Strateške rakete dugog dometa nisu obično oružje. One nisu napravljene za rov, kolonu, bunker ili jedan aerodrom. Njihova uloga je politička koliko i vojna: da protivniku stave do znanja da udaljenost više ne postoji kao zaštita.
Zato se liste najmoćnijih raketa sveta često pretvaraju u propagandni rat brojki. Jedni ističu maksimalni domet sa lakšom bojevom glavom, drugi objavljuju samo minimalne ili zvanično „bezbedne“ podatke, treći ćute i prepuštaju procene analitičarima. Domet rakete zavisi od korisnog tereta, putanje, broja bojevih glava, profila leta i konfiguracije, pa ista raketa u različitim izvorima može imati različite brojke.
U nastavku je rang-lista deset najvažnijih raketa dugog dometa prema dostavljenom poretku, uz podatke iz zemlje porekla gde su dostupni i jasnu napomenu tamo gde države namerno ne objavljuju pune karakteristike.
1. Ruska RS-28 Sarmat: globalni udar
Na vrhu liste nalazi se ruski RS-28 Sarmat, raketu koju NATO označava kao „Satan II“, teška interkontinentalna raketa silosnog baziranja, razvijena kao zamena za sovjetsku R-36M2 Vojvoda. U ranijim tehničkim pregledima za Sarmat se često navodio domet do 18.000 kilometara, ali najnoviji podaci idu znatno dalje, pa saznajemo da može da premaši 35.000 kilometara.
To nije obična razlika u tabeli. Brojka od preko od 35.000 kilometara ulazi u logiku globalnog udara (obim Zemlje je nešto preko 40.000 na ekvatoru), sa mogućnošću izbora neuobičajenih pravaca, uključujući rute preko Severnog i Južnog pola. Između ostalog, zato se Sarmat predstavlja kao raketa koja može da zaobiđe postojeće i buduće sisteme protivraketne odbrane, umesto da leti samo očekivanom najkraćom putanjom.
Sarmat je raketa mase preko 200 tona, sa korisnim teretom koji se najčešće opisuje kao približno 10 tona. Može da nosi više bojevih blokova, mamce i sredstva za savladavanje protivraketne odbrane. Njena snaga nije samo u dometu, već u kombinaciji mase, nosivosti, izbora putanje i sposobnosti da napadne iz pravaca za koje protivnička odbrana nije optimalno raspoređena. Često je nazivana najmoćnijim nuklearnim projektilom ikada napravljenim.
2. R-36M2 Vojvoda: do 16.000 km
Drugo mesto zauzima R-36M2 Vojvoda, raketa koju je NATO označavao kao SS-18 Satan. Upravo je ova raketa decenijama bila sinonim za najteži sovjetski nuklearni udar iz silosa.
Ruski specijalizovani podaci za R-36M2 navode domet do 16.000 kilometara u monoblok konfiguraciji i oko 11.000 kilometara sa teškom razdvajajućom bojevom glavom. Raketa je duga oko 34 metra, prečnika tri metra i startne mase preko 200 tona.
Njena stvarna snaga nije bila samo u dometu, već u korisnom teretu. Vojvoda je mogla da nosi više bojevih blokova, lažne ciljeve i sredstva za proboj protivraketne odbrane. Zato je na Zapadu dobila gotovo mitski status: ogromna, teška, silosna raketa namenjena najtežem scenariju nuklearnog rata.
Sarmat je pravljen upravo da zameni ovu porodicu, ali Vojvoda ostaje istorijska mera brutalne energije sovjetskog raketnog inženjeringa.
3. Severokorejska Hvasong-17: do 15.000 km
Hvasong-17 je severnokorejska „čudovišna“ interkontinentalna raketa, jedan od najvećih mobilnih ICBM sistema na svetu. Na listama koje se ne obaziru previše na zapadni narativ često je naglašen domet do 15.000 kilometara, što bi Severnoj Koreji dalo teorijsku sposobnost da pogodi praktično celu teritoriju SAD.
