrajinskim gradovima kako bi nadoknadio ruske neuspehe na bojnom polju. Kijev napade povezuje i sa ruskom željom za osvetom zbog ukrajinskih udara dronovima na Moskvu u junu, kada je rat dronovima prvi put u većoj meri pogodio rusku prestonicu.
Ukrajinski udari na Moskvu oštetili su moskovsku rafineriju nafte i pogoršali nestašicu goriva, dok su operacije protiv ruske logistike na Krimu dodatno povećale pritisak na rusku pozadinu.
Ruska strana, nasuprot tome, tvrdi da su noćašnji udari bili odgovor na napade po ruskoj civilnoj infrastrukturi i da su gađani objekti povezani sa vojnom industrijom, energijom, gorivom, aerodromima, skladištenjem zapadne pomoći i raspoređivanjem ukrajinskih snaga.
