Ukrajina i Švedska ušle su u najkonkretniju fazu dogovora o švedskim lovcima JAS 39 Gripen. Prvi avioni verzije C/D trebalo bi da stignu početkom sledeće godine, dok Kijev paralelno priprema kupovinu najnovije verzije Gripen E, uz finansiranje evropskim kreditom.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski najavio je nove isporuke posle sastanka sa švedskim ministrom odbrane Polom Jonsonom. Prema dostupnim informacijama, reč je o dva odvojena aranžmana. Prvi je transfer 16 aviona Gripen C/D iz švedskog ratnog vazduhoplovstva, a drugi je planirana kupovina novijih lovaca Gripen E, za koje je u Kijevu prethodno održana ceremonija potpisivanja ugovora.
Zvaničan broj aviona koje Ukrajina namerava da kupi još nije do kraja razjašnjen. Ranije se u političkim izjavama govorilo o mnogo većem okviru, čak o 100 do 150 borbenih aviona, ali potvrđeni podaci švedske vlade za sada govore o izdvajanju 2,5 milijardi evra iz evropskog kredita za nabavku do maksimalno 20 lovaca Gripen E/F. Pojedini izveštaji pominju 16 aviona i isporuke 2029. godine, dok je švedski premijer Ulf Kristerson u maju javno govorio o 2030. kao mogućem roku.
Šesnaest aviona iz švedske službe
Odvojeno od kupovine novijih aviona, Kijev treba da dobije 16 borbenih aviona JAS 39 Gripen C/D iz aktivnog inventara švedskog ratnog vazduhoplovstva. Prema ranijim informacijama, ovaj transfer je potvrđen tokom zajedničke konferencije za novinare Kristersona i Zelenskog 28. maja 2026. u vazduhoplovnoj bazi Upsala.
To nisu avioni iz dugoročnog skladišta, već letelice iz operativne upotrebe Švedske. Švedsko ratno vazduhoplovstvo raspolaže sa približno 94 operativna lovca Gripen C/D, što znači da donacija od 16 aviona predstavlja blizu jedne šestine tog broja i praktično odgovara jednoj taktičkoj eskadrili.
Ovi avioni stižu već integrisani sa NATO standardnim oružjem, taktičkim sistemom razmene podataka Link 16 i zapadnim sistemima za identifikaciju „svoj-tuđi“. To je važno zato što se ne radi o starim izvoznim modelima kojima bi tek trebalo duboko prilagođavanje, već o avionima koji su konfigurisani za brže uvođenje u realnu upotrebu.
Donacija C/D aviona deo je 22. paketa švedske vojne pomoći Ukrajini, vrednog 25,2 milijarde švedskih kruna, odnosno oko 2,7 milijardi dolara. Uz avione, Švedska će obezbediti paket opreme, tehničke pomoći i podrške, dok je obuka ukrajinskih pilota i tehničara već u toku.
„Hvala švedskoj vladi, kompaniji Saab, Velikoj Britaniji i svim našim partnerima koji pomažu u jačanju vazdušnog prostora Ukrajine. Nastavljamo da modernizujemo naše vazduhoplovstvo i primenjujemo najbolja tehnološka rešenja kako bismo zaštitili Ukrajinu“, poručio je Zelenski.
Gripen E je druga priča
Gripen C/D koji Ukrajina dobija kao donaciju i Gripen E koji želi da kupi nisu isti nivo platforme. Verzija C/D je avion koji Švedska koristi godinama i koji je prošao niz modernizacija, ali Gripen E predstavlja najnoviju proizvodnu varijantu kompanije Saab.
Gripen E donosi poboljšani radar sa aktivnom elektronski skeniranom antenskom rešetkom, znatno naprednije sisteme za elektronsko ratovanje, veći domet oružja i motor General Electric F414. Taj motor daje veći potisak od starijeg RM12, koji je proizvodio Volvo za ranije verzije Gripena.
Zelenski je 28. maja, govoreći o širem okviru nabavke Gripena, opisao elektroniku novije verzije kao uporedivu po sofisticiranosti sa onom na američkom F-35.
„Govorimo konkretno o eskadrili Gripena za Ukrajinu, i ovo je izuzetno važna podrška za nas“, rekao je tada ukrajinski predsednik.
Finansiranje kupovine Gripena E trebalo bi da ide kroz Zajam Evropske unije za podršku Ukrajini, aranžman vredan 90 milijardi evra, odnosno oko 103 milijarde dolara, koji je EU finalizovala 23. aprila 2026. Prema potvrđenim podacima švedske vlade, Ukrajina planira da iz tog zajma izdvoji 2,5 milijardi evra, odnosno oko 2,8 milijardi dolara, za nabavku do 20 lovaca Gripen E/F.
Istovremeno, Saab je u vreme majskog saopštenja naveo da formalni ugovor još nije potpisan i da se pregovori i dalje vode na nivou vlada. Zato razlika između pominjanih 16 i 20 aviona, kao i između rokova 2029. i 2030. godine, za sada ostaje otvorena.
