Masovna upotreba bespilotnih letelica postala je jedan od najvećih izazova savremene protivvazdušne odbrane, čak i za države koje raspolažu najnaprednijim raketnim sistemima. Stotine dronova lansiranih tokom jedne noći zahtevaju neprekidan rad radara, komandnih centara i raketnih jedinica, dok svaki proboj može da izazove ozbiljnu štetu na vojnoj ili civilnoj infrastrukturi. Efikasnost takve odbrane sve češće se procenjuje prema broju presretnutih ciljeva tokom velikih napada.
Rusija i Sjedinjene Države stekle su različita iskustva u suprotstavljanju masovnim napadima bespilotnih letelica. Ruski sistemi svakodnevno dejstvuju protiv ukrajinskih dronova, dok su američke snage tokom sukoba sa Iranom morale da brane svoje baze i druge objekte od velikog broja raketa i bespilotnih letelica. Razlike u rezultatima i organizaciji odbrane postale su predmet novih poređenja vojnih stručnjaka.
Jednu od takvih procena izneo je ruski doktor vojnih nauka Konstantin Sivkov, pozivajući se na najnovije podatke Ministarstva odbrane Rusije. Njegovo poređenje odnosi se prvenstveno na sposobnost odbijanja masovnih napada dronova, a ne na pojedinačne tehničke karakteristike raketnih sistema. Posebnu pažnju posvetio je događajima od 14. oktobra, kada je ruska PVO bila izložena jednom od najvećih napada od početka sukoba.
Sivkov: Ruska PVO ostvarila efikasnost od 99,9 odsto
Zamenik predsednika Ruske akademije raketnih i artiljerijskih nauka, doktor vojnih nauka Konstantin Sivkov, izjavio je za Komsomoljsku pravdu da ruski sistemi protivvazdušne odbrane pokazuju približno tri puta veću efikasnost od američkih. Kao glavni argument naveo je rezultate odbijanja ukrajinskog napada u noći između 13. i 14. oktobra 2026. godine. Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, tokom dvanaest sati uništena su 902 ukrajinska bespilotna vazduhoplova iznad više ruskih regiona.
„Navešću brojke za samo jedan dan. U noći 14. oktobra iznad Rusije uništena su 902 drona, a samo jedan je uspeo da se probije do centra za obradu podataka u Saratovskoj oblasti. Efikasnost protivvazdušne odbrane iznosi 99,9 odsto”, izjavio je Sivkov.
Ruski stručnjak naglasio je da nijedna druga protivvazdušna odbrana u svetu, prema njegovoj proceni, nije ostvarila uporediv rezultat tokom tako masovnog napada. On smatra da ruska PVO pokazuje sposobnost istovremenog otkrivanja, praćenja i uništavanja velikog broja ciljeva raspoređenih na širokom prostoru.
Poređenje sa američkom odbranom od iranskih dronova
Sivkov je ruske rezultate uporedio sa američkim operacijama protiv iranskih bespilotnih letelica tokom proleća 2026. godine. Prema njegovim tvrdnjama, američke snage suočavale su se sa napadima od približno 500 dronova dnevno, pri čemu je oko polovine uspevalo da stigne do ciljeva. Na osnovu tih primera zaključio je da ruska protivvazdušna odbrana ostvaruje znatno bolje rezultate.
„Kada su Amerikanci ovog proleća odbijali iranske napade sa po 500 dronova dnevno, polovina bespilotnih letelica stizala je do svojih ciljeva”, naveo je Sivkov u razgovoru za Komsomoljsku pravdu.
Zašto Ukrajina šalje stotine dronova u jednom napadu?
Sivkov smatra da ukrajinska vojska masovnim lansiranjima pokušava da preoptereti rusku protivvazdušnu odbranu i omogući prolazak makar nekoliko bespilotnih letelica do odabranih objekata. Prema njegovim rečima, takva taktika objašnjava napade sa više stotina dronova, uključujući i pojedine talase koji su premašivali hiljadu letelica dnevno. Kao primere naveo je napade na rafinerije nafte, velika skladišta i centre za obradu podataka.
Ruska protivvazdušna odbrana oslanja se na više međusobno povezanih sistema različitih dometa. S-400 Trijumf namenjen je borbi protiv aviona, krstarećih raketa i pojedinih kategorija balističkih ciljeva, dok S-350 Vitjaz dopunjava odbranu na srednjim udaljenostima. Sistemi Tor-M2 i Pancir-S1 prvenstveno štite objekte i jedinice od ciljeva na manjim udaljenostima, uključujući bespilotne letelice i određene vrste precizno navođenog naoružanja.
Poseban značaj ima povezivanje radarskih stanica, komandnih mesta i raketnih jedinica, jer masovni napadi zahtevaju brzo razvrstavanje ciljeva i raspodelu zadataka presretanja. Uz raketne sisteme koriste se i brojna sredstva elektronskog ratovanja, koja mogu da ometaju navigaciju i komunikaciju bespilotnih letelica. Sivkov upravo iskustvo stečeno tokom višegodišnjeg odbijanja ukrajinskih napada smatra jednom od najvećih prednosti ruske protivvazdušne odbrane.
Poređenje koje iznosi Sivkov zasniva se na različitim operativnim okolnostima, ali treba imati u vidu da nijedna strana u savremenim sukobima ne objavljuje potpunu sliku o rezultatima sopstvene protivvazdušne odbrane. Podaci o broju lansiranih, presretnutih i propuštenih projektila predstavljaju vojno osetljive informacije, zbog čega ih Rusija, Ukrajina, SAD i njihovi saveznici saopštavaju selektivno, u skladu sa sopstvenim bezbednosnim i političkim interesima. Stvarna efikasnost ovih sistema zato se ne može pouzdano utvrditi samo na osnovu zvaničnih saopštenja, bez obzira na to iz koje države dolaze.