Pjongjang, međutim, ne objavljuje takvu brojku kao klasičan katalog. Severokorejski izveštaji preko KCNA govore o probnim lansiranjima na visokim putanjama u obliku luka. U jednom od najpoznatijih testova, raketa je dostigla maksimalnu visinu od 6.248,5 kilometara, preletela 1.090 kilometara i letela 4.052 sekunde. U drugom potvrđenom izveštaju za Hvasong-17 navodi se visina od 6.040,9 kilometara, let od 999,2 kilometra i trajanje od 4.135 sekundi.
Takva putanja ne pokazuje maksimalni horizontalni domet, već proverava energiju sistema i ponašanje bojeve glave pri povratku. Zato se broj od 15.000 kilometara oslanja na proračune iz testne putanje, a ne na internet kataloge. Ipak, Hvasong-17 ostaje ključni simbol novog severnokorejskog odvraćanja: ogromna raketa na mobilnom lanseru, namenjena da pokaže da SAD više nisu van domašaja.
4. Kineska DF-41: oko 12.000 do 15.000 km
DF-41 je najpoznatiji kineski kopneni interkontinentalni sistem nove generacije. Kineski vojni izvori navode da raketa ima domet veći od 12.000 kilometara. U međunarodnim i kineskim medijskim prikazima često se pominje gornja granica do 15.000 kilometara.
Za razliku od starih teških tečnih raketa, DF-41 je čvrstog goriva i projektovan za mobilnost. To mu daje bržu reakciju, lakše premeštanje i veću šansu preživljavanja. Sistem je javno prikazan na kineskoj vojnoj paradi 2019. godine i od tada se smatra jednim od glavnih stubova kineske nuklearne modernizacije.
Dongfeng-41 je posebno važan jer spaja veliki domet, mobilnost i mogućnost nošenja više bojevih glava. Za Peking, to je raketa koja proširuje sposobnost drugog udara i smanjuje ranjivost nuklearnih snaga u odnosu na starije silosne sisteme.
5. Američka LGM-30G Minuteman III: oko 13.000 km
Minuteman III je veteran američke nuklearne trijade. U službi je od 1970. godine, ali je kroz modernizacije ostao jedina američka kopnena interkontinentalna balistička raketa.
Američki zvanični opisi uglavnom govore o „interkontinentalnom dometu“, dok američki muzej Smithsonian, na osnovu podataka američkog ratnog vazduhoplovstva, navodi maksimalnu udaljenost od oko 13.000 kilometara, odnosno oko 8.000 milja. Raketa je trostepena, na čvrsto gorivo, lansira se iz silosa i povezana je sa podzemnim centrima za lansiranje.
Minuteman III je nekada mogao da nosi više bojevih glava, ali danas je, u skladu sa režimima kontrole naoružanja, uglavnom sveden na jednu. Uprkos starosti, njegova vrednost je u stalnoj pripravnosti, broju silosa i činjenici da protivniku nameće težak problem: za neutralizaciju američke kopnene komponente morao bi da gađa stotine utvrđenih lokacija.
6. Trident II D5: američko-britanska morska pesnica, zvanično 7.360 km, često navođen do 12.000 km
Trident II D5 je zajednička okosnica američkog i britanskog pomorskog nuklearnog odvraćanja. Raketu proizvodi američka industrija, koristi je američka mornarica na podmornicama klase Ohio, a britanska Kraljevska mornarica na podmornicama klase Vanguard.
Zvanični podaci američke mornarice navode domet od 4.000 nautičkih milja, odnosno 7.360 kilometara. Britanska Kraljevska mornarica takođe javno navodi da Trident može gađati ciljeve do oko 4.000 milja. U otvorenim procenama često se pojavljuje broj od oko 12.000 kilometara za konfiguracije sa smanjenim korisnim teretom, ali to nije cifra koju mornarice ističu u osnovnim zvaničnim tehničkim prikazima.
Trident II je zato dobar primer zašto rang-liste mogu da zavaraju. Sa punim korisnim teretom zvanično se navodi kraći domet, dok teoretske i otvorene procene sa manjim brojem bojevih glava idu znatno više. Njegova stvarna snaga nije samo u kilometraži, već u podmornicama koje ga nose. Podmornica koja se ne vidi, a nosi balističke rakete, ostaje najteži cilj za protivnika.
