Rusija je objavila uspešno testiranje teške interkontinentalne balističke rakete RS-28 „Sarmat“, sistema koji Moskva predstavlja kao najmoćnije oružje kopnene komponente svojih strateških nuklearnih snaga. Lansiranje je izvedeno 12. maja u 11:15, a komandant ruskih Strateških raketnih snaga Sergej Karakajev obavestio je predsednika Vladimira Putina da je zadatak lansiranja u potpunosti izvršen.
„Danas, u 11:15, RVSN je lansirala najnoviju tešku interkontinentalnu balističku raketu na tečno gorivo Sarmat. Lansiranje je bilo uspešno, a misija lansiranja je završena“, rekao je Karakajev tokom video-konferencijskog sastanka sa ruskim predsednikom.
Prema njegovim rečima, upravo ovo testiranje trebalo bi da omogući da se do kraja 2026. godine u borbeno dežurstvo uvede prvi puk opremljen raketama „Sarmat“ u kompleksu Užur, u Krasnojarskom kraju. Time bi Rusija napravila jedan od najvažnijih koraka u zameni starijih strateških sistema RS-20V „Vojvoda“, na Zapadu poznatih pod NATO oznakom SS-18 „Satana“.
Karakajev je naglasio da će raspoređivanje lansera „Sarmat“ značajno povećati borbene mogućnosti kopnene grupe ruskih strateških nuklearnih snaga. Prema ruskoj strani, ovaj sistem namenjen je rešavanju najvažnijih zadataka strateškog odvraćanja i garantovanom uništenju ključnih ciljeva protivnika, čak i u uslovima razvijene protivraketne odbrane.
Putin je čestitao vojsci i konstruktorima na uspešnom testu, uz tvrdnju da domet „Sarmata“ može da pređe 35.000 kilometara. Posebno je istakao da raketa ne mora da leti samo klasičnom balističkom putanjom.
„Raketa se može kretati ne samo balističkom putanjom, već i suborbitalnom putanjom, što joj omogućava da obezbedi domet od preko 35.000 kilometara, uz istovremeno udvostručene karakteristike tačnosti, sa mogućnošću da savlada sve postojeće i buduće sisteme protivraketne odbrane“, rekao je Putin.
Ova formulacija je važna jer Moskva „Sarmat“ ne predstavlja samo kao naslednika sovjetske „Vojvode“, već kao sistem koji treba da zaobiđe logiku klasične protivraketne odbrane. Suborbitalna putanja, veliki domet, teška korisna nosivost i mogućnost izbora nepredvidivih pravaca napada čine ga oružjem koje bi, prema ruskim tvrdnjama, moglo da deluje po ciljevima sa neočekivanih pravaca.
Putin je naveo da je „Sarmat“ najmoćniji raketni sistem na svetu i da je po snazi uporediv sa „Vojvodom“, koja je i dalje u borbenoj službi. Prema njegovim rečima, ukupna snaga isporučene bojeve glave četiri puta je veća od snage bilo kog postojećeg zapadnog analoga.
„Sarmat“ je teška interkontinentalna balistička raketa na tečno gorivo, razvijena da zameni najmoćnije sovjetske silosne rakete. Njena uloga nije samo puko održavanje strateške ravnoteže, već i pokazivanje da Rusija ostaje sposobna da razvija najkompleksnije nuklearne sisteme uprkos sankcijama, tehnološkom pritisku i ratnom opterećenju industrije.
Prvo probno lansiranje „Sarmata“ javno je objavljeno 20. aprila 2022. godine, kada je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da je raketa lansirana sa kosmodroma Pleseck. Tada su predstavnici vojnog resora tvrdili da su zadaci u potpunosti izvršeni, da su proračunate karakteristike potvrđene u svim fazama leta i da su trenažne bojeve glave stigle u predviđeni rejon na poligonu Kura, na Kamčatki.
Rusko Ministarstvo odbrane tada je naglasilo da „Sarmat“ ima jedinstvene karakteristike koje mu omogućavaju pouzdano savladavanje bilo kog postojećeg ili budućeg sistema protivraketne odbrane. Ta teza sada je ponovljena na višem političkom nivou, direktno kroz Putinovu izjavu posle novog testiranja.
Generalni konstruktor Državnog raketnog centra „Makejev“, Vladimir Degtjar, izjavio je još u novembru 2022. godine da će „Sarmat“ Rusiji obezbediti „pouzdan štit“ tokom narednih 40 do 50 godina. Prema njegovim rečima, sistem treba da ojača borbeni potencijal ruskih oružanih snaga i ostane jedan od glavnih faktora nuklearnog odvraćanja u uslovima zaoštrenih međunarodnih odnosa.
Putin je tokom obraćanja podsetio i na druge ruske strateške sisteme. Naveo je da se interkontinentalni raketni sistem „Avangard“ nalazi u borbenoj službi od 2019. godine, iako se razvija još od 2004. godine. Takođe je pomenuo raketni sistem srednjeg dometa kopnenog baziranja „Orešnik“, koji je od 2025. godine u upotrebi i koji može biti opremljen nuklearnim bojevim glavama.
Posebnu pažnju privukla je i njegova tvrdnja da su dva mala sistema na nuklearni pogon u završnoj fazi razvoja. Reč je o bespilotnoj podvodnoj raketi-torpedu „Posejdon“ i krstarećoj raketi globalnog dometa „Burevestnik“. Moskva ih godinama predstavlja kao sisteme koji izlaze izvan standardnih okvira strateškog odvraćanja, jer nisu klasične balističke rakete i teže se uklapaju u postojeće modele protivraketne odbrane.
Novo testiranje „Sarmata“ nadovezuje se na Putinovu raniju najavu iz novembra 2025. godine, kada je potvrđeno da će rakete RS-28 ući u borbenu službu tokom 2026. godine. Tada smo pisali da će prva faza podrazumevati ispitno-borbeno dežurstvo, proveru infrastrukture, posada i tehničkih sistema u raketnoj diviziji Užur, pre punog operativnog uvođenja.
Sadašnja objava predstavlja nastavak iste linije. Rusija želi da pokaže da se program nije zaustavio na političkim najavama i da se, uprkos ranijim odlaganjima, približava operativnom raspoređivanju. Za Moskvu je „Sarmat“ zamena za „Vojvodu“, ali i poruka da se strateško odvraćanje ne oslanja samo na broj bojevih glava, već na sposobnost da one stignu do cilja mimo odbrambenih sistema protivnika.