Zašto je Gripen posebno zanimljiv Ukrajini
Gripen nije slučajno privukao pažnju Kijeva. Njegova pogodnost za ukrajinsko ratno okruženje nije marketinška konstrukcija nastala zbog ovog aranžmana, već deo same švedske doktrine iz Hladnog rata.
Švedska je JAS 39 Gripen projektovala za scenario u kojem bi sovjetski napadi uništili klasične vazduhoplovne baze. Zbog toga je avion od početka zamišljen da može da se raspoređuje na kratke piste, seoske puteve i improvizovane deonice autoputeva. Trebalo je da ga opslužuju mali timovi, često sastavljeni od regruta, a ne velike specijalizovane zemaljske posade.
Za Ukrajinu je to gotovo idealna osobina. Ruske rakete dugog dometa i dronovi redovno gađaju fiksne aerodrome. Svaki avion koncentrisan na poznatoj bazi predstavlja lakšu metu. Sposobnost da se lovci raseju po manjim i manje predvidljivim lokacijama direktno smanjuje ranjivost.
Ukrajinski pilot Vadim Vorošilov, poznat po pozivnom znaku Karaja, koji je leteo na Gripenu, posebno je istakao bočne usisnike vazduha kao praktičnu prednost. Na aerodromima koji su često oštećeni ruskim udarima rizik od usisavanja krhotina u motor postaje ozbiljan problem. Gripenov raspored usisnika tu daje određenu operativnu prednost u odnosu na avione koji su osetljiviji na prljave ili oštećene piste.
Ukrajinska flota je trenutno šarena mešavina
Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo sada ulazi u fazu u kojoj ima više zapadnih tipova aviona, ali još nema jedinstvenu lovačku platformu. Do sada je dobijalo ono što su partneri bili spremni da doniraju.
U upotrebi su avioni F-16AM+ koje su donirale Danska, Norveška, Holandija i Belgija, kao i tri Mirage 2000-5F iz Francuske. Oba tipa potiču iz modernizovanih zapadnih flota iz 1990-ih i predstavljaju veliki korak u odnosu na sovjetsko nasleđe, ali nisu nužno idealno skrojeni za ukrajinske uslove.
Prema rečima portparola ukrajinskog vazduhoplovstva, ti avioni su u određenoj meri manje prilagođeni trenutnim operativnim zahtevima Ukrajine nego što bi to bio Gripen. Razlog nije samo u elektronici ili naoružanju, već u celom konceptu održavanja, baziranja i rada u uslovima stalne pretnje po aerodrome.
Zbog toga Gripen za Kijev ima veći značaj od još jedne donacije. On predstavlja pokušaj da se ukrajinsko vazduhoplovstvo postepeno gradi oko standardizovane, NATO-kompatibilne platforme, umesto da nastavi da upija različite avione koje saveznici imaju viška.
Vrline i ograničenja za ukrajinski rat
Najveća vrlina Gripena za Ukrajinu je operativna fleksibilnost. Avion je projektovan da leti iz rasutih baza, sa kratkih pista i improvizovanih površina, uz relativno malo osoblja za opsluživanje. To ga čini pogodnim za rat u kojem protivnik sistematski gađa aerodrome, hangare, skladišta goriva i infrastrukturu.
Druga prednost je kompatibilnost sa zapadnim oružjem i taktičkim mrežama. Link 16, zapadni sistemi identifikacije i NATO standardi olakšavaju uklapanje u širu arhitekturu koju Ukrajina već dobija kroz F-16, zapadne radare, sisteme PVO i obaveštajnu podršku.
Treća prednost, posebno kod Gripena E, jeste modernizovana elektronika, jači motor, napredniji radar i sistemi za elektronsko ratovanje. U ukrajinskom ratu, gde preživljavanje aviona često zavisi od pravovremenog otkrivanja pretnje, elektronske zaštite i razmene podataka, to može biti važnije od same brzine ili maksimalnog plafona leta.
Ograničenja su jednako jasna. Šesnaest aviona C/D neće promeniti odnos snaga u vazduhu preko noći. To je jedna eskadrila, dragocena, ali brojčano ograničena. Gripen E stiže tek kasnije, verovatno na kraju decenije, a konačan broj još nije jasan.
Drugi problem je logistika. Ukrajina već koristi F-16, Mirage 2000-5F i sovjetske tipove aviona. Uvođenje Gripena donosi novu obuku, nove delove, nove procedure, novu tehničku podršku i dodatno opterećenje za sistem koji je već pod pritiskom rata.
Treći problem je ruska protivvazdušna odbrana. Gripen je sposoban avion, ali nije nevidljiv i neće moći da leti slobodno u zoni pokrivenoj ruskim sistemima velikog dometa, lovcima i radarima. Njegova vrednost biće najveća u pažljivo planiranim misijama, udarima sa distance, presretanju dronova i raketa, čuvanju preostalih ukrajinskih aviona i radu iz rasutih baza.
Za Kijev, švedski dogovor zato nije samo nova isporuka lovaca, već prvi ozbiljan pokušaj da se od šarolike kolekcije doniranih aviona krene ka platformi koja je od početka napravljena za preživljavanje u ratu protiv jačeg protivnika, pod stalnim pritiskom raketa, dronova i udara po bazama.