7. Kineska JL-3: oko 12.000 km u kineskim medijskim navodima
JL-3 je kineska balistička raketa lansirana sa podmornica i predstavlja ključni korak u jačanju kineskog pomorskog nuklearnog odvraćanja. Kineski i hongkonški izvori navode domet veći od 12.000 kilometara, dok se u drugim procenama pojavljuje raspon od oko 11.000 do 13.000 kilometara.
Značaj JL-3 leži u tome što kineske strateške podmornice dobijaju mnogo veću slobodu delovanja. Starije rakete su zahtevale opasnije prilaze američkim obalama ili širim zonama kontrole. Sa JL-3, teorijski domet omogućava gađanje ciljeva na velikim udaljenostima iz mnogo bezbednijih voda.
Kineska morska komponenta dugo je bila slabija od kopnene. JL-3 treba da promeni tu sliku i da Pekingu pruži verodostojniji drugi udar sa mora.
8. Francuska M51: do 10.000 km
M51 je francuska strateška balistička raketa lansirana sa podmornica i stub pomorske komponente francuskog nuklearnog odvraćanja. Francusko Ministarstvo oružanih snaga navodi da podmornice nose po 16 raketa M51, dometa oko 10.000 kilometara, sa više nezavisno usmeravanih nuklearnih bojevih glava.
M51 je posebno važan jer Francuska insistira na sopstvenoj nuklearnoj autonomiji. Pariz ne zavisi od američkog Tridenta, ne deli nuklearne ključeve i ne gradi odvraćanje kroz NATO mehanizam na isti način kao London. M51 je francuska poruka da zemlja zadržava nezavisan strateški udar sa mora.
Raketa se stalno modernizuje, a buduće verzije treba da donesu veći domet, preciznost i sposobnost proboja protivraketne odbrane.
9. Indijska Agni-V: zvanično preko 5.000 km, često navođen do 8.000 km
Agni-V je najpoznatija indijska raketa dugog dometa i osnova indijske strategije odvraćanja prema širem azijskom prostoru. U dostavljenoj listi naveden je domet od 8.000 kilometara, ali indijski zvanični izvori opreznije govore o dometu većem od 5.000 kilometara.
Indijski PIB i Ministarstvo odbrane više puta su opisivali Agni-V kao raketu sposobnu da pogodi ciljeve na udaljenosti preko 5.000 kilometara. Raketa je trostepena, na čvrsto gorivo, lansira se iz kanistera i projektovana je za brzo dejstvo sa mobilne platforme.
U medijskim i analitičkim procenama često se pominje da bi realni domet mogao biti veći, do 7.000 ili 8.000 kilometara, zavisno od korisnog tereta. Nju Delhi, međutim, zvanično ostaje na formuli „preko 5.000 kilometara“. To nije slučajno. Indija pažljivo upravlja porukama kako bi pokazala sposobnost odvraćanja, ali bez nepotrebnog izazivanja dodatne strateške panike.
10. Izraelska Jericho III: oko 4.800 do 6.500 km
Jericho III je najzatvoreniji sistem na ovoj listi. Izrael tradicionalno ne potvrđuje detalje svog nuklearnog arsenala, pa se podaci oslanjaju na izraelske i međunarodne procene. Izraelski Haaretz je Jeriho III opisivao kao interkontinentalnu balističku raketu dometa 4.800 do 6.500 kilometara, dok IISS navodi isti raspon uz napomenu da podaci nisu zvanično potvrđeni.
Jericho III se povezuje sa izraelskom sposobnošću strateškog udara daleko van Bliskog istoka. Smatra se da koristi čvrsto gorivo, da je razvijen iz ranijih izraelskih raketnih i svemirskih programa i da može nositi tešku bojevu glavu.
Njegova snaga je upravo u nejasnoći. Izrael ne mora da objavi sve parametre da bi efekat odvraćanja postojao. Dovoljno je da protivnici veruju da Jericho III može da preživi, poleti i pogodi cilj na hiljadama kilometara udaljenosti.
